I pored toga što je – u principu – Vojvodina autonomna pokrajina, i najmanja tutnjava iz Beograda vrlo brzo će se odraziti na pokrajinu i pre ili kasnije uticati na živote njenih građana. Očekuje se da će se to desiti i skandalu koji je u toku, a koji pogađa gradonačelnika prestonice, tačnije njegovog šefa kabineta.

Proteklih dana otkriveno je da je Nenad Milanović, šef kabineta gradonačelnika Aleksandra Šapića, navodno pokušao da pregovara sa rukovodstvom Kentkarta iza leđa svog šefa. Ovo (privatno) preduzeće godinama nadgleda javni prevoz u gradu i kao takvo ono što naplate putnicima stavljaju u svoj džep. Za ovaj zadatak ovlašćeno je i obavezano ugovorom koji i danas važi. Pa, šef kabineta je hteo da ubedi službenika kompanije da sporazumno (dakle bez bilo kakve naknade) pristane na raskid ugovora. Za sada se ništa ne zna o razlogu neobičnog poteza, ali postoji razlog za pretpostavku da je Milanović želeo/želi da dodeli nekom zadatak koji podrazumeva dosta novca. Jedan takav biznis ima mnogo mogućnosti, ali (i) izazova pogodnih za finansijsku mahinaciju. Razumljivo je da su oni bliski vatri spremni da urade mnogo da se dočepaju masnog posla. U zamenu za ovo, šef kabineta bi pripremio prilagođeni tender za javne nabavke za Kentkart.

Naravno, ne pominje se šta bi i koliku korist od toga imao Milanović, međutim, takvu očiglednu nezakonitost teško da bi neko počinio samo iz milosti, jer po izreci ni rimski vojnici nisu besplatno čuvali Hristov kovčeg.

Posebnost slučaja je da je neko tajno snimio razgovor dve umešane strane i tako su mnogi detalji skandala izašli u javnost.

Sada jedva značajna i temeljno rascepkana opozicija odmah je „naskočila“ na tu temu i pre svega tražila Šapićevu ostavku ili smenu. Opravdanje je prilično jednostavno i opipljivo, jer ako je gradonačelnik znao za zakulisni posao svog podređenog, postao je saučesnik. A ako nije znao za to, onda se postavlja pitanje zašto je na visokoj funkciji ako nema pojma šta se dešava u administrativnoj hijerarhiji prestonice. Dakle, zato treba da ide.

Međutim, prema političkim analitičarima, teško da je moguće da se predsednik države rastane sa svojim kadrom isprobanim u nekoliko partija, jer Šapić nije ni uporni radikal niti iz toga izrastao naprednjak. U središtu njegovog neupitnog uspeha u vaterpolu je njegova sportska karijera, koja bezrezervno zaslužuje svako priznanje. Pre petnaestak godina poslednji put je ušao u vodu u bojama reprezentacije Srbije, ali je i pre toga studirao menadžment na Univerzitetu Union. I tu se pokazao kao toliko „uspešan“ da je 2012. godine stekao kontroverzni doktorat. Na takve stvari seljaci kažu da je stekao diplomu na siru i pavlaci.

Tada je već važio za desnu ruku gradonačelnika Dragana Đilasa iz Demokratske stranke. Odatle je već imao prav put do vrha gradske politike, pošto je iste godine izabran za gradonačelnika Novog Beograda, ali je dve godine kasnije napustio Demokratsku stranku, jer je tada već bilo očigledno da politička grupacija desnog centra nema šanse na izborima protiv nacionalističko-populističke krajnje desnice. Tako se na vreme spasao sa broda koji je tonuo. Te godine je bio veoma uspešan, jer je brzo jedno za drugim stovrio fondaciju za ljudska prava, dok je formirao civilnu organizaciju pod nazivom Za naš grad. Međutim, očigledno mu je to bilo malo, jer je formirao i stranku pod nazivom Srpsko patriotski društvo (SPAS). Na izbore je njegova stranka izašla samostalno, sa više nego umerenim uspehom, pa se (po svemu sudeći) ponudio Vučiću, koji ga je sa zadovoljstvom primio, s obzirom da mu je bio potreban i još uvek je, svaki novi birač na beogradskom izbornom području. Naime, Srpska napredna stranka nije baš popularna u prestonici, a na svakom glasanju poslednjih godina dovedeno je u pitanje njeno zadržavanje vlasti.

Spajanje SPAS-a donelo je Šapiću ozbiljnu korist, koji je konačno došao do vrha političke elite u Beogradu, pre svega uz pomož SNS-a, odakle je u više slučajeva vodio direktan put do ministarske fotelje. Kao što je poznato, u vreme demokrata tu funkciju je obavljao Đilas, u novije vreme aktuelni ministar finansija Siniša Mali, te bivši glavni arhitekta Beograda, a trenutno aktuelni ministar građevinarstva i saobraćaja Goran Vesić, bio je na veoma visokoj funkciji u menadžmentu prestonice. Moguće je da je ovako nešto poželeo i Šapić.

Prema naznakama, Vučić će biti prinuđen da „proguta knedlu“ i ostavi na mestu nekadašnjeg vaterpolistu, pošto bi mu nedostajali glasovi bivših članova SPAS-a na već obećanim prevremenim izborima. Jedina kvaka je u tome što popularnost Srpske napredne stranke ne opada samo u Beogradu, već i u celoj Srbiji, a ako predsednik odobrava događaje koji se dešavaju u prestonici, a za koje se sumnja da su koruptivni, to može dovesti do daljeg rušenja njegovog autoriteta. U ovom slučaju, ako Šapić bude smenjen, za njegovu gradonačelničku karijeru se može slobodno reći: na mufte stečeno, na mufte i otišlo.

Aleksandar Šapić i Aleksandar Vučić (Foto: nova.rs)