Znaci pokazuju da je i srpski visokoobrazovni sistem u ozbiljnim problemima. Najubedljiviji pokazatelj toga je da su dekani osam fakulteta prestoničkog državnog univerziteta objavili nacionalnu platformu dramatičnog naslova. U nastavku je sažetak dokumenta Platforma za spas obrazovanja:
„Izražavajući svoju zabrinutost za sadašnju situaciju, želimo da učestvujemo u delu odgovornosti za rešavanje nagomilanih problema. Smatramo da se bez aktivnog učešća i pomoći države stanje ne može popraviti“, naveli su osnivači platforme – više dekana Univerziteta u Beogradu i reprezentativni sindikati u obrazovanju.
Kako je navedno, država mora da preuzme odgovornost za obrazovanje, kao delatnost od prioritetnog javnog značaja nacije i društva, što podrazumeva donošenje nove, jasne i ostvarive strategije obrazovanja u čijoj izradi je neophodno aktivno učešće svih činioca, koji realizuju obrazovne procese u Srbiji.
Da bi se problem rešio, navedena su četiri osnovna zadatka:
1.Odgovornost države za obrazovanje kao javnu delatnost od najvećeg značaja za naciju i društvo
2.Vraćanje dostojanstva i ugleda profesorske profesije
3.Podsticanje studenata da upišu nastavne fakultete kroz stipendije i podsticaje za zapošljavanje najboljih kandidata
4.Podrška medija
S jedne strane, istaknuti zadaci omogućavaju tačnu dijagnozu problema domaćeg obrazovnog sistema, a sa druge strane prepoznaju da bez adekvatne medijske podrške, jačanja i popularizacije nastavničke profesije, u današnjem okruženju pod snažnim uticajem medija, biće teško postići rezultate.
Među postavljenim zadacima značajan akcenat dobija usvajanje nove, jasne i izvodljive obrazovne strategije.
Potreban je takav obrazovni sistem, od vrtića do univerziteta, koji je efikasan, ekonomičan i koji doprinosi da znanje i obrazovanje budu glavna pokretačka snaga u razvoju pojedinca i društva u celini. Istovremeno, zaštita integriteta i autoriteta nastavnika mora biti obezbeđena zakonskim odredbama, jer bi to, pored neophodnog i značajnog povećanja plata, moglo učiniti nastavničku karijeru atraktivnom za mlade naraštaje.
Odbor istražuje razloge za smanjenje broja zaposlenih
Jedan od glavnih razloga za razvoj pomenute platforme može biti i to, što je poslednjih godina značajno opalo interesovanje za javne univerzitete. Ova pojava posebno pogađa pojedine fakultete i smerove prestoničkog univerziteta (u najnepovoljnijoj situaciji su smerovi za obuku nastavnika), ali ni drugi državni univerziteti nisu ništa u boljoj situaciji.
Prema statistici za školsku 2023/24. godinu, od ukupno 47 946 studenata u Srbiji, 26 957 (56,22%) upisalo je državne univerzitete, dok je 8963 (18,69) upisalo privatne, a pored toga 9630 (20,01%) njih je upisalo državnu, a 2396 (5%) privatnu višu stručnu školu/ akademiju, što znači da svaki četvrti brucoš pohađa plaćenu visokoškolsku ustanovu.
Poređenja radi, u školskoj 2018/2019. godini, ovaj odnos je bio 81,49% prema 18,51% u korist državnih visokoškolskih ustanova.
Pojava pogađa univerzitete svih gradova, ali je možda najteže posledice osetio onaj u Beogradu, jer su ove školske godine uspeli da popune sva raspisana mesta na samo četiri smera, a broj nepopunjenih mesta je skočio na 13 i po puta u poređenju sa deset godina ranije.
Sa ozbiljnom zabrinutošću se postavlja i pitanje šta znače vesti iz vladinih krugova da će u Srbiji biti moguće da neki strani univerziteti rade po franšiznom sistemu i da li to znači da država odustaje od svojih univerziteta? Iz toga razloga je formiran odbor, čiji je zadatak da pomenuto istraži, ali uglavnom razloge drastičnog broja zainteresovanih za studije.
Prema pisanju lista Politika, na privatnim fakultetima nema takvih problema, ali prema univerzitetskim krugovima i javnom mnjenju, maturanti se upisuju na privatne fakultete (verovatno zbog opuštenijeg napretka, prim.aut.), i tamo steknu osnovnu diplomu, koja se kasnije „opere“ na master i doktorskim studijama državnih fakulteta.
Između ostalog, zadatak odbora biće i da analizira tačan obim priliva studenata privatnih fakulteta na državne master programe.
Reagovale su i stručne organizacije
Sve ovo izaziva značajnu devalvaciju diploma stečenih u visokom obrazovanju. Za sada se samo u šali čuje da ne daj Bože nikom da ga operiše lekar koji je završio privatni fakultet. Ali nedostatak stručnjaka koji takođe ozbiljno utiče na zdravstveni sektor (a ponekad i uticaj partije), utiče na zapošljavanje. Na bolničko odeljenje se sve više primaju medicinske sestre koje su završile privatne srednje škole. Ja se lično nisam susreo sa tako nečim, ali sam čuo nekoliko zastrašujućih priča na ovu temu.
U svakom slučaju, advokati u Beogradu se više trude da vode računa o dobrom glasu profesije, jer prestonička advokatska komora u svoj registar nije primila nijednog kandidata sa diplomom privatnog fakulteta, čak ni da završi obavezni pripravnički staž.
Neki od pomenutih kandidata su pokušavali u drugim gradovima, drugi su ih – kao i obično – odmah nazivali lopovima i pozvali se na diskriminaciju. Razvoj događaja treba sačekati.
U prosveti ne postoji komorska lista, ali postoje stručne organizacije. I imali bi na šta da reaguju. (Da li bi to i uradili? Ne verujem.)
Sa stanovišta obrazovanja manjina, situacija takođe „eskalira“, ne samo zbog kadrovskih problema, već i zbog „nesebične brige“ o zaštiti manjinskih interesa, koja sada nedeklarisano, ali jasno uočljivo, radi na tome da se ovdašnjoj mađarskoj omladini obezbedi prilika za instant visoko obrazovanje različitih vrsta i tu u lokalu. To bi sa stanovništa da ne moraju da prođu fakultetske programe (obično na srpskom jeziku) koji zahtevaju mnogo truda dugi niz godina, moglo biti čak i dobro. Umesto toga, na ovaj način relativno lako mogu da steknu diplomu na lakšim smerovima fakulteta u matičnoj zemlji. Da, ali ozbiljne kompetencije, stručna i naučna znanja ne mogu se steći na kursevima „vikend škola“.
Za veoma kratko vreme, videćemo i drugu stranu ove nesporne okolnosti. Nažalost, to će se osetiti na pozicijama na tržištu rada i stručnim kvalitetima mladih Mađara u Vojvodini, što utiče i na situaciju i na to kako pojedinac gleda na zajednicu.
Obrazovanju u Srbiji je potreban spas (Foto: beta.rs)
