Čini se da su se događaji malo pojačali: u jednoj nedelji se dogodilo mnogo više toga nego u bilo koje vreme za mesec ili dva. To je slučaj čak i ako potpuno zanemarimo dešavanja u svetu.

Uostalom, ako se samo osvrnemo na vesti iz Srbije, jasno je: nikakav svetski haos nam nije potreban, u suštini, čak je i uzimanje u obzir cunamija događaja koji smo mi generisali potpuno nemoguć zadatak. Oni koji pripadaju generaciji čije obrazovanje u školi nije poklanjalo previše pažnje srpskoj nacionalnoj istoriji, pomalo su izgubljeni kada su primorani da formulišu suštinu proslave srpske državnosti. Pa hajde da sumiramo!

Proslava državnosti obeležava dve godišnjice: jedna je prvi srpski ustanak, koji je izbio 14. februara 1804. godine, protiv mesnih vlasti koje su oličavale tursku vladavinu, koje su držale kraj pod surovim ugnjetavanjem, a druga je dan proglašenja prvog srpskog ustava, što se dogodilo 15. februara 1835. godine. Bio je to značajan, moderni dokument, koji je već uveo trostruku podelu vršenja vlasti (naravno, zakonodavnu, izvršnu i sudsku). Ovakva podela vlasti i danas je osnova demokratije.

Pa na ovogodišnjem prazniku srpske državnosti nekako smo dobili prezentaciju svega ovoga. Studenti, koji već mesecima protestuju, organizovali su marš od univerzitetskih centara do Kragujevca, gde su tamošnjim studentima uručili primerak ustava Srbije. Mnogo stotina njih prepešačilo je sto-sto i pedeset kilometara kroz sela za koja nikad nismo čuli i male gradove, po hladnom vremenu, a njihov dolazak je svuda postajao prava narodna fešta. Meštani su ih dočekivali hlebom i solju (i svim vrstama drugih, manje istorijskih poslastica), ponekad uz vatromet, slaveći pridošlice, koje su naravno i smeštali u društvene domove, šatore od folije ili školske fiskulturne sale. Tada su u Kragujevac pored studenata pohrlili i brojni građani koji podržavaju sada već čuvena četiri zahteva, da bi petnaest sati demonstrirali u znak sećanja na petnaest žrtava koje su izgubile živote u urušavanju krova železničke stanice u Novom Sadu.

Koliko je ljudi bilo te subote u Kragujevcu? Nemam pojma. Ali su svi onlajn prenosi i televizijski snimci prikazivali radosnu, raspevanu gomilu ljudi koja je skandirala i veselila se, ljudi su se dobro osećali uprkos hladnoći od koje se škripi zubima, dan su proveli u pravoj karnevalskoj atmosferi, a u međuvremenu su četvrtčasovnim ćutanjem u dva navrata odali počast sećanju na stradale u Novom Sadu.

Drugi masovni događaj bio je u Sremskoj Mitrovici. Ona je bila mesto održavanja proslave Srpske napredne stranke (SNS) i Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Dragi čitaoc nije čuo za ovaj SNSD? Pa to je zato što niste dovoljno pažljivo proučili spisak partija u susednim državama. SNSD je vladajuća stranka Republike Srpske, a njen predsednik je Milorad Dodik. Da, isti taj Dodik koji godinama maše odvajanjem teritorije od Bosne.

Pa, ovo društvo se okupilo u Sremskoj Mitrovici da…

Pa, zapravo ne znamo tačno zašto.

Toliko je izvesno da je šef države Srbije, koji zbog svoje funkcije ne može da bude lider nijedne stranke, najavio miting za Dan državnosti u ne tako velikom gradu, gde će učesnici protestom glasati o dokumentu namenjenom sprečavanju namere otcepljenja Vojvodine. Takođe je poprilično unapred najavljeno da će na događaj biti pozvani i bosanski Srbi. Da ne budemo nepravedni, tamo je stigao i dobar broj građana Srbije. Neki su se u unapred naručene autobuse ukrcali iz ubeđenja, drugi iz straha za svoj posao, a treći su bili motivisani dnevnicom. I (opet) da ne budemo nepravedni: suma od 3, 5, 10 hiljada dinara (kako kome) sasvim je lepa suma, ako sve što treba da uradite jeste da nakon nekog vremena vožnje autobusom odslušate nekoliko govora.

Koliko se ljudi okupilo te subote u Sremskoj Mitrovici? Nemam pojma. U prenosima se lepo videla masa, ali na licima nije bilo ni traga karnevalske atmosfere ni veselja. Recimo da su se i sa mog lica istopili nakon što sam čula govore… Povod događaja je bilo donošenje deklaracije koja se odnosi na Vojvodinu. Već tu ogromni znakovi pitanja počinju da vibriraju pred očima. Da Vojvodina hoće da se otcepi od Srbije? Da određene sile rade na tome? Ko, preklinjem vas, ko? Gde hoće da se otcepi? Zašto bi se otcepila? Kako bi se otcepila?

Pokreti za nezavisnost obično ne deluju u tajnosti, uostalom, njihov cilj je da dobiju što veću podršku za ideju secesije (Dodik bi znao da priča o ovome…). Pa, mi u Vojvodini smo, nažalost, odavno odustali od pokušaja da nekako povećamo stepen samoopredeljenja pokrajine, a kamoli da se osamostalimo…

Ali sudeći po njegovom govoru, šef države je zaboravio i zašto je okupio narod. U svom (slavljeničkom?) govoru, koji se ni najmanje ne može nazvati koherentnim, promrmljao je nešto o skrivenim brojevima telefona, o obojenim revolucijama koje je već pobedio, a o kojima će sada napisati knjigu, a i o tome da bi rado vodio dijalog sa studentima, ali da će obojene revolucionare „uništiti u svakom kutku sveta“, pa i to da studenti treba da proglase pobedu, pošto su svi njihovi zahtevi ispunjeni…

Sada bi čovek sve ovo pokušao da shvati. Ali ne ide. Zajednička karakteristika obojenih revolucija je da grupa ljudi želi silom da sruši vlast i za to dobija podršku i ohrabrenje iz inostranstva. Ako studente optužuje da su obojeni revolucionari, onda je stvar veoma pogrešna: s jedne strane, ne žele oni da sruše vlast, već traže poštovanje postojećih zakona, s druge strane, ne dobijaju oni podršku iz inostranstva, već šef države, nije njih finansirao USAID, već Srbiju. A o tome i da ne govorimo da se niko rado ne upušta u dijalog sa nekim ko obećava da će ga uništiti. Ali ako su studenti pobedili, o čemu onda treba razgovarati? Šta rade srpske kontramere ako se mešaju strane zemlje? Znamo da srpska diplomatija optužuje Ruse na Zapadu, i Zapad u Moskvi za organizovanje pokreta, ali dalje nismo stigli… Samo se nižu pitanja o govoru šefa države… Takođe i ona koja su zdravstvenog tipa…

Izvesno je međutim da studenti organizuju nove akcije. Beograd se sprema!

A to, koliko će stranih odlikovanja šef države prikupiti do tada, zanima samo njega i onog ko mu ih dodeljuje. Uostalom, posao šefa države je da nagrađuje i prima nagrade. Ovo je zaista u njegovoj nadležnosti.

A ako u međuvremenu i institucije rade svoj posao, ne bi ni bila grehota.

Skup studenata u Kragujevcu (Foto: nova.rs)