Pročitah danas članak o tome kako se deca smrzavaju u srednjoj školi u Topoli, jer nema grejanja, kako piše 021.rs.

“Od početka drugog polugodišta deca kao da su u hladnjači. Kupili malo dobrog uglja, on se potrošio. Druga je nedelja kako nam se deca smrzavaju u školi. Učenici su se u ponedeljak pobunili, skraćeni su im časovi, a nastavnici su onima koji su se bunili zbog hladnoće rekli da ‘trče da se zagreju, ako im je hladno’“, kaže za N1 Snežana Zečević, majka maturantkinje srednje škole “Kralj Petar Prvi”.

Ooovaj, molim?

Već je sasvim dovoljno što u školi nema grejanja, ali ono što je mene potpuno zbunilo jeste to što je navedeno da su se „učenici pobunili“…

E pa ovako, da nema grejanja u školi u koju moje dete ide, ono ne bi otišlo na časove u istu tu školu, to je sigurno. Nema te sile koja bi me naterala da ga pustim u ledaru, pa makar bio i maturant. Čuj, da pošalješ dete da se smrzava i eventualno navuče neku upalu pluća, a ti ćeš da ćutiš. Pa neverovatno zaista.

Ovo je još jedan primer kako smo mi lepo navikli da ćutimo na sve što se dešava, a da nas neko pita zašto ćutimo, uglavnom ne bismo znali da odgovorimo.

I to ćutanje nas je puno puta mnogo koštalo.

I uvek su mi najviše na živce išli ti i takvi koji misle da se ćutanjem bilo šta rešava, da se zabijanjem glave u pesak problem negira. Pogotovo kod ovakvih stvari.

Drugo, ćutanje se može protumačiti i kao odobravanje, a bogami u mnogim situacijama i kao pasivno-agresivno ponašanje, kada nekog želite da ponizite i stavite mu do znanja da vam nije bitan ni koliko crno ispod nokta.

U školi nema grejanja od početka drugog polugodišta i roditelji i dalje šalju decu u tu istu školu. Interesantno.

Ovde kod nas je ponekad zaista teško odgovoriti na pitanje: Ko je tu izvinite lud?

Idemo dalje.

Pre par dana pročitam takođe informaciju o tome da je Srpska pravoslavna crkva saopštila da su na društvenoj mreži X otvorili zvanični nalog. Ok, neko bi rekao da idu u korak s vremenom. Da, treba se modernizovati, ali ne sa parolama kakva je ova koja sledi i koja veze sa vezom, a ne sa verom, nema. Više zvuči kao neka polu-pretnja, potpuno poricanje onoga što jesi ili što bi barem trebalo da budeš.

Meni lično je privuklo pažnju, i to ne na pozitivan način, da se u saopštenju citiraju reči poglavara SPC patrijarha Porfirija, da su društveni mediji „krov sa koga se svima upućuje reč Božja, kao što je Gospod Hrist govorio apostolima – što vam govorim u tami, kazujte na vidiku i što vam se šapće na uši, propovedajte sa krovova“.

MOOOOOLLIM??????

Opet tu dolazi ono pitanje na koje sve teže postaje odgovoriti.

Prosto čovek ne zna kako da prokomentariše ovakve nebuloze.

Svima je verovatno odavno već jasno da se crkva i vera u poslednje vreme poprilično razlikuju, samim tim što se crkva više nego ikada meša u politiku, ne samo da se meša, nego se i pita za mnoge stvari koje sa verom veze nemaju. Ja lično, i to ću podcrtati, smatram da je veza sa Bogom, Svevišnjim, Univerzumom, Izvorom, nazovite ga kako god želite, jedna intimna i lična stvar i da nema nikakve veze sa politikom. Ako poštujete i propovedate određene kanone, onda ne bi bilo loše po njima i da živite. A posle patrijarha Pavla, kada je reč o pravoslavlju, za mene tu negde i prestaje priča o svemu tome. Ko ga je poznavao, ko je ikada čuo za njega, zna i o čemu govorim, tako da neću objašnjavati.

Zatim, mi smo se u 21. veku potpuno udaljili od ljudskosti, što se vidi i po količini nehumanost prema svemu i svakom. Mentalni sklop većine ljudi je nažalost usmeren samo ka hejtu, po principu „e neka je i njemu loše, što samo meni da bude“. Osim što je to tužno, pokazuje i kakav je postao mentalni sklop ove nacije. A kada malo bolje pogledate, uglavnom su to ljudi koji prstom ne mrdaju da nešto u svom životu promene, jer, lakše je kukati. Pa jeste. A da li je i lepše, pa nije.

I još nešto, hejtovanje ni izbliza nije isto kao i ukazivanje na devijacije i anomalije, to je sigurno. Ovo potonje je želja da nešto promenite na bolje, a hejtovanje je samo to što jeste. Izlivanje gorčine gde god se može, jer se bolje od toga ne zna.

Poslednjih dana čujem od mnogih svojih prijatelja i poznanika, da nisu imali grejanje po par dana, jer, je li, bilo je toplije. I kada ih pozovu, te zadužene za grejanje, počnu da ih ubeđuju da im u stanovima i kućama nije hladno, nego su prosto, kako ispada, umislili.

Kao šlag na tortu, danas u jednoj grupi na društvenoj mreži pročitam nešto što je bacanje nacionalističke koske među građane, a što je dotična osoba svojim postom i postigla, jer su počeli da se glože ljudi u komentarima.

Pa vas ja lepo pitam: Jesmo li mi uopšte normalni?

Igranje na tu kartu je svojstveno samo glupim ljudima i vlasti,  naročito kada želi nešto da postigne.

Ne postoje dobre i loše nacije, postoje samo dobri i loši ljudi.

Ali postoje i glupi i pametni.

Glupi se pecaju na nacionalističke objave, jer da nisu glupi i neobrazovani, shvatili bi da je mnogo lepše živeti u miru i ljubavi sa svim dobrim ljudima. A to ne govori večiti hipik iz mene, nego ono malo mozga kojim me je Svevišnji obdario.

I igranje na tu kartu je svojstveno vlasti naročito onda, kada više ništa iz rukava ne može da izvuče, kada se sve ostalo raspada, ne bi li ljudima zamazala oči i skrenula pažnju sa onih zaista bitnih stvari.

Bacanje takvih koski među ljude nam definitivno u ovoj zemlji više nikada nije potrebno.

Zar nije dosta ovoj zemlji razaranja, gloženja, raspadanja, uništavanja, zla i grozote?

I dok god živimo u prošlosti, a u budućnost ne gledamo, nema tu promene. Mogu se seni predaka i sve ostalo poštovati i time što ćemo izgraditi bolju budućnost koju ćemo ostaviti svojoj deci i unucima.

I tu dolazimo do onog najvažnijeg.

Prošlost treba da ostane u prošlosti i iz nje treba učiti da se grube greške, tragedije i uništavanja ne ponove nikada više.

A mi iz prošlosti ništa nismo naučili. Ama baš ništa.

Tu su isti ljudi, koji pričaju iste priče, možete im čak i govore upoređivati.

A mi na te priče ponovo padamo.

Zaslepljeni glupostima koje oni i dalje drobe i sipaju.

I kako stvari stoje, neće skoro prestati.

Glava u pesku (Foto: beaf.com)