„Vi ste mi predavali! Nikada niste lagali! Zašto sada lažete?! Ne lažite!“ Na samo nekoliko centimetara od lica svog bivšeg profesora, uzviknula je načelnica jednog odeljenja javne uprave. Ni 15 minuta nije prošlo, a mlada žena je vrišteći omela tihu komemoraciju u petak, sa lokalnim poslušnicima, uglavnom državnim službenicima za petama.
Prema rečima naprednjačke miljenice, koja je urlala duge minute, oni koji su se pojavili u centru grada da sa 15 minuta ćutanja sagnu glavu u znak sećanja na stradale Novosađane, neko je platio da politizuju tragediju. Greh profesora je bio taj, što se tu pojavio svojom voljom, a što je i tiho izgovorio. Na gradskom trgu je bilo samo nekoliko desetina ljudi. Otprilike polovina onih koji su se pojavili, bili su učenici, srednjoškolci. Niko ih nije tamo usmerio, niti odveo. Nekoliko njih se prekrstilo, kada je zazvonilo podnevno zvono. Oni su tamo otišli svojom voljom, ali da: možda su imali takvog profesora, koji ih je naučio da misle, a možda imaju roditelje koji se ne plaše da im daju primer.
„Ponosni smo na njih, kao i oni na nas. Ne žalimo što smo izašli iz škole, ne žalimo što smo blokirali pešački prelaz, ne žalimo što smo ćutali 15 minuta i morali da preživimo ovo. Ne žalimo zbog toga, jer je svesna odluka svih nas bila da stanemo“ – napisali su učenici gimnazije u Sremskih Karlovcima, nakon što su tog istog dana vređali njih i njihove profesore koji su stali uz njih.
Nada se rodila iz pogibije petnaest nevinih ljudi.
Roža Feher
Nada (Foto: hopegrows.com)
