Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 3. maj za Svetski dan slobode medija. To su uradili kako bi skrenuli pažnju na značaj slobodne štampe i podsetili vlade da poštuju pravo na slobodno izražavanje, kao i da se drže istog. Na taj dan, širom sveta se prisećaju novinara koji su izgubili živote na svom poslu, a i objavljuje se nekoliko anketa i izveštaja o trenutnom stanju slobode medija. Prema istraživanjima Reportera bez granica, Srbija i Mađarska su među najmanje slobodnim zemljama po tom pitanju. Mađarska je bila na 24. mestu 2002. godine i 94. 2021. godine. Srbija se koleba između 60. i 80. mesta, ali ni tu nema pomaka.
Ali znamo li tačno šta znači sloboda štampe? Imamo li potrebu na to pravo? Poslednjih meseci su i mađarski novinari u Vojvodini govorili da je sloboda štampe banalna tema, da nema potrebe da se time bavimo, da treba da radimo najbolje što možemo i kako smemo, to jest kako nam dozvole. A tabu je tabu, time se nema potrebe baviti, jer eventualno možemo imati neprospavanih noći zbog njega.
Evo nekoliko citata o tome šta sloboda štampe znači, jer se toliko ljudi za nju borilo prošlih vekova. A čitalac u Vojvodini neka odluči da li mu je potrebna sloboda štampe ili se zadovoljava zabijanjem glave u pesak kada čuje ili čita o nečemu neprijatnom.
Član 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima kaže sledeće o slobodi izražavanja:
„Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi informacije i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.“
„Šta je sloboda štampe? Saopštavanje mišljenja bez kontrole vlasti. Obezbeđivanje mogućnosti bez ograničenja, prema kojima putem medija svako može da komunicira i širi svoje misli, ideje i promoviše sopstvena uverenja, bez prethodne istrage vlasti ili njihove dozvole.“
„Slobodom štampe se naziva stanje kada zaposleni u štampi – novinari – odlučuju sami, oslanjajući se samo na sopstvenu stručnost, iskustvo i mišljenje, oslobođeni uticaja, pretnji i zakonskih ograničenja, koji se sadržaj pojavljuje u onim proizvodima štampe koje uređuju. Ova sloboda se proteže i na odsustvo državne (vladine) intervencije.“
„Jedno od građanskih prava je slobodno izražavanje mišljenja putem štampe, koje nije unapred kontrolisano od strane vlasti i ograničeno.“
Vlast ima mnogo metoda da ograniči slobodu štampe. Najočigledniji metod je direktna cenzura. Sloboda štampe takođe može biti narušena i činjenicom da novinare zastrašuju, zlostavljaju ili čak i ubijaju, nasilne organizacije vlasti ili nasilne grupe bliske vlasti.
Borba protiv mera i institucija koje ograničavaju slobodu štampe i dalje je živi problem u mnogim zemljama sveta. I kod nas.
Upitna sloboda štampe (Foto: rappler.com)
