Mama, šta to znači Šiptar? – pitao je jedan pubertetlija, kada se vratio kući iz škole. Očigledno da su njegovi školski drugovi mislili da ga uvrede, ali on nije znao značenje ove reči. Otac mu je Albanac, majka Mađarica, a vratili su se kući u Vojvodinu posle decenija u inostranstvu. dečko se brzo uklopio i naučio i mađarski i srpski. Došli su sa takvog mesta, gde njihovo poreklo nije bilo važno, samo njihova ljudskost i učinak.
Između ostalog, ovo bi bio cilj i „Mirëdita, dobar dan!” albansko-srpskog kulturnog festivala, koji se naizmenično održava u Prištini i Beogradu od 2014. godine. Prošle godine su u Prištini Albanci i Srbi zajedno zapalili sveće u znak sećanja na stradale učenike u školi Vladislav Ribnikar i ovaj događaj je bio ispunjen saosećanjem i razumevanjem. Pomenuti festival je ove godine zabranjen u Beogradu: pozvani albanski umetnici su vraćeni na Kosovo, a prestonički huligani su pored nečinjenja policije stavili i katanac na vrata planirane lokacije programa. Prema rečima jednog našeg ministra, događaj bi bio uvredljiv za Srbiju, a prema rečima drugog, za srpska nacionalna osećanja.
Neposredno pre toga, zabranjen je i međunarodni književni festival Kikinda Short u Kikindi, koji postoji 18 godina, jer bi prema rečima gradonačelnika u njemu učestvovali i autori kritični prema sistemu i Vučiću. Održan je na privatnom posedu, uz mnogo više odjeka nego inače.
Prema znacima, vlast mora da počisti i poslednje trunke zdravog razuma i građanskog otpora iz zemlje. Sada je zabranila zajedničko razmišljanje albanskih i srpskih umetnika u Beogradu, a htela je da protera slobodu mišljenja i iz Kikinde. Šta je sledeće?
Probudi se Srbijo: Mirëdita!
Roža Feher
Zabranjeno (Foto: pikgroup.rs)
