Današnji mladi u Srbiji nemaju dvanaest zahteva, kao što su Petefijevi imali te 1848. godine. Međutim, cilj im je skoro isti: žele odgovornu vlast, traže oslobađanje osuđenih po političkih osnovama, žele slobodne, funkcionalne institucije. Istorija se zaista ponavlja i ne poznaje granice. Jer ljudi u osnovi teže istini i pravdi, čak i ako pokušavaju da ih ubede u suprotno.
U nedelji iza nas bili smo svedoci toga da su mladi ljudi razapeli svoje šatore ispred predsedničke palate, zahtevajući da ponovo mogu da idu na fakultete. Kasnije se ispostavilo da većina njih nikada nije tamo ni išla, ne noće u šatorima, već u hotelima i ne razgovaraju sa novinarima, već samo sa onima koji im odgovaraju. Drugim rečima lagali su, lažu.
Prošlog vikenda nas je probudila vest da je ministar kulture Nikola Selaković fizički napadnut, da su ga udarili, a pojedini tabloidi su pisali i da je zadobio teške povrede. Sutradan je međutim, Danas saznao, da su ga samo rečima „povredili“, dok o fizičkom nasilju nije bilo reči. Drugim rečima, Nikola Selaković je lagao.
Vučića su izviždali u Kovačici, Vučićevića gađali jajima u Bečeju, a u Smederevu su partijski vojnici koji su učestvovali na skupu Srpske napredne stranke pobegli, jer su ih građani bukvalno jurili ulicom.
U protekla dva meseca, najmanje tri puta, u tri različita vremena i u vezi tri različita slučaja, rečeno je da su vlastodršci ispunili sve zahteve studenata. Drugim rečima, lagali su i prvi i drugi put. Zašto bi im verovali, zašto da im verujemo treći, četvrti put?
I da ne bude nesporazuma: studenti i građani nisu hteli da sruše vlast, niti vladu. Da je vlast čula zahteve studenata, da ih nije nazvala ustašama, otpadom, đubretom, stranim plaćenicima, da je zaista htela dijalog i pustila institucije da rade svoj posao, onda ne bi bili ovde gde jesmo.
Studenti kažu: niste ispunili naše zahteve. Vidimo se u Beogradu 15. marta! Jer da citiram Pala Vašvarija: „Oni poznaju samo jednu stranku: onu koja zastupa pravdu.“
Studentski protesti (Foto: nova.rs)
