Nedavno sam, kao saradnica magazina Porodični krug (Családi Kör) na pijaci delila besplatne primerke prazničnog izdanja magazina. Akcija se desila kako bismo izrazili negodovanje, ali i zabrinutost zbog tretmana koji dobija naš lokalni medij kao jedini koji nije prorežimski i koji počiva na visokim profesionalnim i etičkim principima novinarstva. Šta nam je sve doneo, dakle, januar godine 2025?

Došao je i prošao ovaj januar, kao što to čini i letnja petnaestominutna oluja rušeći krovove, lomeći grane i ostavljajući iza sebe blato, koje tek neka sledeća kiša može da spere, ili učini još gorim.

Drmala su nas nacionalna previranja, veliki društveni lomovi, cepao se režim na republičkom i pokrajinskom nivou, davale su se ostavke, pakovao se keš u torbu i iznosio iz zemlje. Eno ih, neki su već na prinudnom odmoru po Havajima, teško im bilo. I sve ovo i dalje traje, drž-ne daj, ishod utakmice se i dalje ne zna.

A šta se dešava na lokalnom nivou? Šta se to dešava u našoj maloj Senti, osim što se sa trotoara revnosno ribaju reči ispisane crvenim sprejom „SNS UBIJA, SVM ASISTIRA”?

Lokalne institucije i njeni čelni ljudi su se utajili, odmeravaju svoju poziciju i mogućnosti. Strah se ugradio svima u kosti, kao što su se i neki ugrađivali u razne projekte i cedili iz njih novce. Ima onih koji bi da izađu, ali izlaska, dragi moji prodani ljudi, izlaska već odavno nema.

Kažu da je pred poraz borba najveća, pa tako i napori da se zataškaju informacije o velikom narodnom buntu koji se ovakav još nije desio u savremenoj istoriji Srbije, a ni regiona, ni Evrope, a ni sveta. I šta je prvo čega su se na lokalu neki dosetili? Dosetili su se da sabotiraju jedini lokalni medij, i to medij mađarske nacionalne zajednice, koji nije prorežimski. Jedini koji informiše građane o realnim društveno-političkim zbivanjima i koji kritikuje nedemokratske poteze ove vlasti.

Kako je moja fotografija novogodišnjeg ukrasa sa motivima krvavih ruku na jelci koju sam fotografisala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu bila izabrana da bude naslovnica magazina Porodični krug početkom januara, želela sam da potražim ovaj broj na kioscima. S obzirom da je reč o magazinu koji se većinski prodaje i čita kod nas, jer je reč o većinski mađarskoj sredini, pomislih kako je čudno što magazin nikako ne mogu da nađem.

Bila sam uverena da u jednom supermarketu mora postojati barem nekoliko primeraka Porodičnog kruga. Posmatrala sam rafove sa novinama i nisam videla ni jedan jedini. Ne znam kako, ali uspela sam da raspoznam jednu veliku gomilu novina sasvim sakrivenu iza ostale štampe. Bilo je mnogo primeraka i svi su bili brižno sakriveni. Nije to bila nikakva slučajnost.

Otišla sam na kiosk da pogledam ima li tamo našeg magazina. Kiosk funkioniše po određenom príncipe i svaka štampa ima svoje mesto. Porodični krug nisam Videla, ali sam znala da mora biti poslagan pored nedeljnika Hét Nap, jer je reč o istom tipu štampe. Tako je i bilo. Ugledala sam Hét Nap, koji je bio izložen na vrlo vidnom mestu i, tamo negde iza smokija i drugih grickalica, opazih da se nalazi i Családi Kör, koji se uopšte nije video. Pitala sam prodavačicu ko određuje kako će štampa biti poređana, te mi je rekla da to sve njihova firma određuje. Ono što je ostalo da lebdi u meni jeste pitanje – da li firma određuje da se nerežimski medij sakrije smokijem i da li bi to moglo da se desi nekom Magyar Szó-u, na primer… Ili da li bi bilo moguće da se ama baš svi primerci nekog Magyar Szó-a (opet primer samo) sasvim slučajno sakriju na rafu sa štampom u jednom supermarketu?

Sve su to pitanja bez odgovora.

Krajem 2020. godine sam radila istraživanje za Udruženje novinara Srbije, koje se bavilo finansiranjem medija na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica u Srbiji. Prema tom istraživanju Fondacija Sloboda štampe, kojoj pripada i štampani nedeljnik Családi Kör, za navedenu godinu nije im odobren nijedan projekat na konkursima lokalne samouprave, iako su konkurisali.

S druge strane, nedeljnik na mađarskom jeziku Hét Nap, čiji je partner osnivač Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, za istu godinu je dobio sredstva od lokalne samouprave u iznosu od 170.000 dinara. Takođe, ovaj nedeljnik se većinski finansira od direktnih davanja čak 82,18% (od Pokrajinskog skretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama), dok Fondacija Sloboda štampe većinu svoje zarade (73%) dobija upravo od prodaje lista Családi Kör. Njegovim sakrivanjem i onemogućavanjem ljudima da ga kupe, pričinjava se velika finansijska šteta mediju, što utiče i na džep novinara koji za njega rade. Nadalje, sve to utiče na slabljenje kvaliteta informacija koje do naših sugrađana stižu.

Iz Fondacije Sloboda štampe za istraživanje UNS-a navode da su konkursi za sufinansiranje medijskih sadržaja lokalnih samouprava politički motivisani i nestručni. Novac se, kako kažu, očigledno deli po političkoj podobnosti.

Mina Delić