Bilo da volimo ili mrzimo doček Nove godine, ne možemo zanemariti činjenicu da je početak jedne nove godine uvek važan. Iako nova godina ne počinje zvanično u svim kulturama 1. januara, sam događaj se obeležava širom sveta. Međutim, u nekim zemljama možemo naići na novogodišnje tradicije koje u početku mogu izgledati veoma čudno i iznenađujuće.

Danska: lomljenje tanjira na pragu

U Danskoj se posuđe baš ne raduje dolasku nove godine, jer se u novogodišnjoj noći tradicionalno razbijaju tanjiri skupljeni za ovu namenu, oni koji se uglavnom više ne koriste. Razbijanje tanjira se obično dešava na pragu rođaka i prijatelja – a verovanje je da što se veća gomila slomljenih tanjira nagomila na nečijem pragu, to će ta osoba biti srećnija u novoj godini.

Danci imaju i tradiciju skakanja sa stolice u ponoć, što simbolizuje skok u novu godinu.

Finska: predviđanja pomoću livenog kalaja

Među posebnim evropskim običajima izdvaja se novogodišnje izlivanje kalaja kod Finaca.

Kao deo tradicije, u novogodišnjoj noći se topi kalaj u obliku potkovice, koji se odmah stavlja u hladnu vodu, a zatim iz komadića kalaja stvrdnutih u različite oblike pokušavaju da predvide šta da očekuju od godine koja dolazi. Ako oblik izgleda kao srce, blizu je svadba, ako je brod, onda bez sumnje putovanje. Međutim, mora se sipati veoma pažljivo, jer ako se kalaj stvrdne u nekoliko komada, to je znak loše sreće.

Škotska: gost na pragu

Škoti pridaju veliki značaj pragu, smatraju da na celu narednu godinu suštinski utiče to, ko prvi pređe prag kuće ili stana posle ponoći. Ako je to visok, tamnokos muškarac koji donosi i poklone, poput hleba ili viskija, garantovano ćete u novoj godini biti uspešni i srećni, a plavokosih gostiju se treba čuvati.

Engleska: sve u svoje vreme

Imela ima veliku tradiciju u Engleskoj. Prema novogodišnjim običajima, ako se zaljubljeni par u ponoć ljubi ispod imele, biće nerazdvojni tokom cele godine. Ovaj običaj je rasprostranjen i u Irskoj.

Na prvi otkucaj sata, domaćin mora da otvori zadnja vrata da pusti staru godinu, a na 12. udarac sata da pusti unutra novu. Prema Englezima, kačenje kalendara za sledeću godinu pre vremena donosi lošu sreću, posebno ako se još i piše u njega.

Italija: 12 zrna grožđa

Kod Italijana je dobro da se za Novu godinu pogleda iznad glave, jer se po tradiciji tako oslobađaju svih starih gluposti. Svečano uklanjanje smeća i nepotrebnih stvari se bukvalno vrši kroz prozor. Italijani u novogodišnjoj noći nose crveni donji veš, jer prema verovanju simbolizuje ljubav i plodnost. U ponoć pak na svaki otkucaj sata pojedu po jedno zrno grožđa, odnosno dvanaest. Ako se zabroje, čeka ih loša sreća. Malo južnije, u Napulju, postoji još bizarnija tradicija u novogodišnjoj noći: tamo je način za oslobađanje od smeća takav da dotrajale komade nameštaja na primer, bacaju kroz prozor, što simbolizuje oslobađanje od starog tereta i početak iznova.

U Veneciji se desetine hiljada ljudi okupljaju da se ljube u ponoć na Trgu Svetog Marka, jer po verovanju to donosi sreću za celu narednu godinu.

Bugarska: doček Nove godine sa grančicom drena

Najtipičniji novogodišnji običaj u Bugarskoj je survakane (dočekivanje Nove godine sa grančicom drena). Deca mlađa od 12 godina se 1. januara okupljaju u grupama i idu u posetu rodbini i prijateljima, te ih drenovim grančicama na koje su nanizane kokice i suvo voće, ukrašene novčićima i vunom blago udaraju, uz recitovanje pesmica sa željom za zdravlje i obilje u novoj godini. Odrasli im zauzvrat daju poklončiće.

U Bugarskoj se takođe gase i svetla 2-3 minuta nakon što sat otkuca, dajući slobodan prostor novogodišnjim poljupcima. Nakon toga domaćica seče tortu u kojoj su iznenađenja. Ko nađe novčić u svom parčetu torte može da očekuje obilje i bogatstvo tokom cele godine.

Turska: posipaju ulaz u kuću solju

I kod Turaka prag ima poseban značaj, po predanju, oni ga u ponoć posipaju solju i stavljaju nar na njega, jer im ovo prvo donosi mir i obilje, a drugo se vezuje za finansijski uspeh. Njihovi večiti rivali Grci, radije stavljaju luk i to ne na prag, nego na sama vrata, jer ova biljka za njih simbolizuje preporod i rast.

Južna Afrika: čak i frižider može da izleti kroz prozor

Slično kao i u Italiji, u Južnoj Africi je takođe rasprostranjen običaj „prazničnog bacanja otpada“, ali ovde toliko ozbiljno shvataju ovu novogodišnju tradiciju, da se često otarase većeg komada nameštaja ili elektronskih naprava kroz prozor, na primer frižidera. Protiv ove opasne novogodišnje tradicije bori se i policija, jer povrede nisu retke.

Indija: povorka sa kravama

Slično tradiciji mađarskog dočeka Nove godine, u Indiji se ne sme izbaciti ili iznositi bilo šta iz kuće, čak ni smeće. Na dan Nove godine, u severnoj Indiji nose cveće prolećnih boja: žene žuto, a muškarci kombinacije ružičastog, crvenog, ljubičastog i belog. U južnoj Indiji, Tamili početkom godine, na zimski solisticij, hodočaste na sveta mesta, gde kuvaju pirinač, farbaju rogove krava u različite boje, a zatim ih okite cvećem i voćem. Zatim idu u povorku sa ovim ukrašenim svetim životinjama.

Japan: 108 zvonjave zvona

Japanci, kao i zapadne kulture, dočekuju Novu godinu 31. decembra. U Japanu se za novu godinu sreća u kuću uvlači grabljama, a po tradiciji zvona zvone tačno 108 puta. Japanci naime veruju da postoji 6 grehova, a svaki greh ima 18 nijansi. Pohlepa, glupost, bes, lakomislenost, neodlučnost i zavist su glavni grehovi. Zvonjava zvona tera grehe od ljudi, i garantuje da u sledeću godinu mogu ukoračiti očišćeni.

Koreja: protiv zla baštenskim alatom

Na dan nove godine, Korejci naslanjaju grablje, lopate i sita uz zidove, kako bi zaštitili kuću od zla. Novu godinu uvek dočekuju u novoj odeći, a na porodičnim okupljanjima se sećaju preminulih rođaka.

Kuba: bacaju vodu kroz prozor

U novogodišnjoj noći Kubanci svaku raspoloživu posudu napune vodom, koje posle ponoći izliju kroz prozor, želeći čistu novu godinu, koja teče kao voda. Poput Španaca i Italijana i kod njih je uobičajeno jesti grožđe posle ponoći.

Ekvador: i oni obraćaju pažnju na boju donjeg veša

Kao i Italijani, i Ekvadorci vode računa o tome kakav donji veš nose u novogodišnjoj noći. Oni koji žele da pronađu ljubav nose crveni, a oni koji žele bogatstvo nose žuti.

U Ekvadoru ljudi često pale papirom obložena strašila u ponoć u novogodišnjoj noći, jer veruju da će to spaliti nevolje i nedaće proteklih 365 dana, i neće se preneti u novu godinu. Slično tome, stanovnici ove južnoameričke zemlje često spaljuju stare fotografije, koje simbolizuju loše uspomene koje bi radije ostavili za sobom.

Čile: praznik na groblju

Možda najbizarniji običaj dočeka Nove godine nastao je u čileanskom gradu Talki. Poslednju noć u godini meštani provode na grobljima, pored grobova svojih preminulih najmilijih. Tu čak i spavaju, organizuju malu gozbu, a u ponoć pale i vatromet pored grobova.

Brazil: treba preskočiti sedam talasa

U Brazilu se mnogi u novogodišnjoj noći oblače u belo u znak obnove, ali ima i onih koji u novu godinu ulaze u okeanu, preskačući sedam talasa. Ova tradicija je posvećena poštovanju boginje mora, Lemanje. Ona je, između ostalog, zaštitnica ribara i preživelih brodolomaca, a njeni obožavaoci, osim što skaču preko talasa, bacaju i pirinač, nakit i druge ponude u okean kako bi osvojili naklonost boginje u novoj godini.

Filipini: kult okruglih stvari

Narod Filipina veruje da im okrugle stvari u novoj godini donose sreću, obilje i bogatstvo, pa u novogodišnjoj noći pokušavaju da se okruže sa što više takvih predmeta, počev od novčića do zrna grožđa.

Estonija: dobro se najesti

U Estoniji, obilna gozba ima glavnu ulogu ne samo za Božić, već i za Novu godinu: prema njihovoj tradiciji, u novogodišnjoj noći morate jesti sedam, devet ili dvanaest puta, jer su to srećni brojevi i donose blagostanje i obilje u novoj godini. Neki veruju da ove brojke simbolično znače da će onaj ko jede sedam, devet ili dvanaest puta imati snagu i uspeh tolikog broja ljudi u novog godini.

Roža Feher

Nova godina je na pragu (Foto: docek.rs)