Naprečac se sećam najmanje tri slučaja kada je sam predsednik republike Aleksandar Vučić na nekoj od svojih konferencija za štampu ili izjava (verovatno ih je bilo i više) nazvao Dinka Gruhonjića imenom i prezimenom. Nepotrebno je reći, nijednom u pozitivnom kontekstu.

Dinko Gruhonjić je novinar iz Novog Sada, univerzitetski profesor, bivši predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), a trenutno je programski direktor. On je aktivna javna ličnost, poznat po svojim tekstovima i izjavama u kojima kritikuje vlast, ali nije član nijedne političke stranke. Njegov rad je nagrađen sa više nagrada i priznanja u Srbiji i inostranstvu.

Možda je takođe suvišno pomenuti i to kako je na sebe nahuškao štampu lojalnu (nazovimo to tako, mada bi se mogao upotrebiti i drugi izraz) vlasti, koja je Gruhonjića napadala nakon svake izjave predsednika. Ovi ciljani pogoci (bukvalno) izlivaju se na nas u hiljadama sa interneta, ne treba ih nešto posebno ni tražiti. Čak i ako biramo samo kvalifikacije koje se više štampaju, i onda je on postao ustaša, srbomrzac, separatista i secesionista, kao i (pozadinski) organizator sadašnjih studentskih protesta, naravno plaćenih stranim novcem. Ako nekoga eventualno zanima kako je strukturisana takva kampanja diskreditacije, od osnova do predsedničkih visina (pravilnije bi bilo dubina), može se naći na internetu.

Potom su 21. februara 2025. godine nepoznati počinioci upali u kancelariju NDNV u Novom Sadu, odnosno na Gruhonjićevo drugo radno mesto. Prema rezultatima prvih istraga, provalnici nisu ništa odneli, odnosno motiv im nije bila pljačka, već sticanje vrednosti. provala se dogodila oko 23 časa, a poslovni centar SPENS u kom se nalazi kancelarija, zatvara svoja vrata u 22 časa.

Ne živimo u takvim vremenima kada se može lupetati i formulisati ono što imamo da kažemo delikatnim rečenicama. Ima stvari koje treba izgovoriti. Ono što Vučić radi je podlo i prljavo. Svesno i metodično ocrnjivanje ličnosti. Ali i više od toga. Ubistvo lika. Svesno i metodično diskreditovanje ličnosti i profesije pred javnošću. Ali i više od toga. Fabrikovanje imidža neprijatelja. Potreban je neko ko ima lice, ime i prezime, pa da može da se upre prstom u njega, onaj koji može biti naveden kao glavni krivac za sve što se sada dešava u Srbiji, kao i da se skrene pažnja sa onih zbog kojih se sve to zapravo dešava. Ali još više i od toga. TARGETIRANJE. I to više nije „samo“ podlost. Ovo je već zločin.

A uništenje novosadske kancelarije je logična posledica. I jezivo je to, da nije ni kulminacija nečega, već samo početak. Krivična odgovornost očigledno pripada počiniocima, ali je politička odgovornost na Aleksandru Vučiću. Za to, i za sve ono što tek dolazi.

Dalje ruke od Gruhonjića i svih novinara koji svoju profesiju obavljaju časno, etički i u skladu sa pravilima profesije! Dalje ruke od štampe! Dalje ruke – pre nego što i od ovoga postanu krvave.

Dinko Gruhonjić (Foto: szmsz.press)