Po usmenom uputstvu gradonačelnika, izostalo je književno veče u Kikindi. Jedna svojevrsna manifestacija nevinog izgleda, na koju obično ode dvadesetak – tridesetak ljudi, uglavnom rodbine i prijatelja onih koji nastupaju, a kojih na ovim prostorima još uvek ima poprilično. Jer ovde kao da se kultura istrebljuje od strane države. Broj ovakvih događaja, koji su nekada bili masovno posećeni, naglo je opao. Za njih nema ni novca, a ni potražnje. Na jedan prilično neosuđujuć način, mogli bismo čak i pomisliti da ove dve potonje stvari slede jedna iz druge. Pitanje je međutim, šta je bilo prvo: potražnja ili novac?
Dobar dan!
U Beogradu je MUP zabranio kulturno – tematski događaj „Mirëdita, dobar dan!”. Preciznije: nakon defilea grupe od pedesetak mladića, izrazito ekstremnih, koji su skandirali šovinističke parole i mahali istim takvim simbolima, saopšteno je da organi unutrašnjih poslova „ne mogu da garantuju bezbedan tok događaja“. Odmah su preporučili organizatorima da otkažu manifestaciju koja se održava već čitavu deceniju. Mora da su zaboravili da su 2014. godine premijeri Srbije i Albanije zajednički pokrenuli nesvakidašnji srpsko-albanski kulturni susret, ističući da takav događaj služi jačanju prijateljstva dva naroda i ubrzanju procesa pomirenja. Možda službenicima unutrašnjih poslova nije palo na pamet da su dvojica tadašnjih premijera bili Aleksandar Vučić i Edi Rama. Ovaj drugi je i dalje premijer u Tirani, dok je prvi predsednik Republike Srbije i gospodar sa apsolutnom vlašću od aprila 2017. godine. Radnici kulturnog života su se malo bunili, ali su poštujući mere i naloge nadležnih otkazali manifestaciju u Beogradu. Koju su najbliži saradnici šefa srpske države inače smesta nazvali provokacijom. A to mišljenje su gotovo unisono ponovili i sutradan objavili tabloidi. Prema rečima mog prestoničkog kolege „ovo je zapravo srpski otisak severnokorejskog recepta“. Naziv i lozinka pomenutog kulturnog događaja je inače: Dobar dan! Ponavljam, održavao se redovno čitavu deceniju, iako je često bilo malo gunđanja i slabog protivljenja ekstremista. Gotovo se činilo da ova inicijativa pušta korene, da ne neka vrsta stuba za mir koji su političari toliko puta naglašavali, da će biti prateći događaj sve bliskije saradnje, jer se dobrosusedstvo ne može i ne mora negovati samo širenjem ekonomskih odnosa i razmenom dobara. Međutim, sada, ovog leta, dogodilo se nešto što je taj zamah usporilo. Nikako ne treba misliti da policija ne bi bila u stanju da zaustavi pedesetak glasnih mešača, da ne kažemo čega. Preokret i promena stava se verovatno mogu pripisati lideru(ma) države. Moramo da shvatimo da se ovakav kulturni događaj ne uklapa u onu propagandu koja se redovno stvara i naglašava o srpskom svetu.
Rizik po nacionalnu bezbednost
U ovim našim krajevima malo je ko čuo za Feđu Štukana, pesnika i glumca iz Sarajeva, čija je knjiga o opsadi njegovog rodnog grada izazvala ozbiljan odjek i u srpskim krajevima. On je svojim čitaocima beskompromisno otkrio strašne godine i patnje ljudi zarobljenih u opkoljenom gradu. Da se blago izrazimo, publikacija nije dočekana sa jasnim oduševljenjem u Beogradu i širom Srbije. Ipak, u Beogradu se našao poneki organizator festivala, koji je svestranog umetnika pozvao u Beograd. On je i stigao avionom iz Sarajeva, ali ga je na aerodromu Nikola Tesla sprovela sa strane pasoška kontrola. Tu je morao da prenoći i sutradan je vraćen u Sarajevo. Prema obrazloženju, „njegova ličnost predstavlja rizik po nacionalnu bezbednost“ u Srbiji. Što je potpuno neshvatljivo, ali u jednu ovakvu rečenicu sve staje. Naročito ako oni koji nalažu pomenutu meru, ne žele otvoreno da kažu zašto stranog umetnika smatraju nepoželjnom osobom. Onog koji – treba razumeti – ne može (nakon što je preživeo višegodišnju opsadu Sarajeva) biti jasan i bezuslovni prijatelj ni Srbije, ni sve jasnije formulisanog i sve češće naglašavanog „srpskog sveta“. U svakom slučaju, osećaj bezbednosti onih, koji glumca/pisca vide kao rizik po nacionalnu bezbednost može biti zaista čudan.
Opasni umetnici
Slučaj Kikinde koji se pominje u uvodu je zanimljiv i zbog toga, što je gradonačelnik banatskog grada imao problem sa učesnicima tradicionalnog književnog susreta. Nikola Lukač smatra da je neprihvatljivo da u gradu nastupe pisci koji su „dokazani neprijatelji Srbije i predsednika Vučića“. Zbog toga što su u svojim delima i izjavama iznosili mišljenje koje je suprotno rečima zvanične državne propagande. Takvih ima širom Srbije, posebno u intelektualnim krugovima. Moguće je da bi više kreativaca ovog tipa, osuđujući zvaničnu politiku, čitalo svoja dela u Gradskoj biblioteci u Kikindi, ali su se posle usmene zabrane gradonačelnika razišli i izvođači i publika. Na pitanje organizatora pak, da li mogu pismeno da dobiju ukaz gradonačelnika o zabrani manifestacije, rečeno im je da to može da se desi tek u ponedeljak, jer zvaničnik koji ima pečat grada vikend provodi van kuće. Gradski pečat je stoga van upotrebe dva i po dana, od petka do ponedeljka. Međutim, prvog radnog dana, dobiće zapečaćeno pismo o nalogu gradonačelnika.
Dakle, ovako stojimo leta 2024. godine, baš usred zlatnog doba. Sve je jasnije da je to otisak političkog trenda koji karakteriše naše dane. Otisak pečata grada Kikinde prvog radnog dana u nedelji, verovatno je samo dokaz u kom pravcu napredujemo.
Otisak (Foto: in4s.net)
