Smrt Ištvana Pastora definitivno označava kraj jedne epohe u vojvođanskom mađarskom politikumu, ma kako sudili o eri obeleženoj njegovim imenom. Njegov odlazak na onaj svet je još svež, a pravac partijske politike je misterija za budućnost – čak i ako se na kraju neće ništa bitno promeniti. U svakom slučaju, već možemo izvući nekoliko zaključaka.

Oko Pastora se razvija „mini“ lični kult

U slučaju aktivnog političara na funkciji nije iznenađujuće da ga javnost oplakuje kada umre još više nego što je uobičajeno. Istovremeno, u slučaju Ištvana Pastora, ovo je više od pukih emocionalnih fluktuacija. Na primer, u onlajn izdanju Mađar So-a su neobjašnjivo objavljivali tri dana vest o njegovoj smrti, ali su i portali Het Nap i Pannon RTV isto ovo radili duže vreme. U emisiji Javni poslovi (Közügyek, prim.prev.) dan nakon Pastorove smrti, veliki broj najrazličitijih gostiju se samo smenjivao u fotelji u studiju, da bi pričali o preminulom političaru – i to samo u superlativima. SImbolično i politički, pravi trijumf Pastorovog sistema bilo je to, što su se na sahrani, između ostalih, pojavili i govorili Viktor Orban i Aleksandar Vučić. Među trenucima vrednim pažnje, bio je i veoma rečit izborni slogan stranke: „Za našeg predsednika, za našu zajednicu, za budućnost!“ Pored toga, ono „za našeg predsednika“ napisano je podebljano, što znači da stranka želi što potpunije da iskoristi uspomenu na Ištvana Pastora u periodu do izbora za mesec dana. Treba tu istaći i izjavu Aleksandra Vučića, koja je nagovestila da se razmišlja o podizanju spomenika  Pastoru.

(Još) se ne vidi da nova generacija želi nešto drugo

Vođstvo Saveza vojvođanskih Mađara očigledno će preuzeti neki članovi stranke, koji su sada četrdesetih godina. Na osnovu onoga što se do sada moglo videti, među njima se ne izdvaja samo Balint Pastor, koji je na funkciji izvršnog predsednika, već i Balint Juhas i delimično Elvira Kovač. Kao i kod svih velikih promena, i sada se može postaviti pitanje koliko će promeniti ono na šta smo se navikli u Pastorovoj epohi, pod nazivom vršenja vlasti.

Na kraju krajeva, to se i dogodilo 2007. godine, a u izvesnoj meri se ono što je Jožef Kasa uradio do tada nije nastavilo. Međutim, sada – za razliku od tadašnje političke atmosfere – uglavnom dve autoritarne političke snage, unazad više od decenije, određuju delokrug SVM-a, a ni u Budimpešti ni u Beogradu se povodom ovoga ne može očekivati bilo kakva promena. Drugo, nova elita je u ovome provela čitavu svoju političku karijeru, odnosno, provela ga je u Pastorovoj atmosferi.

Možda je malo sporedno pitanje, ali moguće da će bliska budućnost pokazati da li zaista jeste: šta će biti sa „starima“, pre svega sa uvek preteranom i apsurdnom „vlašću iz senke“ Ildiko Lovaš? I kad smo već kod toga, ako Pastorovi (Balintovi) ipak naprave neku (makar ograničenu, možda opreznu) promenu, štaviše „rehabilitaciju“, kako će se to dogoditi?

Ime Jožefa Kase i dalje je tabu

Deluje kao marginalna tema, a u stvari nije, jer rasvetljava suštinu Pastorovog sistema. Ako smo već upisali ime predsednika koji je odigrao još jednu veliku epohalnu ulogu u istoriji SVM-a, svakako moramo istaći da upravo zbog toga partijski mesečev oreol i dalje zazire. Bez obzira na probleme koje je organizacija imala 2007. godine, Pastor partiju nije nasledio niotkuda. Kao što se neće moći pisati ni o istoriji mađarske politike u Vojvodini, a da se ime Ištvana Pastora ne pomene mnogo puta, isto važi i za Jožefa Kasu – šta god mislili o njima dvojici! Istovremeno, komunikaciona „etika“ SVM-a se odnosi na Kasu, koji je preminuo pre sedam godina, neimenovano. Primer za to je kako su Karolj Pal, Karolj Dudaš, veoma nejasno ili Čaba Kern i Ištvan Ternovac mnogo jasnije u poređenju sa njima, u emisiji Javni poslovi od 31. oktobra pominjali bivšeg predsednika stranke. Iz onoga što je Kern rekao, direktno je sledilo da se postojanje Pannon RTV-a može povezati „isključivo“ sa Pastorom, spajajući osnivanje medijske kuće iz doba Kase sa razvojem doživljenim u eri Pastora – što nikako nije bilo oslobođeno političkog pokroviteljstva. Takve izjave se mogu objasniti samo snagom i uticajem političke atmosfere, a ni najmanje istorijskim činjenicama.

Kritičari SVM-a ne „zastarevaju“

Na kraju, dozvoliću sebi da dam lični komentar na adresu našeg kolege Ištvana Ternovca. On je, između ostalog, u pomenutoj emisiji rekao: „ Kažem da su mnogi vojvođanski mađarski novinari na drugoj, a ne na nacionalnoj strani, koji se ižive pri stalnom kritikovanju političara, a ponekad i prilično prostačkim metodama… Ja verujem u to da živimo u zajednici, političar ima svoj zadatak, mora da obezbedi da bude ponovo izabran svake četiri godine […] kod nas i češće, ali je moje duboko uverenje da se novinar može izgraditi i tako da postavlja teška pitanja, ali diše kao jedno sa političarem – a sa Ištvanom Pastorom je to bilo moguće.“

Ovu tvrdnju odlučno odbacujem u svoje i ime nekoliko drugih kolega i prijatelja. „Kritika Pastora“, koja je oduvek postojala i dobila novu snagu krajem 2014. godine, nije nastala kao posledice želje da se „iživi“, već ju je sama priroda sistema iznedrila. On je i sam toga bio potpuno svestan, za to je primer članak koji je sadržao njegovo mišljenje, a koji je objavljen baš pre deset godina na portalu Vajdašag Ma, pod nazivom Da li ćemo prodati utakmicu? a koji je za mene tada bio odlučujuć. Verovatno ne bi trebali da se bavimo time koji je političar bio sjajna ličnost tokom svog života, već bi trebalo da ga preispitamo kao osobu i onda slobodno raspravljamo: šta može biti zdrav balans vojvođanske mađarske javnosti danas? Naročito nakon izuzetno grubog, ne baš obećavajućeg demografskog pada…

Balint Pastor i Balint Juhas (Foto: szmsz.press)