Najmanje 40 ljudi je poginulo, a jedna je osoba poginula kada je u taj ponedeljak tornado pogodio severoistočni deo Švajcarske, gde su najveći udari vetra dostizali brzinu od 217 kilometara na čas – što inače odgovara sili uragana. U Švajcarskoj. Zgrade su morale da se evakuišu, javni prevoz je stao, vetar je oštetio automobile, skidao krovove, čupao drveće, a meštani su čak prijavljivali da je mameštaj leteo po vazduhu.

Na Rodosu u Grčkoj besni požar, a grčke vlasti sprovode najveću evakuaciju na ostrvu u istoriji zemlje. Za desetine hiljada turista, idila odmora kojoj su se nadali, pretvorila se u noćnu moru – da ne govorimo o meštanima čiji su domovi postali plen plamena. Ima izveštaja i o požaru na Krfu, iako katastrofa još nije dostigla iste razmere kao na Rodosu.

Na Siciliji u Italiji je izmereno 47 stepeni. I tamo bukti vatra koja preti i lokalnom aerodromu. Rimska vlada je izdala crveni alarm za šesnaest gradova, uključujući Rim, Bolonju i Firencu, pošto je vrućina na mnogim mestima nekoliko dana zaredom prelazila četrdeset stepeni Celzijusa.

U Japanu je temperatura na pojedinim mestima, uključujući Tokio, porasla na skoro četrdeset stepeni Celzijusa, prema rečima meštana, ovo se smatra opasnim po život.

Prošle nedelje je stigla vest iz Sjedinjenih Država, gde je u Feniksu oboreno nekoliko toplotnih rekorda u jednom danu: devetnaest dana je temperatura dostizala 43,3 stepena, ali je bio dan kada je živa u termometru dostigla 47,2 stepena – najviša temperatura ikada izmerena ovde je bila 46,1 stepen. Ni noću se nije moglo odmoriti, bilo je „samo“ trideset pet stepeni, ali više od devet dana temperatura noću nije padala ispod 32,2 stepena Celzijusa…

A ni nama nije lako. Nepodnošljiva vrućina okončana je olujama koje su odnele ljudske živote, uz vetar koji izvija drveće i prevrće kranove.

Tokom dana dahćemo, isprobavamo praksu drevnih ljudi, trikove iz sveta Mediterana, peškire natopljene u hladnu vodu, zatvorene, zamračene sobe – a ni sa ovim ne odmičemo daleko. Klima uređaji mogu doneti olakšanje na neko vreme, ali prave druge probleme, a posle nekog vremena, uređaj mora i da se isključi…

Pre nekoliko dana je objavljeno da je prva nedelja jula 2023. godine bila najtoplija nedelja ikada, jer naučnici mogu da procene temperaturu iz vazdušnih mehurića antarktičkog leda unazad više od milion godina, a podaci ukazuju da je pomenuta nedelja bila najtoplija u poslednjih 125 000 godina.

Da smo naučnici, uzbuđeno bismo primetili činjenicu da je 4. jula prosečna temperatura na Zemlji porasla iznad sedamnaest stepeni, po prvi put u svetskoj istoriji.

Pa da li je onda čudno što toplotni talasi već imaju ime? Ovoga puta, meteorolozi su se za imena okrenuli antičkoj mitologiji, pa je vremenski fenomena koji je u vrući zagrljaj stegao južnu Evropu nazvan Kerber: među bogovima, jedino je Had, gospodar podzemnog sveta, uspeo da ukroti ogromnog troglavog psa, koji je tako postao čuvar njegovog carstva.

Kerber je čudan „čuvar“: na svoju teritoriju svakog pušta, ali napolje nikog.

Upravo kao i toplotni talas koji nosi njegovo ime…

Stopama Kerbera, ovih dana stiže Haron: on je bio skeledžija podzemnog sveta po verovanju starih Grka – i možemo osetiti da su zaista oba stvorenja donela među nas vatru pakla. Jer to što je poslednjih dana na više mesta u Južnoj Evropi izmereno 48,8 stepeni može se opisati samo kao paklena temperatura.

A ako nastavimo mitološkim putem, ne možemo zanemariti činjenicu, da je Had zaista bog mrtvih. Ovi toplotni talasi nisu samo neprijatni, već su često i smrtonosni: prošle godine su u Evropi od vrućine preminule 61 672 osobe. Prema podacima Eurostata, zbog vanrednih toplotnih talasa koji su zahvatili Evropu prošlog jula, stopa umrlih u zemljama Evropske unije porasla je za šesnaest posto u odnosu na prosek. Ovo povećanje je bilo najveće u Španiji, premašivši prosek podataka o mortalitetu za 36,9 posto, a zatim slede Kipar na drugom i Grčka na trećem mestu.

I ovaj juli je, kao što smo već pominjali, topliji nego prošle godine, pa se može očekivati da će i podaci o preminulima biti još ružniji.

Već 2019. godine oko 300 000 ljudi širom sveta preminulo je od posledica povezanih sa vrućinom, a ovaj broj je mnogo veći od bilo koje druge prirodne katastrofe, istakao je Telex u zbirnoj analizi, u kojoj su takođe objasnili i sledeće: vrućina se takođe smatra tihim ubicom, jer vreli periodi opterećuju telo, mogu da pojačaju već postojeće kardiovaskularne i respiratorne bolesti, pa stoga mogu biti i smrtonosni.

Naravno sve ovo govorimo samo onima koji misle da je globalno zagrevanje stari trik ljudi guštera i pozadinskih sila, izmišljen da nas dalje zamajavaju. Svako ko je svestan šta svakodnevno činimo svojoj okolini zna da su toplotni talasi, oluje retko viđene jačine, poplave i suše, naša krivica.

Poslednjih osam godina bilo je takođe i osam najtoplijih godina zabeleženih na svetu. Dakle ili ćemo se sabrati i pokušati da zaštitimo svojim malim sredstvima ovu našu jedinu Zemlju ili ćemo se, konkretno rečeno, spržiti.

Požar na Rodosu (Foto: protothema.gr)