Ove godine će biti izbori u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Pripreme su već uveliko u toku, a prema mišljenju pojedinih članova najvišeg reda, mobilizacija je izvršena u periodu pred parlamentarne izbore. Od osnovnih seoskih organizacija, pa do najvišeg nivoa, svi su aktivni sa „ogromnim entuzijazmom“. To uglavnom i ne bi bilo previše interesantno, ali se nedavno oglasio predsednik stranke i republike, izjavivši da će se povući sa političkog vođstva na kraju svog sadašnjeg mandata, odnosno ne želi da bude ni predsednik stranke, ni predsednik republike.

Ovo saopštenje je izazvalo ogromnu pažnju u štampi, jer je opštepoznata činjenica da je Srbija jedna od onih zemalja kojima je potreban lider koji sve (i) zna bolje od svih i čija je reč ravna neupitnoj crkvenoj dogmi. Pa, u Srbiji je to trenutno Aleksandar Vučić.

Veliko je pitanje, međutim, da li je njegova najava stvarna namera ili samo taktički potez, jer neke prestoničke novine, izrazito lojalne režimu, stalno prozivaju čelne funkcionere, i svaki put pokušavaju da nađu odgovor šta bi moglo da se desi posle Vučićevog eventualnog odlaska. Svi upitani ne žele ni da čuju za Vođin odlazak, jer zemlja nikada ranije (!) nije imala političkog lidera ovakvog kalibra, pa bi bez njega nastala prava katastrofa.

Pomalo je šokantno čitati ove izjave iz kojih gotovo može da se zaključi da se radi o božanstvu koje je nezamenljivo, a čiji bi eventualni odlazak doneo bedu čovečanstvu.

Druga strana busanja u prsa je i više od hvalisanja brojem članova, jer tvrde da imaju sedamsto hiljada članova, što je suštinski uverljivo, ali veoma ćute o činjenici da je veliki deo članstva zapravo egzistencijalni. Čuli smo i konkretan primer ovoga, iz jednog sela gde je državni službenik bio stavljen pred izbor: ili će iz tabora koalicionog partnera preći u SNS iliće ostati bez posla. Jer ljudi pokušavaju da prežive, a nikome nije drago da se rastane od posla na koji se navikao. Pogotovo ako visina plate nije zanemarljiva.

Ako bismo hteli da polarizujemo ovu stvar, da preteramo, mogli bismo to da uporedimo sa mađarskim seljakom koji je posle serije ubeđivanja ušao u proizvođačku zadrugu, a onda na pitanje „zašto?“ kratko odgovorio: „Na osnovu ankete“. „Kako to?“ „Pa… takav sam šamar dobio da mi još zvoni u ušima (igra reči na mađarskom jeziku :Hát… ankét pofont kaptam, hogy még most is cseng a fülem tőle, dijalektizam, prim.prev.)

Pa, može se (i) tako. A ovo je sablasno slično Titovom dobu, kada ste samo uz crvenu člansku knjižicu mogli dobiti rukovodeći ili posao vezan za politiku.

Preteranom hvalisanju političara na vlasti pripada i skandalozna „konstatacija“ aktuelnog vojnog ministra (a donedavno i gradonačelnika Novog Sada), prema kome je „Srpska napredna stranka najdemokratskija ne samo u Srbiji, već i u zemljama u okruženju, gde se mogu slobodno iznositi mišljenja drugih političkih opredeljenja“.

Možda bi nešto više o tome mogla da kaže Zorana Mihajlović, ranije ministarka saobraćaja, a donedavno ministarka energetike, ali njene usluge više nisu bile potrebne kada je formirana potonja vlada. Razlog zašto je ispala iz vrha, ispričala je sama; ministarka je imala (i) svoje mišljenje i odbijala je da razmenjuje mišljenje sa Šefom („uđem sa svojim izađem sa njegovim“).

Za razliku od nje, Aleksandar Vulin, koji je tada bio smenjen sa čela vojske, mogao je da bude ministar unutrašnjih poslova, pa ministar odbrane, a štaviše, Nadležni ga je smatrao podesnim i za rukovođenje tajnim službama. Ali i on i svi oni koji pred zemljom i svetom lutaju od jedne do druge funkcije, ponekad tonući do gađenja, hvale Prvog Čoveka. Već zbog toga zaslužuju da paradiraju u Armani odelima od nekoliko hiljada evra, a da od kanadske tetke dobiju na poklon novac vredan jednog stana. Razumljivo je dakle, da svoju stranku (i svoju lagodnu budućnost) ne mogu da zamisle bez Aleksandra Vučića.

I izjava Miloša Vučevića preplavljena je ljubavlju prema Vođi, a prema kojoj će odlazak Vučića uticati na stranku, Srbiju i njene građane kao zemljotres, s obzirom da je doneo stabilnost zemlje, dobrobit ljudi… i sve što je pozitivno. Ako je to tako, šta su onda ostali radili?

Niko ne može da dovede u sumnju da se predsednik na ekranu pojavljuje mnogo češće nego što je potrebno, gurajući time sve ostale u drugi plan. I to je činjenica da juri sa jednih na druge pregovore i to će pre ili kasnije početi da utiče na njegovo zdravlje. Ali je pravo pitanje, da li zaista to mora da radi? Zar među ministrima nema nikoga ko bi mogao da ga zameni u pregovorima o određenim temama na međunarodnom planu?

Međutim, ova praksa nije isključivo srpska, jer i mađarski ministar trgovine i spoljnih poslova leti sa jedne na drugu lokaciju kao da je supermen. Bez njega ne može da se održi nijedna manifestacija koja prethodi osnivanju fabrike ili pojavljivanju stranog investitora. Ali, neka to bude problem budimpeštanskog rukovodstva, mi imamo dovoljno toga da pometemo ispred sopstvene kuće. I ti problemi će rasti, ako Vučić održi reč i nigde se ne kandiduje. Pa, u tom slučaju će svakako biti gužve za upražnjeno mesto. Ni stranka neće biti ona stara, možemo da damo za pravo onom koji je komentarisao tvrdeći da preokreta neće biti, već se SNS raspasti na komade. Druga osoba koja je komentarisala „oživljava“ prošlost: „Tako je bilo i kad je Tito otišao. Sve je otišlo dođavola zajedno sa njim.“

Znači, posle njih potop?

Da li će Aleksandar Vučić zaista održati obećanje i povući se sa političkog vrha posle sadašnjeg mandata? (Foto: euractiv.com)