Emocije su jezik koji koristimo da se međusobno povezujemo. Možemo da komuniciramo direktno i kroz verbalne znakove, a i govor tela.

Svi svetski stručnjaci na polju psihoterapije se slažu da je emotivna dostupnost veoma bitna kako za veze sa ljudima, sa samim sobom, tako i za decu koju odgajamo.

Međutim, pomenute veštine stičemo samo kroz primere koje nam daju naši roditelji/staratelji. Potrebni su nam konstruktivni uzori da bismo obezbedili referentne tačke za interakciju sa drugima u istinskoj empatiji, koja je takođe veoma bitan činilac emotivne inteligencije.

Odgajanje od strane emocionalno nedostupnih roditelja uvek vodi ka ranjavanju srži deteta, koje se manifestuje kao nesposobnost da kao odrasla osoba bude emocionalno prisutna u odnosima sa drugim ljudima. To vodi u to, da ovakve osobe ne samo da nisu u stanju da uoče sopstvene potrebe, već imaju i nedostatak kapaciteta za empatiju prema drugim ljudima.

Kako bi se to narodski reklo, ovakve osobe postaju i same emotivno nedostupne i na neki način osakaćene.

Odgajanje od strane emocionalno nedostupnog roditelja ili staratelja može dovesti do kasnijeg života sa nestabilnim prijateljstvima, nizom neuspešnih veza, emocionalnim problematičnim potrebama, nesposobnošću da se na pravi način osoba stara o sebi i do konfuzije identiteta.

Kako navode britanski stručnjaci na ovom polju, neki od ovih simptoma u kasnijem životu mogu biti krutost, niska tolerancija stresa, emocionalna nestabilnost sa agresijom, nestabilni odnosi, traženje pažnje na pogrešne načine.

Kada postoji manjak nege od strane onih koji bi trebali da nam budu uzori, ključni pružaoci ljubavi i nege ili drugačije rečeno roditelji koji su emocionalno nedostupni, to može stvoriti disfunkcionalne obrasce razmišljanja kasnije u životu, a koji pak mogu dovesti do problema sa mentalnim zdravljem i nemogućnosti dubljeg povezivanja sa drugima, kasnije u odraslom dobu.

Sve pomenuto se može manifestovati na različite načine, od kojih su neki sledeći:

Disfunkcionalni odnosi u odraslom dobu

Svoj odnos i stilove komunikacije modelujemo na primerima sa kojima smo odrastali u detinjstvu. To je ono što je kod nas najprisutnije i postaje naš podrazumevani način povezivanja, sve dok ne odlučimo da poništimo to „programiranje“ i stvorimo sopstvenu filozofiju kako da se povežemo sa drugima, kad odrastemo. Međutim, važno je napomenuti da deca sa emocionalno nedostupnim roditeljima uglavnom doživljavaju nestabilne odnose u odraslom dobu.

Strah od napuštanja u ljubavi

Ako je postojao deficit ljubavi i naklonosti tokom razvojnih faza rasta zbog emocionalno nedostupnih roditelja, to može dovesti do toga da deca postanu emocionalno povučena u tinejdžerskim godinama. Može se dogoditi da se dalje u životu budu mučili da se emocionalno izraze i pokažu ljubav prema drugim ljudima, jer nisu imali dovoljno jake uzore koji bi im pokazali da je u redu biti izražajan i otvoren prema drugima, emocionalno.

Granični poremećaj ličnosti i narcisoidne osobine

Ovakvi problemi se takođe mogu razviti kod osoba koje su odgajali emocionalno hladni roditelji, naravno to nije pravilo. Međutim, oba ova poremećaja čine povezivanje sa drugima izuzetno teškim. Egocentričan, arogantan stil narcisa može učiniti da se deca osećaju otuđenim od strane roditelja, dok karakteristike graničnog poremećaja ličnosti mogu dovesti i do čestih svađa, zbog emocionalnih izliva, koji pak mogu dovesti do verbalne ili fizičke agresije.

Sebičnost

Ovo se može manifestovati na brojne načine. Emocionalno udaljen roditelj može posmatrati svoje potrebe kao prioritet. Ali se takođe može manifestovati kao nametanje pravila i granica svom detetu, kako bi ono bilo sprečeno da uživa u nečemu što roditelj nije imao dok je odrastao. Kako većina emocionalno nedostupnih roditelja i jesu žrtve sopstvenog vaspitanja, oni će te projekcije uneti u odnos sa svojim potomcima.

Zloupotreba supstanci i zavisnost

Kako dete emocionalno udaljenog roditelja ulazi u odraslo doba, postaju mu dostupni novi izbori. Do ovog trenutka, takvo dete će biti u tolikom bolu i muci zbog nezadovoljavanja svojih emocionalnih potreba, da to može dovesti do zloupotrebe rekreativnih droga ili lekova. Ovo pak može pokrenuti ciklus problema zasnovanih na zavisnosti koji će trajati sve dok se ne otklone osnovni problemi koje je uzrokovalo emocionalno zanemarivanje.

Nedostatak identiteta i smera u životu

Jedno od ključnih pitanja sa kojima se suočavaju mnogi odrasli koji su vaspitavani od strane emocionalno udaljenih roditelja je pitanje identiteta, to jest nedostatak istog. Pošto su im nedostajale stvarne vrednosti, nema šta da se usidri kao moralni kodeks ili osećaj integriteta. To dovodi do toga da takva osoba nema plan za buduće odnose. I tako, ti uzori se moraju naći negde drugde u surogat varijanti, kako bi se nadoknadio nedostatak emocionalnog vođenja tokom razvojne faze rasta deteta.

Gubitak nade, vere i radosti

Jedna od najstrašnijih stvari koja se može desiti detetu koje je preživelo emocionalno udaljeno odrastanje je gubitak svake nade. Pošto njegovi roditelji nisu bili u stanju da se emocionalno izraze, naravno da je često postojao ogroman nedostatak podrške. Ovo može biti posebno teško kada dete oseća gubitak roditelja koji je još uvek fizički prisutan, ali je emocionalno udaljen do te mere da je teško povezati se sa njim na bilo koji smislen način.

Koji su znaci da su vaši roditelji bili emocionalno nedostupni?

Ne postoji jedinstven način na koji se može odgovoriti na ovo pitanje. Kao i kod svih stanja unutar palete mentalnog zdravlja, postoji više izraza od kojih svaki ima svoj spektar intenziteta. Međutim, prema naučnicima, mogu se navesti neki od osnovnih simptoma, od kojih su najuočljiviji sledeći: emocionalna distanca, emocionalna nestabilnost, psihološka nefleksibilnost, egocentrizam.

I na kraju, traume koje mogu biti uzrokovane odrastanjem uz emocionalno nedostupne roditelje su mnogobrojne, ali evo da pomenemo neke od njih.

Nasilni odnosi

Pošto neko ko je odgajan od strane emocionalno nedostupne osobe, nema referentnu tačku za to kako izgleda zdrava veza,  može upasti u obrasce disfunkcionalnih odnosa u kojima su i nasilnik i žrtva, a dalji tok zavisi od njihovog vaspitanja i sposobnosti da se izleče od zanemarivanja.

Nesposobnost da ispolje svoje potrebe

Pošto su osnovne potrebe odrasle osobe koja je preživela emocionalno nedostupne roditelje ostale nezadovoljene toliko dugo dok je ta osoba bila dete, kao i to da je bila odbačena kada je tražila zadovoljenje tih potreba, može se desiti da ta osoba ne oseća  da će njene potrebe biti zadovoljene ni u odraslom dobu. To često dovodi do povlačenja, devalvacije ličnosti i nemogućnosti da se od drugih traži da poštuju određene granice.

Potreba za pripadanjem

Ovo može biti još jedan veliki mentalni blok, slažu se svi vodeći svetski naučnici na ovom polju. Pošto su potrebe deteta tako dugo bile nezadovoljene, odrasla osoba koja je preživela emocionalno distancirane roditelje bukvalno je gladna pažnje i naklonosti. Međutim, ovo može dovesti do prekomerne kompenzacije, jer oni nastoje da zadovolje svoje potrebe koje nikada ranije nisu bile zadovoljene, čineći dinamiku svojih odnosa veoma neujednačenom i često nezdravom.

Poremećaji privrženosti

Odgajanje od strane emocionalno odsutnih ili nezrelih roditelja takođe može izazvati poremećaje privrženosti kao što su anksiozno vezivanje, izbegavanje vezivanja ili strah od vezivanja.

Emotivna zavisnost

Ovo može biti još jedan uobičajeni obrazac, pošto nije bilo stvarne roditeljske figure koja bi modelirala pozitivno ponašanje tokom godina razvoja, te može postojati osećaj projekcije na buduće partnere i prijatelje, a što opet može dovesti do daljeg razaranja granica.

Sindrom otirača

Mnoga deca emocionalno nedostupnih roditelja takođe će pribegavati ugađanju ljudima kao načinu da zadovolje svoje potrebe. Pošto su toliko dugo bili gladni svojih osnovnih potreba, bukvalno će učiniti sve da popune prazninu koju je ostavilo njihovo vaspitanje.

Promiskuitet

Još jedan način na koji ljudi koje su odgojili emocionalno nedostupni roditelji otkrivaju da mogu da zadovolje neke svoje potrebe je seks. Ovo može stvoriti kompulsivne tendencije, što ih dovodi do toga da se okrenu trenutnom zadovoljstvu, jer nikada ne znaju kada će njihove potrebe ponovo biti zadovoljene.

Ljubomora i posesivnost

Pomenuto se može razviti i u platonskim i u romantičnim odnosima. Kako dete emocionalno nedostupnih roditelja konačno stvara vezu sa nekim u odraslom dobu i ona deluje stabilno, ono može biti nespremno da otpusti tu osobu iz straha da će biti napušteno.

Problemi sa samopoštovanjem

Takođe može postojati i osećaj bezvrednosti koji proizilazi iz toga što takve osobe nikada nisu dobile adekvatnu pažnju ili naklonost od emocionalno udaljenih roditelja. Ako ljubav nikada nije bila primljena tokom godina razvoja, to onda stvara obrazac nevoljenosti, što u velikoj meri utiče na samopoštovanje.

Suma sumarum, svi stručnjaci u ovoj oblasti se slažu da nedostatak ljubavi i pažnje u detinjstvu može biti okidač za mnoge probleme u odrasloj dobi. Zato, trudimo se da budemo emotivno dostupni svojoj deci. Primetivši pomenute paterne, možemo ih menjati, postati bolji ljudi i bolji roditelji. “Samo” se treba suočiti sa sobom.

Emocionalno nedostupni roditelji u velikoj meri utiču na formiranje kasnijih problema svog deteta, u odrasloj dobi (Foto: steverosephd.com)