Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut, Severna Bačka i Severni Banat su područja sa najvećim brojem obolelih od raka. Njih trideset posto boluje od raka debelog creva, pluća ili dojke. U severnobačkom okrugu najviše obolelih od raka debelog creva je među muškom populacijom, a u severnobanatskom delu od ove bolesti više obolevaju žene. U slučaju raka dojke „prednjači“ severnobanatski i severnobački okrug, dok je najviše muškaraca obolelih od raka pluća registrovano u Severnom Banatu, Sremu i Zapadnoj Bačkoj. Procenat žena obolelih od raka pluća je takođe najveći u Severnoj Bačkoj. Interaktivna mapa tačno pokazuje koja vrsta raka pogađa koji pol i najviše koji deo zemlje. Svrha i uloga ovog mapiranja je i to, da zdravstveni sektor može da organizuje preventivne preglede i programe ciljano.

Način života, okolnosti i nasledna predispozicija

Ove faktore ističe dr Arnold Apro, onkolog, hematolog i glavni lekar onkološkog odeljenja senćanske bolnice.

Kako je dr Apro napomenuo, urbanizovaniji, gušće naseljeni i industrijski razvijeniji regioni imaju veće stope pomenutih oboljenja širom celog sveta. Kod žena rak dojke dominira u celom svetu, što važi i za Srbiju. Kod muškaraca je najčešći karcinom pluća i debelog creva, ali je i učestalost raka prostate visoka.

-U slučaju raka digestivnog trakta, ne može se izostaviti način ishrane. Vojvođanske navike prehrane, prekomerna upotreba kancerogenih materija, dimljenih proizvoda, ređa konzumacija povrća i žitarica u ishrani svakako doprinose tome da su ove bolesti češće na našim prostorima. 90-ih godina prošlog veka tumori pluća su se uglavnom javljali samo kod muškaraca, dok je to danas slučaj i kod žena. Sada muškarci i žene jednako obolevaju. Pored ishrane, u Vojvodini bolestima svakako doprinose i uslovi rada. Među uzročnike spadaju i rad sa teškim metalima, rad u livnicama i dugogodišnje pušenje. Ne možemo zanemariti ni sklonost, odnosno ako je reč o porodičnoj akumulaciji, deca tu sklonost nasleđuju još u ranom uzrastu. Predispozicija ne vodi nužno do raka, ali ako su način života i okolnosti loši, obično njim rezultira.

Sve je više mladih koji obolevaju

Nekada su grupe koje su obolevale uglavnom bile jasno definisane, što danas već nije slučaj. Pre nekoliko decenija, karcinomom testisa najviše su bile pogođene mlade starosne grupe, generacije od 20 do 30 godina i starije od 65.

-Danas su ove granice praktično potpuno nestale. Na isti način, rak dojke i jajnika se danas javlja i kod mladih žena. Sve je češće da kod seksualno aktivnih žena slučajno otkrijemo tumor jajnika, a to često dolazi do izražaja pri procesu planiranja porodice – objašnjava dr Apro.

Broj onih koji odlaze na preventivne preglede je zanemarljiv

Kako dr Apro kaže, ljudi retko idu sami od sebe na preventivne preglede. Ministarstvo zdravlja Srbije se već nekoliko godina aktivno bavi preventivnim, propisanim programima. Skrining raka dojke, pluća i debelog creva dostupan je i kroz državni program i radi se po pozivu.

-U Opštoj bolnici Senta, ženama u menopauzi šaljemo pozive za mamografiju na njihove adrese, ali je stopa pojavljivanja manja od 30 posto. Skrining karcinoma grlića materice se može obaviti jednostavnim ginekološkim pregledom, iako je stepen uznapredovalog karcinoma grlića materice i dalje veoma visok u Vojvodini. Prilikom anamneze dobijamo ponekad i takve informacije da dama nije bila kod ginekologa 20, 30 godina. Pojava tumora ne može se 100 posto sprečiti, ali lečenje bolesti u velikoj meri zavisi od stadijuma u kom se bolest prepozna. Prvi stadijum je vezan za organ, a četvrti stadijum je već metastatički. Kod više od polovine pacijenata tumor se prepoznaje u četvrtoj fazi, kada više nije operabilan i može se lečiti samo sistemski, to jest hemoterapijom.

Zašto se plašimo skrining pregleda?

Kako dr Arnold Apro smatra, to je pitanje mentaliteta.

dr Arnold Apro (Foto: vmofl.org.rs)

dr Arnold Apro (Foto: vmofl.org.rs)

-Informativni materijali postoje i predavanja se takođe održavaju nekoliko puta godišnje. Sada je u toku skrining raka kože, što je takođe program ministarstva. I u Srbiji postoji vakcina protiv HPV-a, odnosno vakcina za prevenciju raka grlića materice, ali je stopa vakcinacije veoma niska. Kada prilikom postavljanja dijagnoze uznapredovalog raka dojke pitam pacijentkinje da li su dobile poziv za mamografiju pre nekoliko godina, odgovaraju da jesu, ali zašto se nisu pojavile, na to nemaju odgovor. U slučaju tumora debelog creva, kažemo potomstvu da bi kolonoskopija u odgovarajućim intervalima bila poželjna, ali samo jedan ili dva od 40,50 članova porodice koriste tu priliku. Drugim rečima, to je sasvim sigurno pitanje mentaliteta – tvrdi lekar specijalista.

Bolest prepoznata i početnoj fazi obično znači izlečenje

Dr Apro ističe da je šansa za potpuno izlečenje raka dijagnostikovanog i lečenog u početnoj fazi više od 90 posto. Svake godine evropsko i američko onkološko društvo odobrava takozvane smernice na osnovu novih rezultata istraživanja, koje su najdokazanije terapijske metode za određene vrste raka širom sveta.

-U Srbiji se ogroman razvoj onkologije dogodio posle devedesetih godina prošlog veka. Danas smo praktično potpuno sustigli terapijske mogućnosti razvijenih zemalja. Dostupne su opcije lečenja svih vrsta raka dojke, čak i onih najagresivnijih: ciljano lečenje, biološke terapije, imunoterapije. I u Vojvodini već nekoliko godina postoji X-nož, što je veliki korak napred. Lečenje je počelo aktivno i na Institutu za onkologiju u Kamenici, centar za zračenje je potpuno renoviran – saznajemo od specijaliste.

Lista čekanja nije duga

Dr Arnold Apro kaže da u onkologiji ne postoji predugačka lista čekanja. Najveći nedostatak zdravstvenog sistema je nedostatak kadrova. Na primer, onkologa u Vojvodini jedva da ima, on je u Senti jedini, a u Kikindi je, nadajmo se privremeno, zatvorena onkološka ambulanta zbog nedostatka lekara. Tamošnji pacijenti se usmeravaju na Sentu. Pacijent nije obavezan da odlazi u dom zdravlja u svom prebivalištu ako postoji nedostatak poverenja, jer zdravstveni sistem dozvoljava izbor.

-U bolnici u Senti se bavimo onkološkom dijagnostikom i onkoterapijom, primenjujemo višegodišnje praćenje, a bavimo se i palijativnim zbrinjavanjem, to jest zbrinjavanjem pacijenata u završnoj fazi bolesti. Aktivni smo i u operisanju tumora. U Senti bi bila velika potreba da se napravi posebno onkološko odeljenje, što bi u velikoj meri pomoglo našem radu. Kada bismo imali još jednog onkologa i više medicinskih sestara, mogli bismo da pružimo još bolju negu pacijentima. Međutim, najvažnije bi bilo da ljudi redovno idu na skrining testove – navodi dr Arnold Apro.

Opšta bolnica u Senti (Foto: pannonrtv.com)