Od aprila se u štampi šekuliše, to jest špekulišemo o sastavu nove vlade, o kandidatima za različite funkcije, o imenima šefova važnih državnih kancelarija. Onda se odjednom ispostavi da će kabinet i njegov predsednik, koji je dugo sastavljan, služiti samo pola mandata, ali se u mandat uračunava i vreme koje je proteklo od aprila, kao i u slučaju zločinaca, u izrečenu kaznu se dodaju meseci ili godine provedeni u istražnom zatvoru. Zato u našim krajevima kažu, da je za dobar posao potrebno vreme. Istina, nekada su dodavali da je za loš potrebno još više vremena.

Čemu vlada?

Pre par nedelja je predsednik Srbije posetio Norvešku. Primili su ga kralj, premijer, nekoliko šefova ministarstava, a razgovarao je i sa privrednicima, pre svega o energetskim temama, fokusirajući se pre svega na upravljanje državnim, odnosno javnim preduzećima. Svoje savete predsedniku su dali i norveški stručnjaci i sa njim podelili svoja iskustva. Nakon sastanka, šef države je na licu mesta izjavio da su potrebne promene u rukovodstvu nekoliko državnih i javnih preduzeća u njegovoj zemlji, što bi moglo biti bolno – izjavio je svojoj omiljenoj ružičastoj televiziji.

Poseta Norveškoj je i nekim stručnjacima bila čudna, pa čak i iznenađujuća, pošto sada već postoji vlada, a na čelu ministarstva zaduženog za energetiku postoji i ministar. Da, ali se verovatno mora navići na to, da ovde sve rešava predsednik. Tokom epidemije, on lično organizuje nabavku respiratora i vakcina, daje uputstva lekarima koji leče pacijenta koji se onesvestio na masovnom skupu, ali daje i savete kapitenu fudbalske reprezentacije. Stavlja na mesto i stručnjake za izgradnju puteva, izračunava kilometre planiranog autoputa, kritikuje članove vlade i lokalne čelnike, kao i aktiviste sopstvene stranke. U vreme navodne izgradnje socijalizna u službenoj upotrebi je bio „jednočlani izvršni organ“ za imenovanje direktora, ali kao i druga „dostignuća“ samoupravnog sistema, ova blesava formulacija je izašla iz upotrebe. Sada kao da se vraća i to na najvišem nivou. Građanin laik bi očekivao da norveški stručnjaci pregovaraju sa srpskim stručnjacima – u ovom slučaju. Ministar sa tamošnjim ministrom, šef vlade sa tamošnjim premijerom i tako dalje. To je generalno međunarodna praksa. Da, ali vidimo da Srbiju šef države predstavlja u razgovorima sa mađarskim premijerom i austrijskim kancelarom u Budimpešti i Beogradu o rešavanju migrantskog pitanja. Takođe je mala verovatnoća da će premijerka otputovati u Beč, da bi zvanično razgovarala o onome što treba da se uradi sa svojim kolegama. Opravdano se postavlja pitanje, čemu je onda uopšte potrebna vlada? Od početka aprila do kraja jeseni smo bili bez nje, nekako se vladalo u zemlji. Čemu toliko ministara, kabineta, službenih automobila, savetnika i sekretara u vladi, koja je sada porasla na dvadeset i osam članova (plus premijer)?

Onaj koji se razume (i) u sve

Postojali su i možda još postoje polihistori, ljudi koji znaju mnoge stvari i koji su u stanju da dobro rade u nekoliko oblasti. Možda Srbija ima takvog šefa države, jer se osim u oblastima koje su gore nabrojane, izjašnjava i o ekonomskim pitanjima, snabdevanju hranom i sprovođenju zakona. Ne postoji pitanje ili tema, o kojoj bar povremeno ne progovara. U tom slučaju je njegova reč odlučujuća, a predlozi će brzo naći na dnevnom redu vlade, a potom i parlamenta. Ni na pamet nikom ne pada da mu protivureči ili uđe u raspravu sa njim. Prema mom kolegi novinaru iz Beograda, on je Predsednik svega ovoga. Očigledno je da iz svega proizilazi prema kojim kriterijumima on bira svoje potčinjene i kolege. Bezuslovna lojalnost je prvi uslov, a za to ima dosta odličnih primera. Pre svega treba pomenuti Aleksandra Vulina, koji je kao vojni dezerter preživeo ratove devedesetih i postao lider stranke Mirjane Marković, koji je već u drugom mandatu dobio Ministarstvo unutrašnjih poslova, a sada je postao šef obaveštajne službe. Nikoga ne treba da zbuni naziv važnog državnog organa, jer je BIA (Bezbednosno informativna agencija) zapravo zvučniji naziv za obaveštajnu službu.

Stoga je lojalnost osnovni uslov. To važi i za najnovijeg ministra unutrašnjih poslova, koji je pre deset godina bio zadužen za vojne poslove, ali je potom zbog jedne nesrećne, primitivne izjave morao da podnese ostavku. I za šefa države je bilo previše što je njegov ministar javno izjavio da „voli one novinarke koje brzo kleknu“. Šef ministarstva se samo nakratko sklonio u drugi plan, ubrzo je došao na čelo gore pomenute agencije. Ovde se ne pominju stručnost, pripremljenost i profesionalno iskustvo, jer se o takvim stvarima nije razgovaralo na najvišem nivou pre imenovanja. Kvalifikovani stručnjaci doveli su tada u pitanje stručnost pečenjara koji je tada postavljen za šefa elektroprivrede, ali vlastodršci za to nisu hteli ni da čuju. Sada i sam predsednik kaže da je trebalo ranije da se smeni rukovodstvo nekoliko državnih preduzeća.

Ko će platiti štetu?

Pomenuta elektroprivreda je ranije proizvodila struju i za izvoz, ali sada uvozi energiju iz inostranstva (čak i iz Azerbejdžana). Jedno od najznačajnijih velikih državnih preduzeća su „upropastili“, a štetu, za koju se navodi da je velika, više milijardi evra, nema ko da nadoknadi. Struja poskupljuje, za šta se okrivljuje rusko-ukrajinski rat i globalna kriza snabdevanja energijom, iako je to samo delimično tačno. Uzimanje kredita, zaduživanje ili rasprodaja države može biti samo privremeno rešenje, budući da se uzeti krediti moraju vratiti. Danas svaki građanin Srbije, od dojenčadi, pa do starih, deli državni dug od oko četiri hiljade evra po osobi. Prema cinicima, i naši unuci će otplaćivati rate kredita uzetih od kineskih i stranih finansijskih institucija.

Pa šta onda? – možemo da uzvratimo poznatom rečenicom predsednika države, dodajući da su i druge zemlje dužne, ima i onih koje su se zadužile još više. A šef države u ovakvim slučajevima uvek daje primer stranih investitora, a građane koji su otišli u inostranstvo zove kući, jer „u Srbiji ima i biće posla“. Ovo doba u kom živimo je pravo zlatno doba. Ako neko ne veruje, neka istraži, ili će njega da istraže ljudi iz agencije čudnog imena.

Lutkarsko pozorište (Foto: thewire.in)