Mesna zajednica jednog velikog grada ugostila je penzionere u jednom kafiću. Starije goste dočekala je svečana večera, besplatna tombola i muzika, pesma i igra, a da ne govorimo o „razgovoru“ sa čelnicima mesne zajednice.

Ovo što se dogodilo bismo mogli čak oceniti i kao lep gest, uostalom, moramo paziti naše najstarije sugrađane, a nije naodmet ni da im neko s vremena na vreme obezbedi zabavu.

Samo što!

Ovaj slučaj se dogodio u Nišu, a poziv na njega je objavio direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (!), kao i video zapis sa te večeri. Istakao je da su veče organizovali lokalni funkcioneri Srpske napredne stranke, koji su i članovi glavnog odbora naprednjaka. Učesnici penzionerske večeri nisu samo plesali i pevali, već su istovremeno i uveravali o svojoj podršci Aleksandru Vučiću, koji se „svakodnevno bori za sve bolji život penzionera, kao i za ekonomski razvoj čitave zemlje“.

To više nije samo deljenje hemijskih olovaka i notesa na lokalnoj pijaci, začinjeno sa nekim ciljevima kampanje. Ovo je svakako kvalifikovan slučaj kupovine glasova, kom predsednik nacionalnog penzijskog osiguranja ne samo da daje svoje ime, već i aktivno učestvuje u njegovoj promociji.

Da li je ovo pokvareno? Jeste.

Da li vesela pesma harmonike i otmena večera imaju zloslutni prizvuk?

Kako da nemaju!

Poručuju da ako si bio ovde, ako si jeo i pio, znaš šta treba da zaokružiš.

Do objavljivanja današnjeg broja Čaladi Ker-a, šef države će verovatno raspisati izbore kojima preti zemlji od dana posle poslednjeg glasanja. Tada ćemo barem znati na šta treba da računamo.

Jer za sada znamo samo toliko da će (možda) biti vanrednih republičkih parlamentarnih izbora, kao i da će biti izbora za lokalnu samoupravu u  desetinama opština u Srbiji, to jest (a to je važno za centralnu vlast, iako verovatno i ne uzbuđuje naše čitaoce preterano) opštinski izbori se održavaju u Beogradu.

Ako ćemo pravo, nema apsolutno nikakvog razloga za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. U aprilu prošle godine bilo je odmeravanje, postoji jedna stabilna parlamentarna većina sposobna da vlada, a koja bez preterivanja radi šta hoće i niko i ništa to ne može da spreči.

Opštinski izbori bi trebalo da budu održani sledećeg proleća u skladu sa ciklusom, kao i odmeravanja na vojvođanskom nivou.

Vlada je u saopštenju najavila da će u decembru ove godine biti održani lokalni izbori u šezdeset četiri grada i opština, ali se na listi priloženoj uz vladino saopštenje nalaze imena šezdeset i dva naselja. Šta se desilo ili će se desiti sa preostala dva, još ne znamo. Tamo gde se opštinsko glasanje ne održava sada, biće održano sledećeg proleća ili početkom leta.

Ovakva budalaština se čak i u Srbiji retko viđa.

Analitičari i dalje traže jedino logično objašnjenje, ali ono što je izvesno je sledeće: ovde se dešava jedno muvanje, pride veliko, jer je čitav izborni proces postao prilično konfuzan. Međutim, ako se izbori ne sprovedu transparentno po jasnim pravilima, to poljuljava temelje funkcionisanja države.

Ni u jednom vojvođanskom naselju u decembru neće biti opštinskih izbora. To je zato što je, prema guruu kampanje Srpske napredne stranke, dobra ideja da se u decembru održi glasanje na kom su naprednjaci jaki. Računica je verovatno ta, da će opet lepo pobediti u ovim naseljima, a onda mogu da zalegnu za junske izbore sledeće godine tamo gde naprednjaci malo gore stoje. I ne sporedno: ceo proces se tako može „podržati“ nekom „izbornom matematikom“. Naime, već postoje znaci, da su naprednjački mesni odbori dobili gotove spiskove koliko „pouzdanih članova“ treba privremeno „premestiti“ u Beograd, jer šef države svakako želi da zna da je rukovodstvo prestonice uz njega, pa je zamislivo da će mnogo ljudi glasati na opštinskim izborima u Beogradu, koji čak i biračko mesto mogu da pronađu samo uz pomoć, ali mogu da glasaju tamo na osnovu svoje adrese. Kada bi se odmeravanje održavalo u svim opštinama istovremeno, to se ne bi moglo uraditi. Međutim, ista osoba može da glasa na opštinskim izborima u decembru u Beogradu i u junu u Novom Sadu. Uostalom, ko može zabraniti ljudima da se seljakaju tamo-vamo?

I van matematike postoji razlog za zavaravanje države ovim raskupusanim izbornim procesom: situacija nije tako ružičasta kao što je bila pre nekoliko godina, i mnogo je ružičastija nego što će to biti za nekoliko meseci.

Više puta smo pisali o lošoj taktici Aleksandra Vučića u vezi sa Kosovom. Ova silazna putanja počela je prošlog leta „problemom registarskih tablica“, koji je postajao sve gori i gori, prvo činjenicom da je policajce srpske nacionalnosti (i državne službenike) Beograd primorao da se povuku iz kosovskih institucija, zatim zatvaranjem koje je trajalo nedeljama, a kulminiralo je napadom organizovanim kod banjskog manastira u septembru ove godine, koji ne samo da je odneo živote, već je jasnije nego ikada do sada (u vidu opipljivih dokaza) stavio do znanja da je ceo napad planirao neko u Beogradu.

Rezultat ovog pogrešnog izazivanja histerije nije bio da je pitanje kosovskih Srba postalo događaj nacionalnog ujedinjenja, već upravo suprotno: formulisan je jasan zahtev na međunarodnom nivou da Beograd zvanično prizna nezavisnost Kosova. To će naravno rezultirati novim unutrašnjim krizama.

Svemu ovome moramo dodati i međunarodne ekonomske procese, koji su malo vidljivi prosečnom čoveku, a čija je suština da Srbija može da se zadužuje mnogo manje pod mnogo lošijim uslovima nego ranije, što će direktno uticati na domaći životni standard. I ako ovo nije dovoljno: sve je teže i teže balansirati u trouglu Brisel-Vašington-Moskva. A Peking nismo ni pomenuli…

Situacija je dakle loša i biće još gora. Zato Vučić hoće da pobedi svuda onoliko koliko njegovi ljudi budu uspeli da mu nagrebu, ako treba deljenjem, penzionerskim večerima i poklonima, pretnjama, ucenama u vezi radnih mesta, seljakanjem „pouzdanih naprednjačkih glasača“ tamo-vamo. Ništa nije skupo u cilju postizanja cilja.

Uprkos svemu ovome možemo istaći samo jedno: građanin je sam na biračkom mestu. I bira sam.

Biće prilike za donošenje ispravne odluke.

Kampanja (Foto: danas.rs/Aleksandar Barda)