Tom Kleindinst iz Marine Biological Laboratory Univerziteta u Čikagu, kaže da su hobotnice radoznale i pametne. Mogu da rešavaju lavirinte i zagonetke, koriste alate i majstori su kamuflaže. Ove složene sposobnosti pokreću njihovi sofisticirani i džinovski mozgovi.

U časopisu Cell pak, istraživači izveštavaju da su hobotnice u stanju da uređuju genetske informacije kako bi brzo koristile mozgove kada se suoče sa promenama u svom okruženju. Ova otkrića bacaju novo svetlo na neverovatnu prilagodljivost ovih stvorenja koja menjaju oblik i mogu pomoći naučnicima da osmisle terapiju za problematične mutacije u našim telima.

Hobotnice se smatraju jednim od najpametnijih beskičmenjaka na planeti, sa sofisticiranim mozgom i složenim nervnim sistemom.

Razmislimo samo o svom krhkom mozgu. Zatvoren je u lobanju, kupa se u kiseoniku i podešen je da radi na relativno stabilnoj telesnoj temperaturi. „Mi trošimo tonu energije održavajući konstantnu telesnu temperaturu“ – kaže Josh Rosenthal, neurobiolog u pomenutoj Biološkoj laboratoriji za morski svet u Woods Hole-u u Masačusetsu. Za npr. org je takođe dodao da mnogo toga ode na to da bi naš nervni sistem mogao efikasnije da radi.

Kada je prevruće (imamo na primer groznicu) ili prehladno (hipotermija) i naš mozak krene da varniči i otkazuje – a to je samo nekoliko stepeni van norme. Dakle, naša tela održavaju sve na stalnoj temperaturi.

Hobotnice nemaju taj luksuz. Njihovi mozgovi zahtevaju isto toliko čuvanja kao i naši, ali oni su u mekanim telima koja plivaju u vodi čija temperatura može da varira za oko 20 stepeni.

„Teško je održati složen nervni sistem u uslovima promene temperature, to predstavlja izazove“ – kaže Rosenthal.

Hobotnice su prevazišle taj izazov jedinstvenim trikom skrivenim u njihovim ćelijama. To ima veze sa molekulom zvanim RNK (ribonukleinska kiselina), a koji se koristi da pomogne prevođenju DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) u proteine koji čine naše telo. Da bi ovo objasnili, naučnici su iskoristili analogiju. Recimo da želite da napravite veknu hleba i uđete u biblioteku punu kuvarskih knjiga. Sama ta knjiga je već odštampana i ne može da se promeni. Ali ono što možemo da uradimo je da je fotokopiramo, uslikamo i odnesemo kući, u svoju kuhinju, gde ćemo ispeći hleb. Dakle, ovde su kuvarske knjige DNK, koji je tvrdo kodiran i ne menja se, hleb je protein koji naše telo želi da napravi, a RNK kopija recepta koji objašnjava kako se to radi. RNK nema tendenciju da se mnogo menja. On je samo glasnik.

Ali šta ako vam nedostaje neki sastojak, poput putera, na primer?

Rosenthal objašnjava da ako radimo po uputstvu, onda imamo problem. Ali ako znamo da bi ulje funkcionisalo jednako dobro kao i puter, kada biste mogli da uredite dati recept i stavite ulje, onda vam to daje fleksibilnost.

U mozgu većine životinja – od riba do ptica, pčela do ljudi – samo nekoliko procenata RNK se menja. Ali u mozgu hobotnica i njihovih rođaka, to se dešava u ogromnim razmerama, čak više do 60%. Istraživači su se pitali da li nešto u okruženju ovih životinja pokreće sve ovo podešavanje, poput temperature. Birk je odlučio da izvede eksperiment uz pomoć jedne vrste  kalifornijske hobotnice, koja je kada se savije u loptu, veličine fudbalske lopte.

„One veoma liče na tipične hobotnice, iako imaju dve plave tačke koje se prelivaju i tako pokušavaju da uplaše predatore.“ – kaže Birk.

Takođe dodaje da su ove hobotnice veoma nestašne i dobre u kamufliranju. Njihovo priobalno stanište u južnoj Kaliforniji i severnom Meksiku varira između toplih leta i hladnih zima.

U laboratoriji, Birk je pola svojih hobotnica stavio u hladniju vodu, a drugu polovinu u topliju. Posle nekoliko nedelja, sakupio je RNK iz njihovih mozgova. Otkrio je da postoji preko 20 000 različitih lokacija na varijacijama različitih proteina koji su uređivani, a više podešavanja se dešavalo u hladnijim uslovima. Odnosno, kao odgovor na promenu temperature, hobotnice su preuredile svoj mozak, verovatno da bi održale pravilno funkcionisanje. Ista stvar se događala i u divljini, gde je Birk sakupljao jedinke leti i zimi, tako što ih je „ispirao“ iz njihovih podvodnih jazbina špricajući sirće.

Hobotnice su sposobne da ove izmene izvrše za manje od jednog dana. Uporedimo to sa DNK, kojoj su potrebne generacije da se promeni. RNK pruža fleksibilniju alternativu. Podešavanje RNK (uređivanje privremenih kopija recepata), dovodi do promena u proteinima koje oni nalažu ćeliji da napravi. Za hobotnice, ne postoji jedinstvena, poželjna verzija proteina. Umesto toga, postoji više verzija brojnih proteina u mozgu životinje, od kojih svaka odgovara različitom scenariju.

Uprkos tome što hobotnice žive mnogo drugačije od nas, njihovi jedinstveni mozgovi mogu nam se jednog dana pokazati korisnim. Kako kaže Birk za npr.org, naučnici sada pokušavaju da shvate kako da ovu sposobnost iskoriste u terapijama, poput smanjenja bola ili popravljanja štetnih mutacija koje izazivaju bolesti.

Kako ovaj naučnik svetskog glasa kaže, hobotnice imaju mnogo čemu da nas nauče. One su fascinantne i spolja i iznutra.

Hobotnice možda znaju nešto što mi ljudi ne znamo (Foto: worldanimalfoundation.org)