Na srpskoj političkoj sceni su u poslednje vreme prilično česte intimizacije i uvrede. To se obično dešava kada stranama u sporu ponestane argumenata. Kada partnera u debati ne mogu ni da nadviču, onda iznose navodne ili stvarne činjenice i argumente o njegovoj ličnosti. Svedoci smo tome poslednjih nedelja, meseci, pa čak i godina. Možda se još i sećate optužbi na račun jednog od vodećih opozicionih političara, koje su se pokazale lažnim. Čak su pred kamerama televizijskih kuća sa nacionalnom pokrivenošću bljesnuli i lažni računi u inostranstvu, ali – interesantno – od tada nije pokrenuta istraga, niti je bilo pritužbi ili krivičnih postupaka protiv dotičnog političara.
Od vrha do dna
U ovom sve više zbunjujućem, neprozirnom i nedokučivom etiketiranju, mnogi verovatno zaboravljaju na početke, odnosno na to odakle i od koga je krenuo ovaj talas uvreda. Pa za one zaboravne, nudim jednu ishitrenu, daleko od potpune, hronologiju, počevši od takozvanog lopova Dragana Đilasa i „zločinaca koji prave ćevape od ljudskog mesa“, pa sve do „stranog pevača i glumca zvanog javna opasnost“ i „hrvatskih studenata koji ugrožavaju bezbednost države“, a početak svega je u svim slučajevima uvek aktuelni šef države. On sebi dopušta čak i da plaši stanovništvo pretnjom uvođenja američkih sankcija na nacionalnim TV kanalima. Sve to čini sa očiglednim ciljem da se uljuljka u ulogu spasioca. Nije slučajno što trezveni, objektivno misleći novinari (i u Beogradu!) zbog toga sve češće kritikuju bivšeg generalnog sekretara ekstremno radikalne stranke. Svojim političkim (pa i meteorološkim) prognozama koje predviđaju katastrofalne posledice, on ima jasan cilj: da mobiliše birače i mase. Odavde i iz ovoga može da se izvede i titula glavnog šerifa, pod kojom se predsednik republike pominje u nekim novinskim proizvodima, dodajući da se gradonačelnici i drugi lojalni partijski vojnici izabrani čak i na lokalnom nivou na kandidatskim listama označenim njegovim imenom, u svom okruženju ponašaju na isti način kao i „šef“, kako ga zovu njegovi podređeni, to jest potčinjeni. Hijerarhija se može videti i na ovom primeru. A i nas može interesovati i tangirati zašto koalicioni partneri, vlastodršci i oni koji imaju interesa od sadašnje vlasti tako ćute kada bi morali da vide šta se dešava. Moguće je da su shvatili da „ko se s pomijama meša, svinje ga pojedu“, ili ne znaju onu izreku da „onaj ko ćuti, saučesnik je u zločinu“.
Subotički šerif
Mnoge od nas takođe treba podsetiti i da je pre nekoliko godina aktuelni gradonačelnik Subotice napisao otvoreno pismo dr Zdravku Krivokapiću, uglednom podgoričkom univerzitetskom profesoru, koji je baš tada bio izabran za predsednika Vlade Crne Gore. U tom pisaniju, on je profesoru pružio dobre savete, pozivajući se na njihove zajedničke plemenske veze i poreklo. Ovaj potpuno neobičan gest ostao je bez zvaničnog odgovora, osim ako se ne osvrnemo na činjenicu da je premijera Krivokapića tokom zvanične posete Beogradu, na aerodromu dočekao samo tadaški srpski ministar poljoprivrede, i to – u farmerkama. Ovo je verovatno slučaj bez presedana u međunarodnoj diplomatiji. Danas međutim, gradonačelnika Subotice zaokupljaju sasvim druge stvari. Kao ni njegov šef, ni on nema pojma šta da radi sa pokretima studenata koji protestuju u njegovom gradu. Upravo zato je i pribegao scenariju svog šefa: osudio je dekane dva fakulteta, pozivajući ih da podnesu ostavke do pravoslavnog Božića – kao da ne zna da čelnici fakulteta nisu zaposlenici gradonačelnika, koje on može tek tako da pomera kao figure u šahu. Pomenuti gradonačelnik je sazvao konferenciju za novinare, na kojoj je, odgovarajući na pitanje novinara odgovorio: „Govorimo o dve bitange“. Dekani su reagovali na uvredu, ali su to uradili na dostojanstven i civilizovan način, što se od njih i moglo očekivati na osnovu njihovog položaja, obrazovanja i pedagoškog poziva. Onda je usledila još jedna konferencija za novinare gradonačelnika, na kojoj je sada dvojicu univerzitetskih profesora nazvao huliganima, bezvrednim, podlim nitkovima, kao pravi šerif, umesto da se izvini tangiranim licima i stanovništvu grada koje je usput budi rečeno nazvao „fukarama“, zbog svoje nepromišljene i uvredljive prethodne izjave.
Nema nastavka
Posle ovoga, verovatno je svima jasno da za gradonačelnika Subotice postoji samo jedan izlaz, a to je da podnese ostavku. Možda će sa njim o tome razgovarati i njegov šef, koji je početkom oktobra prošle godine skrenuo pažnju na nedostajuće table sa natpisima na mađarskom na železničkoj stanici u Subotici. Te table sada već postoje, ali umesto u novembru, vozovi će za Novi Sad i Beograd krenuti tek na proleće.
Inače, u Subotici postoji još jedan fakultet čiji se studenti ne bune, pa ni njihovi profesori i dekan ne mogu da se solidarišu sa njima. Gradonačelnik šefa fakulteta nije ni pomenuo, nije ga nazvao bitangom niti svrstao u huligane. Dakle, u severnom delu Bačke ima lojalnih vojnika režima. Drugo je pitanje, zašto su se građani, među kojima i poznati vojvođanski mađarski intelektualci postrojili iza studenata koji su protestovali. Ali to je očigledno najnoviji rezultat zlatnog doba ovde, koje je toliko puta već naglašavano.
Stevan Bakić (Foto: dnevno.rs)
