Kada sam naučila da čitam otvorio mi se prozor u svet. Tek što sam upoznala slova, zbog bolesti sam morala da provedem nekoliko nedelja u bolnici, a nakon toga i kod kuće, te jedino što me tada moglo „ubaciti“ u život, bilo je čitanje.
Od tada gotovo nikad ne izlazim napolje bez knjige: čitam dok čekam u pošti, kod frizera, u autobusu. Ipak najviše volim da čitam ušuškana, „u mehuru“. Postala sam zavisnik od knjiga, koji skoro uvek oseća da do njega ne dopire dovoljna količina slova. Danas je čitanje u koje se utone zamenjeno brzim čitanjem, koje skače sa teme na temu: više nema vremena da se temeljno čitaju duži tekstovi, a sve manje ljudi redovno čita. Neki kao razlog navode nedostatak vremena, ali još više njih kaže da jednostavno ne vole da čitaju. Pedagozi misle da značajan deo učenika ni ne zna dobro i izražajno da čita, u suštini ni tehniku čitanja nisu pravilno savladali.
Prema istraživanjima, čitanje beletristike poboljšava čovekovu maštu, logiku, radoznalost i empatiju, što olakšava razumevanje ljudi i u stvarnom životu. – Deže Kostolanji je to ovako formulisao: Vrednost u knjizi nije ono što je napisano, već ono što iz nje iščitamo. Mađarski nacionalni savet je rođendan ovog velikog pisca, 29. mart, proglasio Danom mađarske knjige i čitanja u Vojvodini, a 14. aprila obeležavamo Dan bibliotekara, dok 23. aprila obeležavamo Svetski dan knjige i autorskih prava.
Ovih dana bih takođe skrenula pažnju da oni koji ne vole da čitaju propuštaju mnogo dobrih stvari. Dobra vest je ta, da svako može da uživa u čitanju, ako pronađe „pravu“ knjigu.
Roža Feher
Knjige (Foto: dreamstime.com)
