Na svečanosti u Bazilici Svetog Petra u Vatikanu poglavar Rimokatoličke crkve je održao obred uvođenja u službu 21 novog kardinala, a među njima je bio i beogradski nadbiskup i metropolit Ladislav Laslo Nemet, objavila je Beogradska nadbiskupija.

Sa monsinjorom, pripadnikom reda Verbita, razgovarali smo u nadbiskupiji.

Imenovanje kardinala kom je mađarski maternji jezik može biti važna poruka. Šta za vas znači to što vam je Sveti Otac poklonio takvo poverenje?

-Imenovanje kardinala je u crkvi uvek veliki događaj. Slobodna je, suverena odluka pape, u bilo kom trenutku, koga on imenuje za kardinala. Bio sam veoma iznenađen kada sam čuo da me je Sveti Otac uvrstio među njih. Moja prva misao je bila, kako li me je papa pronašao uopšte ovde, „na kraju sveta“, ali kao što sam kasnije video, našao je i druge ljude, slično „sa kraja sveta“. Imenovao je 21 novog kardinala, većina njih nisu Evropljani, mada je to sada već nekako prirodno, jer se katolička crkva brže razvija van Evrope. Imenovanje kardinala nije namenjeno samo jednoj osobi, to nije samo moje imenovanje, već crkveno, crkve čiji sam ja pastor, a to je Beogradska nadbiskupija, a zbog čijeg položaja i značaja namenjeno je i celoj crkvenoj provinciji. U Srbiji postoji samo jedna crkvena pokrajina, a to je Arhiepiskopija beogradska. Ovo uključuje i subotičku i zrenjaninsku episkopiju, kao sufraganske episkopije, koje pokrivaju 90 posto celokupne katoličke crkve u Srbiji. Sažeto u tri tačke, ovo imenovanje je lično priznanje, upućeno crkvi, a takođe i priznanje državi u kojoj kardinal radi. Ovim imam misiju u srpskom društvu. Ispunilo me radošću što mi je mnogo ljudi čestitalo, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Pored državnog vrha, dobio sam i toplu čestitku od Patrijarha srpskog Porfirija.

Kada vas je papa Franja imenovao za kardinala, bili ste baš u Rimu, gde ste od 2. – 28. oktobra učestvovali u XVI Biskupskom sinodu. Kako bi se mogao sažeti koncept sinoda?

-Zahvaljujem se na ovom pitanju, jer je za mene veoma važan zadatak da sprovedem proces sinodalnosti u Srbiji. Papa Franja je sinod najavio 2021. godine. Prvi put u istoriji je došlo do tako ogromnog sinodalnog procesa, koji dovodi do toga da elementi koji su veoma važni u sinodalnoj crkvi polako počinju da se kristališu. Papa je 2021. godine dao tri vodeće reči: participacija (učešće), misija i zajednica, te se sada krećemo linijom u skladu sa ova tri principa u našem konkretnom radu. Učešće znači dospeti do svakog krštenog, do svakog katolika. Trebalo bi da nas zanima iskustvo svakog krštenog čoveka, njegove radosti u crkvi, šta bi želeo da dobije od crkve, ali i šta bi mogao dati crkvi. Svako ima svoj poziv, i to je misija. Svojim životom, rečima i delima objavljivati da nas je Gospod dotakao je dragocena stvar, i to želim da prenesem dalje. Ne radi se tu o povećavanju broja katolika, nego o tome kako živimo svoje hrišćanstvo. Zajednica se rađa iz krštenja, iz svesti da imamo misiju. Svako ko je kršten oseća bliskost sa Bogom, oseća i impuls za propovedanjem, a oni koji slede formu, takođe će se sresti, a to je važnost zajednice. Već imamo mnogo stvari u našim životima koje odgovaraju ovim trima glavnim idejama, sada se radi o razvijanju onoga što je dobro i pokušaju da se eliminiše ono što je u suprotnosti. Siguran sam da će nam naredne godine pomoći mnogo u ovom poslu, ako budemo radili iskreno. Druga važna stvar koja je postala jasna tokom sinoda je da je Katolička crkva deo globalnog sveta. To smo oduvek i znali, ali nismo uvek mogli da prihvatimo ogromne razlike među katolicima. Otkrili smo u jedinstvu sa Papom, sa biskupima, da smo svi katolici, ali živimo među neverovatno velikim razlikama. Izazovi su drugačiji u Africi i potpuno drugačiji na primer, u anglosaksonskom svetu, gde je položaj žene mnogo važnije pitanje. Tu ima glasnih zahteva da se i ženama kao prvi korak pruži prilika da budu rukopoložene za đakone. Evropa živi i razmišlja potpuno drugačije od drugih kontinenata. Ako postoje tako velike razlike, a ipak možemo sačuvati jedinstvo u veri, onda možemo očekivati i različite oblike katoličkih crkava u zavisnosti od kontinenta. Veliki je izazov kako možemo održati ove dve stvari zajedno. Ali čak i na samom kontinentu postoje različita mišljenja o ulozi žena u Katoličkoj crkvi: na Zapadu je drugačije u postkomunističkim zemljama gde živimo u manjini, a gde je Pravoslavna crkva u većini, jer je tamo situacija žena u crkvi potpuno drugačija, one nemaju ni približno toliko mogućnosti da se ostvare kao u katoličkoj crkvi. Zato ideologiju i kulturu treba uzeti za ozbiljno.

Bio je to dug proces: eparhijska faza počela je 2021. godine i konačno su rezultati prošlogodišnjeg sinoda ponovo obrađeni u manjim krugovima tokom godine dana, a ove godine je bilo sastavljanje završne sinodske deklaracije. Kakva iskustva, saznanja su se rodila?

-Želeo bih da procenim ceo proces počev od 2021. godine. Učestvovao sam na mnogo dobrih sastanaka, gde sam dublje upoznavao različite ljude. Za okruglim stolom bilo je 12 ljudi i svi su imali 3-4 minuta da govore. Ako sam govorio 4 minuta, onda sam morao da ćutim 40, a tokom tišine sam mogao da stavim na mesto misli koje sam čuo. Imao sam mogućnost da učestvujem u mnogim vrednim razgovorima i to je Božji blagoslov. Još jedna stvar mi je uvek bila otvorena, zbog moje monaške pozadine, a to je susret kultura. Vernici koji dolaze iz različitih nacija i mesnih crkava, obogaćeni time što je bilo žena, očeva sa porodicama, monaha, episkopa, tako da su ovde radili zajedno episkopi i kosmopolite, što je atmosferu činilo mnogo opuštenijom, ali verski, po mom mišljenju, atmosfera je bila dublja.

Papa Franja vas je zvanično proglasio kardinalom 2. decembra u Vatikanu. Konzistorij, kojem će prisustvovati predstavnici iz celog sveta, biće održan pre svete 2025. godine i jubileja Nade, a posle drugog nedavnog zasedanja sinoda o sinodalnosti. Ima li ovo neku poruku?

-Svetom ocu je bilo važno da se ideja sinodalnosti sačuva i dalje razvija. Jasniji znak tome nije mogao biti dat nego kada je za vreme sinoda imenovao 21 novog kardinala. Od ovih 21, nas 11 je bilo prisutno u Rimu. Mi smo učestvovali u celom procesu od 2021. do 2024. godine i nadam se da ćemo tako nastaviti i ubuduće. Ovo je imalo neverovatno veliku vrednost, jer jasno pokazuje da je to važno za papu, a time je i nagovestio da ljudi koji su ovde treba da nastave ovu misiju.

Kao kardinal ćete biti još bliži saradnik pape Franje u vaseljenskoj katoličkoj crkvi. Hoćete li imati neki poseban zadatak?

-U katoličkoj crkvi je običaj da nakon zvanične ceremonije prijema u kolegijum kardinala, Sveti otac imenuje iste u razna ministarstva kao savetnike. Ministarstva, koja u Vatikanu zovemo dikasterijama, vode opšti rad crkve u svetu. Kardinali su raspoređeni u razne takve dikasterije prema svojim talentima, znanju i iskustvu. To znači da će biti više putovanja u Rim, a ima i toga kada treba samo pismeno odgovoriti na zahtev koji uputi Sveti otac ili ministarstvo, ali ponekad se mora i fizički biti tamo. Svako ministarstvo ima sastanak dva puta godišnje, na kom moraju biti prisutni svi savetnici. Kada se pojavi u L′Osservatore Romano-u, znaću gde papa vidi moju pomoć kao najvažniju.

Više medija je istaklo, da ćete biti posebno mladalački kardinal, i da imate ne samo teoretsku šansu, već i praktičnu, da budete prisutni na sledećoj konklavi na kojoj će biti biran naslednik pape Franje. U čemu ćete moći da pomognete da sledeći papa zaista bude osoba kojoj je tu mesto i koja će nastaviti da usmerava crkvu ka Isusu?

-Mislim da će naredne godine svakako biti odlučujuće u odgovoru na pitanje da li se sinodska kultura može preneti u svakodnevnu praksu. Ovih 21 kardinala, koje je papa upravo imenovao tokom sinoda, ljudi su koje je Sveti Otac već imenovao za biskupe, nadbiskupe ili kao u mom slučaju, kardinale. Ti ljudi su nekako bliži papi Franji i svaki papa ima pravo da imenuje u kolegijum kardinala ljude koji ispunjavaju njegov ukus i očekivanja. U rukama je božanskog proviđenja kada je to, kada jedan papa premine i kada se održava sledeća konklava. Ako mi dobri Gospod da tu milost da budem na konklavi, za moju savest će biti veoma važno da dam svoj glas osobi u koju sam siguran da će ideja sinodalnosti nastaviti da živi kroz njega. Naravno, treba da bude i snažan čovek vere, koji veruje u Boga i želi tu veru da prenese dalje.

Edit Ekreš

Ladislav Laslo Nemet je rimokatolički nadbiskup Beogradske nadbiskupije, pripadnik reda Verbita.

Rođen je u Odžacima 1956. godine. Srednju školu je pohađao u Subotici u biskupskom semeništu Paulinum. Nakon toga se pridružio redu Verbita i pošao je na studije filozofije i teologije. Studirao je u Poljskoj, gde je položio večne zavete 1982. godine, a za sveštenika se zaredio iduće godine.

Doktorirao je na dogmatici teologije Gregoriani u Rimu. Službovao je na Filipinima kao misionar 1987. godine. Posle je otišao u Austriju, gde je predavao dogmatiku u Medlingu. Bio je poglavar u Sv. Gabrijelu i pomoćnik u obližnjoj župi.

Predavao na Filozofskom fakultetu Družbe Isusove u Zagrebu. Od 2002. je predavao misiologiju. Radio je i u diplomatiji. U Beču je od 2000-2004. bio saradnik izaslanstva Svete stolice pri bečkom sedištu Ujedinjenih nacija.

Od 2004. do 2007. je bio provincijal mađarske verbitske provincije. Još 2006. je bio sekretar mađarske biskupske konferencije. Dok je bio u Mađarskoj, u Budimpešti je bio dušobrižnik i predvodnik misnih slavlja na hrvatskom jeziku, čime ga pamti i tamošnja hrvatska zajednica.

Dana 5. juna 2008. je postavljen za zrenjaninskog biskupa. Zaredio ga je kardinal Piter Erdu, nadbiskup budimpeštansko-ostrogonski i primas Mađarske, sa suzarediteljima su bili Juliuš Januz, apostolski nuncije u Mađarskoj i penzionisani zrenjaninski biskup Laslo Hušvar. Prigodom liturgije, misa je čitana na mađarskom, a jevanđelja na mađarskom, hrvatskom, njemačkom i bugarskom. Sam obred biskupskog posvećenja je bio na latinskom, hrvatskom i mađarskom.

Govori nekoliko jezika: mađarski, srpski, engleski, nemački, poljski, italijanski i hrvatski jezik.

Od 5. novembra 2022. je beogradski nadbiskup, a zvanično je ustoličen 12. decembra 2022. godine u Katedrali Blažene Device Marije u Beogradu.

6. oktobra 2024. nakon nedeljnog Angelusa je papa Franja objavio imena budućih kardinala koji će biti uzdignuti u zvanje na konzistoriji 8. decembra, među kojima je bio i nadbiskup Nemet. On je prvi sveštenik iz Srbije uzdignut u zvanje kardinala.

Kardinal Ladislav Laslo Nemet (Foto: novosti.rs)