Neko je bio neviđeno glup.

A ta glupost ima nesagledive posledice. I osećaće se još veoma dugo.

Kada smo 6. juna, u jutarnjoj gužvi, čuli na vestima sa pola uveta, nekoliko reči da je u Ukrajini eksplodirala neka brana, postoji šansa – sa izuzetkom nekoliko opsednutih ljudi – da nismo baš puno razmišljali o tome.

Međutim, kako je dan odmicao i stizali snimci kako je voda sve poplavila, slučaj je polako dospeo u žižu interesovanja. Saznali smo ime još jednog ukrajinskog grada, Nova Kahovka.

Međutim, da bismo tačno razumeli zašto je ono što se dogodilo problem, potrebno je da izvadimo mapu na kojoj ćemo videti da je reka Dnjepar, u tom regionu, a u svom donjem toku strašno široka, šira od Dunava, mnogo šira od Tise – na primer kod Hersona, čije ime smo već naučili, protiče u koritu od oko tri kilometra.

Tačnije: proticala je…

Ali da se vratimo na kartu: ako Dnjepar nosi toliko vode, ljudi koji tamo žive pokušali su da ga regulišu i koriste. Na njemu se nalaze elektrane, deo njegove vode je preusmeren u zaporošku nuklearku ( ovo je, je li, drugi po veličini takav objekat u Evropi), njegovom vodom su zalivali i stepu, zahvaljujući čemu je ovaj kraj postao zaista dobro (i ogromno) poljoprivredno zemljište. Količina vode je takođe bila dovoljna i da se preusmeri na Krim, da se tamo ublaži nestašica vode i omogući tamošnja poljoprivredna proizvodnja. Ogromna brana kod Nove Kahovke bila je jedan od regulatora reke – njena veličina je omogućavala železnički i drumski prelaz između dve obale. Bila je tu i jedna hidroelektrana. Novu Kahovku su prošle godine, tokom prvog perioda agresije, zauzele ruske trupe. U jesen, kada je ukrajinska vojska krenula u kontranapad, zahvaljujući kojem je potisnula Ruse sa desne obale Dnjepra, već se moglo čuti: s jedne strane, ovo je ostao jedini putni prelaz između dve obale, nakon što su Ukrajinci oborili druge prelaze, a Rusi digli u vazduh ogroman most kod Hersona, a s druge strane, već se tada govorilo da su Rusi tu branu minirali, pa da bi, ako se sve veze pokidaju, istu detonirali, da zaustave ukrajinsko napredovanje. Ne sporedno: ukrajinska vojska je takođe priznala, da je tokom jesenjih meseci, kada su na frontu baš loše stajali, razmišljali o raketiranju brane, da na taj način odseku Ruse na desnoj obali od snabdevanja, ali se od te ideje odustalo, jer je bilo očigledno da će šteta biti prevelika.

Tako je brana dakle, prošle jeseni dobila odgodu. Iako minirana, oštećena kontinuiraim (ruskim i ukrajinskim) bombardovanjem i raketnom vatrom, ostala je pod ruskom vlašću.

U proleće ove godine već su se pojavile vesti da ruska strana branom održava vodostaj Dnjepra na neobjašnjivo visokom nivou, da nivo vode u donjem delu reke alarmnatno opada, neki su već bili zabrinuti zbog hlađena zaporoške nuklearne elektrane, ali ove glasove niko nije ozbiljno shvatio.

Zatim se 6. juna zid od vode, izgrađen nekoliko kilometara u širinu i sedamnaest metara u visinu, srušio. Stručnjaci količinu vode plastično objašnjavaju na takav način, da odgovara zapremini deset Balatona, kada je to jezero puno do vrha. Ova masa vode jurila je dole, odnoseći gradove, sela, ljude, životinje, zalihe gasa, skladišta hemijskih sredstava koja se koriste u poljoprivredi, septičke jame, kanalizacione mreže i leševe. I vojne jedinice, nagazne mine i sve što joj se našlo na putu.

Ugroženi su životi oko šesnaest hiljada ljudi. Osamdesetak naselja je ugroženo poplavom. proteklo je osamnaest kubnih kilometara vode. Mnogi su umrli, mnogi nestali. Raseljavanje je konstantno.

Vodosnabdevanje Krima je prekinuto. U opasnosti je hlađenje zaporoške nuklearne elektrane. Poljoprivredno zemljište se nakon povlačenja vode isušuje, pošto je prestala mogućnost navodnjavanja, opustelo je i tu u dogledno vreme ništa neće rasti. Postavljene nagazne mine su isprane, mogu da budu bilo gde, mogu bilo gde da eksplodiraju. Kada udare vrućine, što leti i nije iznenađujuće, mogu se pojaviti svakakve infekcije.

Ko je to uradio?

Ne znamo.

Po ruskoj strani Ukrajinci, po Ukrajincima, Rusi.

U prvim satima su ruski mediji tvrdili da se sa branom ništa nije dogodilo, a zatim nekoliko sati kasnije, da se konstrukcija, oslabljena prethodnim ukrajinskim artiljerijskim napadima, sama urušila, jer nije mogla da zadrži vodu, a onda, kada se ispostavilo da je eksplozija prethodila pucanju brane, da je ukrajinska artiljerija gađala istu.

Prema navodima Ukrajinaca, Rusi su detonirali već postavljene mine, kako bi sprečili ukrajinski kontranapad na ovom području i isterali ukrajinske jedinice sa ostrva pod kontrolom Ukrajine na ušću Dnjepra.

Norveški istraživači zemljotresa izvestili su da su instrumenti pre pucanja brane ukazivali na eksploziju, što je odgovaralo zemljotresu jačine jedan do dva, a to isključuje mogućnost da je ukrajinska artiljerija raznela pomenutu strukturu.

Međutim, ništa ne isključuje mogućnost da je neko slučajno detonirao. Tačnije da, detoniranje je bilo namerno, zaista sa ciljem da se Ukrajinci „speru“ sa ostrva i da se prelazak reke onemogući, ali onaj koji je detonirao nije mislio da će šteta biti tolika.

Zato što je ova poplava više sprala obalu pod ruskom kontrolom, jer leži niže. Ruske odbrambene linije i tamo nameštene vojne jedinice su takođe bile poplavljene, pa su i oni morali da beže. Trenutna situacija nije dobra ni za Ukrajince, jer oni zaista ne mogu da pređu reku, a čak i ako se voda povuče, neće moći nedeljama da idu u poplavljeno područje tenkovima i ratnim vozilima. Ako su i imali planove da pokušaju napad u ovom regionu, za sada mogu da zaborave na njih.

Ceo svet će uskoro osetiti da (ni) na ovim prostorima Ukrajine još dugo neće biti poljoprivredne proizvodnje, kada usledi nestašica hrane, a koja je znakove pokazivala već prošle godine u zemljama trećeg sveta – i zbog čega se, uprkos ratu, ipak moglo dogovoriti o izvozu ukrajinskog žita.

A ovo su samo direktne štete.

„Korist“ se ne vidi ili je veoma slabo vidljiva.

Neko je stvarno bio neviđeno glup.

Nova Kahovka, brana (Foto: nova.rs)