Kada je dr Natalie Cooper iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu upoznala Sudana, poslednjeg živog severnog belog nosoroga, u Keniji, pre nego što je on uginuo u 45. godini, razumljivo je da se plašila da je izumiranje ove podvrste izvesno, uglavnom zbog krivolova izazvanog ljudskom pohlepom za cenjenim rogom.
Kako piše The Guardian, u vezi tog susreta koji se dogodio 2013. godine, naučnica je izjavila da je osećaj ogromnosti kada se izumiranju gleda pravo u oči teško shvatiti. Kako ona kaže, do tog trenutka je bilo prilično očigledno da program uzgoja neće funkcionisati i izgledalo je kao da je ova podvrsta osuđena na propast, samo je bilo pitanje vremena.
Ali skoro deceniju kasnije, najređi veliki sisar na svetu bi mogao biti vraćen iz funkcionalnog izumiranja. Sve veći napori da se spasu postojeće, ali ozbiljno ugrožene vrste, dolaze uporedo sa kontroverznim širim pokretom koji nastoji da vrati u život verzije izgubljenih životinjskih rasa kao što su runasti mamuti.
Naučnici koji su sakupljali seme i jajašca poslednjih živih pripadnika vrste nosoroga nadaju se da će uspeti da usade embrione u rođaka severnog belog nosoroga kao deo napora za repopulaciju u nastajanju, što bi, ako bi uspeli, bilo bez presedana. 300 ml semena Sudana i četiri druga mužjaka koje je nadživeo, sakupljano je tokom 15 godina zahvaljujući raznim metodama. Čuva se u kriogenom rezervoaru u tečnom azotu u laboratoriji na periferiji Berlina. Jajašca su takođe prikupljena od poslednje reproduktivne ženke nosoroga zahvaljujući timu koji je predvodio Thomas Hildebrandt, šef upravljanja reprodukcijom na Institutu Lajbnic specijalizovanom za životinje u zoološkim vrtovima i istraživanje divljih životinja.
Jan Stejskal, direktor međunarodnih projekata u zoološkom vrtu Dvur KralovFe u Češkoj, gde su rođeni poslednji severni beli nosorozi, kaže da je ovo najnoviji, vrhunski nivo razvoja u vezi ugroženih vrsta. Prethodni pokušaji da se umetnu hormonski implantati ili da se ženke veštački oplode nisu uspeli, kao ni transport poslednja dva mužjaka i ženke u Keniju, gde je bila veća verovatnoća da će se razmnožavati. Tako su Hildebrandt i njegove kolege, koordinirani od strane Stejskala, pojačali napore za prikupljanje jajnih ćelija i semena.
„U roku od četiri godine, severni beli nosorog bi mogao da se rodi embrion metodom“ – kaže Stejskal. Njegovi saradnici u Italiji uspeli su da naprave embrione i sada teče fino podešavanje kako da se surogati impregniraju. Naravno, kako Stejskal kaže, ne radi se samo o jednom. Mogle bi proći decenije da se rodi razuman broj mladunčadi. Zatim će se pažnja usmeriti na to da se puste u divljinu i da prežive u istoj, što je krajnji cilj.
Kao što je neko lepo prokomentarisao, a povodom izumiranja pomenute vrste, severni beli nosorog, koji je preživeo 55 miliona godina i video i ledeno doba, zemljotrese, padove meteora i svedočio nebrojenim istorijskim promenama na planeti, nije mogao da preživi ljude. Tužno, ali savršeno formulisano. Najveća pretnja planeti i jesmo mi, ljudi.
U svakom slučaju, svi napori da se očuvaju životinjske vrste koje su pred izumiranjem, jeste za divljenje. Da li postoji mogućnost da se neke vrste povrate, ostaje da vidimo.
Za kraj, postoji mnogo životinjskih vrsta kojima preti izumiranje, iz raznoraznih razloga, a trenutno su na spisku kao najugroženije, a usled klimatskih promena, sledeće: gepardi, pande, zelene kornjače, azijski slonovi, polarni medvedi, pingvini.
Da se više napora uloži u spasavanje ove planete koja nam je na tacni data, a manje u oružje i sve ostale grozote koje svetu uopšte ne trebaju, svet bi verovatno bio mnogo lepše mesto.
Sudan, poslednji severni beli nosorog (Foto: twitter)
