Pre izvesnog vremena sam na jednoj društvenoj mreži prokomentarisala stanje našeg školstva, iziritirana činjenicom koliko su se stvari promenile na gore i slušajući učenike, roditelje i poneke profesore koji nisu partijski kadar (oni su mi mnogo merodavniji nego partijski poltrončići koji uglavnom rade sa višim plesnim školama ili kako se već zovu ti izmišljeni fakulteti), a koji su potpuno oštećeni činjenicom da deca uče neke potpuno nebitne stvari, ali zato pola njih ne zna koji su glavni gradovi evropskih država, da ne idemo dalje.

O tome bi se moglo pisati do preksutra, ali nije to tema ovog članka.

Tema bi mogla biti reagovanje na moje pomenuto pisanije.

Elem, odmah se tu našlo nekoliko preletačko-partijskih vojničića, koji su između ostalog prokomentarisali i to da bi ovakve komentare trebalo procesuirati i kazniti one koji tako pišu. Ok, to im je botovska dužnost da opstruiraju sve što ne spada u zadate im teme, to jest, u plan i program koji su dobili, te sve izvan toga spada u izdaju, neprijateljske činove i bla, bla, termine koje su dobili verovatno napismeno, pa reaguju na svaku njima nepoznatu reč (pola verovatno pojma nemaju šta znači), uglavnom potpuno van konteksta. Na kraju mog posta, zapravo nije ni bitan bio njegov sadržaj, stajalo je pitanje, sa željom da čujem i mišljenja drugih, tangiranih ljudi, prosvetara, roditelja, dece, svih onih koji bi trebalo da imaju mišljenje na tu temu.

Naime, mišljenje partijskih poltornčića više nikog zdravorazumski mislećeg čoveka verovatno ne interesuje, jer se oni vladaju po svom planu i programu, ne bi li još neku korist za sebe ušićarili. Nije to bitno, neka pišu šta hoće. Ono što je meni privuklo pažnju je sa kolikom bahatošću oni prosipaju svoje pretnje verovatno živeći u ubeđenju da im apsolutno niko ništa ne može, te mogu da prete kako i kome hoće.

E pa ovako.

Između ostalog, obaveza nas novinara i jeste da primećujemo i pišemo o raznim društvenim anomalijama. A to što se to povremeno partijskim vojnicima, botčićima i ostalim društvenim pijavicama ne sviđa, ne znači da to nisu činjenice.

Žestina njihovih komentara povremenih, govori samo o tome da je pisanije verodostojno i zapravo upliv u osinje gnezdo koje oni tako ljubomorno i posvećeno čuvaju.

Osnova demokratije i jeste pravo na slobodu mišljenja, ovde uglavnom samo na papiru. Međutim, ono što posebno privlači pažnju je redovno neargumentovano komentarisanje bilo čega što se kosi sa predstavom vlasti na pomenutu temu. Sve što ne spada u iluzornu predstavu stanja bilo koje sfere u ovoj državi, kažnjava se nebuloznim, uglavnom kako rekoh, ali ću opet naglasiti, neargumentovanim raspravama. Jasno mi je da im je to „sveti“ zadatak, ali ne bi trebalo zaboraviti ni to, da se za određene uvrede, pretnje može i zakonski odgovarati. Svaka medalja ima dve strane, ne treba zaboraviti. I ovo što sam napisala nije nipošto pretnja, već suva činjenica.

Pride, velika nezgodacija sa ovakvim likovima kakva je nekolicina nas, a koji nemamo nikakvog putera na glavi (proverite slobodno), jeste i ta što smo transparentni, govorimo i pišemo ono što mislimo, primećujemo, i to radimo sami od sebe, ne po nečijoj naredbi. Te sve što nam neko zapreti, ili barem pokuša, jednostavno može sutradan da osvane, jer činjenice su činjenice.

I to sa moje strane nije apsolutno nikakva pretnja (samo da naglasim), već naprosto jedno obećanje.

Svi treba da se vodimo tim svojim zdravim razumom, možemo da raspravljamo, ali samo argumentovano molim. I bez napada na integritet, što je morate priznati omiljeni instrument vlasti.

To su napadi nekog nebuloznog tipa, možete danas pisati i izmisliti sve o svakome, pa se vi posle perite, a u svakom takvom napadu od strane partijskih ljigica, nedostaje argumenata.

Ovako, sipajući uvrede i nebuloze, delujete u najmanju ruku neozbiljno.

A to ne biste sebi smeli da dozvolite.

Nije vama lako, znam, ponese vas stihija osećanja kada neko dirne u gnezdo iz kog se napajate, ali vas ipak molim da u svoja objašnjenja (tačnije pokušaje istih) ipak unesete malo više argumenata, zbog kojih će neko eventualno i pročitati vaša pisanija. Drugo, subjektivno-objektivno gledano, kod nekog ko je preletao iz partije u partiju, svakih par godina, postavlja se pitanje integriteta. Kada tako menjaš mišljenje kao ja čarape, pitanje je da li u bilo šta uopšte i veruješ ili si u svakoj partiji bio isključivo i samo iz koristi, to jest da imaš integriteta koliko otprilike i raspadnuti osušeni moljac.  Zaključak se sam nameće, pametnom dosta.

Suma sumarum: moralni Liliputanci se kad tad upiju u zemlju po kojoj su tako bahato hodali. Ne kažu džabe naši stari: Ničija do zore nije gorela.

Najopasnija vrsta na planeti nisu ajkule. To su Niuštaneverujuvši.

Od te vrste se svakom normalnom biću kosa natapira i celo telo prožme jeza.

I isključivo ta vrsta nas je i dovela dovde gde smo sada.

Moljci (Foto: fenserka.com)