Sve se više približavaju praznici, a dani prolaze brže nego ikada. Mnogi oko praznika organizuju raznorazna prikupljanja, posećuju starije i porodice sa mnogo dece, kako bi barem oko praznika ljubavi ublažili neimaštinu i ugrejali sobe i srca.
Ima slučajeva i kada svakako već tešku svakodnevicu dodatno otežava i poneki tragični događaj. Tako je bilo i pre neki dan, kada se u inače skromnoj kući samohrane majke koja odgaja desetoro dece i unučiće zapalio dimnjak, te je većina soba postala neupotrebljiva. Posetila sam ih dan posle ovog slučaja. Dobili su nešto odeće i mali paket slatkiša, ali ništa drugo za sada. U pomoć su im priskočile komšije, koje takođe žive u veoma skromnim okolnostima. Oni znaju i osećaju kako je kada je neko u velikoj nevolji.
U međuvremenu, na terenu su bili i prvi ljudi grada, ali nisu obišli ovu porodicu, već su pogledali radove na osvetljenju i izolaciji škole koja je bliska političkoj stranci. Ili su samo prošetali tek asfaltiranom ulicom, i jeli svoje svečane večere na godišnjicama restorana nekih drugih ljudi.
A oni kojima je pomoć potrebna i siromašni? Osećaju da su postali nevažni, nepotreban potporni stub. Gurnuti do ruba periferije, gde su nevidljivi u svakodnevnom životu. Primećuju ih samo kada je nevolja velika, a ni tada ne vide svi koliko im je pomoć potrebna! Bilo bi dobro kada bismo shvatili šta je važno, a šta su nevažne stvari…
Pomozimo nekom, to je važno (Foto: istockphoto.com)
