Morao sam naslov da stavim pod navodnike, jer misao ne potiče od mene, već od mog saigrača, koji se posle izgubljenog poena u stonoteniskom meču, a kada je napravio ogromnu grešku, u besu i nemoći okrenuo prema nama na klupi i izgovorio rečenicu iz naslova, a ako se dobro sećam i prekrstio se.
U subotu uveče sam, zbog prirode svog posla, bio prinuđen da slušam govor Aleksandra Vučića u Sremskoj Mitrovici, koji je održao povodom Dana državnosti. Govor je bio prepun zanimljivijih od zanimljivih delova, sada ovde neću ulaziti u njih, zainteresovani mogu da ga pročitaju na internetu. Ovog puta želim samo da reagujem na jedan mali, malecki detalj, a čim se to desi, nadam se da će ovaj kratak uvod u članak biti jasan.
Šef države je tokom govora više puta pomenuo Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske. U jednom trenutku je našao za shodno da kaže sledeće:
-Zvoni mi telefon, izađem sa sastanka, vidim da je broj skriven. Kada vidim da je pozivalac nepoznat, odmah znam da je to Mile (Milorad Dodik), jer voli da sakrije broj – rekao je i nakon kratke pauze nastavio:
-Izađem i javim se, jer kada me neko drugi zove sa nepoznatog broja, njima se ni ne javim!
E, to je bio trenutak kada sam posle govora premotao snimak i ponovo ga preslušao, jer nisam mogao da verujem da ima takvog čoveka na kugli zemaljskoj, koji ako mu telefon pokaže Nepoznat broj, tačno zna da li se iza njega krije Milorad Dodik ili možda neko drugi, a javlja se samo ako ga zove Dodik, jer drugom nepoznatnom pozivaocu ne.
To je bio trenutak kada su mi na pamet pale reči mog saigrača i bio sam primoran da i naglas kažem:
-Bože gospode, sad mi pomozi!
Milorad Dodik i Aleksandar Vučić (Foto: balkans.aljazeera.net)
