„Poslednjih godina razvoj veštačke inteligencije napreduje neverovatnom brzinom, nudeći mogućnosti koje su ranije bile nezamislive. Jedna od takvih inovacija je ChatGPT, razvoj OpenAI, jedne od najnaprednijih tehnologija u obradi prirodnog jezika. Zasnovan na velikoj bazi jezika, ovaj sistem je u stanju da komunicira sa ljudima, odgovara na pitanja, pa čak i ćaska. ChatGPT je pravi proboj u oblasti veštačke inteligencije i već se koristi u mnogim oblastima kao što su na primer korisnička podrška, obrazovanje ili čak i medijska industrija. Tokom učenja modela korišćeni su milioni članaka, knjiga, veb stranica i drugi izvori podataka na datom jeziku, kako bi se dali najtačniji mogući rezultati. Chat GPT je u stanju da komunicira na mnogim jezicima, uključujući i mađarski, što olakšava komunikaciju ljudima koji ne govore taj jezi“ – odgovorio je na moje pitanje ChatGPT, koji je razvio Open Al, a koji je debitovao pre nekoliko meseci.

Kao i sve nove tehnologije, pojava ChatGPT-a je izazvala podeljene komentare među korisnicima. Mnogi tehnopesimisti veruju da u njemu otkrivaju jednog od jahača apokalipse, koji, čineći ljudski rad nepotrebnim, ako ne i naše voljeno radno mesto, mogu učiniti da izgubimo još važnija mesečna primanja.

Učenici će pisati svoje radove koristeći ChatGPT, te ih tako predati, a znanje predavača o prikupljanju podataka i anegdote iz porodične istorije o našim pesnicima i piscima biće zaboravljene. Pojava novih tehnologija menja i nas, ljude i repozicionira naše vrednosti. Razvoj tehnologije postavlja nova pitanja, a opstanak čoveka u svetu zavisi od njegove sposobnosti da formira tačne odgovore na ova nova pitanja. Pojava interneta je relativizovala značaj podataka koji se čuvaju u glavi, a znanje više nije to, da li podatke znate napamet, već da li znate gde se nalaze autentični podaci koji su vam potrebni. Internet je doneo revoluciju podataka, ali je u isto vreme narušena njihova vrednost. Kolektivno znanje čovečanstva raste neverovatnom brzinom. Nije realno očekivati da se sve ovo drži u glavi. Ali kako da se prilagodimo promenama koje donosi internet? Da li skoro demonski etiketiran pametni telefon treba da bude sastavni deo školskog časa? Ako na ovo damo potvrdan odgovor, istinski apostoli obrazovanja će podići veliku prašinu.

Što se tiče ChatGPT-a, nalazimo se u veoma teškoj situaciji, jer je razvoj tehnologije do sada postavio mnoga pitanja, na koja smo uglavnom odgovarali politikom tipa zabijanja glave u pesak. Internet je strukturirani skup podataka, koji je demokratizovao mogućnost pristupa znanju. On je demistifikovao mitsku figuru sedog intelektualca. Pametni telefon je jedna glupa, programabilna mašina koja donosi zadovoljstvo. ali šta je ChatGPT? Veštačka inteligencija? Delimično da. To je jedan model zasnovan na jezičkoj bazi podataka, mašina za razgovor, ako tako želite, koja može da razume svakodnevni govorni ljudski jezik, razume sve mrtve i žive jezike sveta i odgovara na postavljena pitanja. Ali volja, koja se oduvek smatra sposobnošću ljudskog karaktera, sposobnost da se divimo stvarimo, tu je potpuno odsutna. Taj model ne misli samostalno, nije sposoban da stvara misao, samo da je reprodukuje. Njegovu bazu podataka čine manifestacije ljudske kulture: novinski članci, knjige, tomovi, veb stranice, udžbenici, filmovi, video igrice itd. ChatGPT se može shvatiti i kao mašina za remiksovanje, kulturni miks pult, koji stvara tekstove koji se čine novim, ali se sastoje od fragmenata ljudske kulture. Njegovo gorivo je u svakom trenutku kulturna vrednost koju stvaraju ljudi, budući da za svoje delovanje koristi manifeste ljudske kulture. Ali zato što reprodukuje ljudsku kulturu razumljivim ljudskim jezikom, skloni smo da je smatramo živom.

Naša trenutna situacija veoma podseća na priču o Pigmalionu, grčkoj mitološkoj ličnosti, a koji se toliko zaljubio u statuu koja prikazuje Galateju, da je statua oživela. Mi učtivo pitamo našu statuu Galateje, a po dobijanju odgovora učtivo se opraštamo, da božanstvo ne bi slučajno odvratilo pogled sa nas. Hteli ili ne hteli, mi je činimo čovekom, antropomorfizujemo, sanjamu iskru samosvesti u njoj, a koju ona zapravo ne poseduje. Ne samo da nema svest, već se ne može smatrati ni inteligencijom u strogom smislu te reči, s obzirom da je tu reč o jednom asocijativnom modelu jezika, koji svoje odgovore na naša pitanja kreira povezujući relacije sličnosti i identiteta. Tekstovi koje generiše daju privid autentičnosti, ali njeni odgovori na moja pitanja iz istorije književnosti poprilično su delovali kao kliše, ali činjenično tačni. Uprkos činjenici da ChatGPT radi na osnovu postojećih „dokumenata“, za njegov stil se ne može reći da je fragmentiran, pomešan ili kakofoničan. On pravi prazne tekstove, gomilajući enciklopedijske podatke i tekstualne jedinice koje popunjavaju praznine. Uprkos svemu ovome, pogodan je i za imitaciju stila. Može da napiše odlične jednominutne tekstove u stilu Ištvana Erkenja, a ako želimo može nam napisati i nastavak životopisa u stilu Atile Jožefa, ili da ponovo napiše pesme naših savremenih pesnika na arhaični jezik, ali ovo je zaista kategorija zabave u kojoj nedostaje razuma. Pošto je u stanju da stvara tekstove koji čak mogu delovati i kao roman, može se pretpostaviti da razlikuje fabulu od sižea. U stanju je da kreira priče vezane za preuređivanje sižea, sa malo preterivanja.

Može se postaviti pitanje, da li je jedna mašina sposobna za serijsku proizvodnju kulturnih vrednosti, a da to ne bude praćeno nekom vrstom gubitka istih. Nije moguće dati jednoznačan odgovor na ovo pitanje.

Ištvan Erkenj je stvorio vrednost svojim jednominutnim pričama (priče koje imaju dužinu od stranu-dve, prim. prev.), veštačka inteligencija je sposobna samo da reprodukuje ove vrednosti, što pokreće njihovu eroziju, jer ono što se smatra vrednošću uvek je ono čega je malo. A prekomerna proizvodnja vrednosti izaziva njihovu krizu, koja nas podstiče da ponovo stvaramo vrednost, na ljudski način, ni iz čega.

Lazar Šlezak

Veštačka inteligencija (Foto: geeksforgeeks.org)