Nesto smrdi. Smrdi već dugo, ali je sada jasno da gori. A kad gori, suvo gori i sirovo. Pijani teča je opet na slavi izgubio kontrolu i sranje se desilo, očekivano i planirano. Već više od 20 godina isto. Dođe pripit, spreman na svađu i provokacije, ne da teča nikome da mu se suprotstavi. Gosti ćute pognute glave, računaju biće bolje kad se teča otrezni. Ali jedna stvar je zajebana prijatelju moj koji čitas ovo. Teča je uporan i ne propušta ni jednu priliku da izdominira i bude najglasniji. Teča je trezan jos luđi. Tu mu tek nema ravnog. Decu zanemario, nit zna gde su, nit zna šta rade, nit zna s kim su, na sladoled ih nikad nije odveo, grad nije video teču kako sa decom sedi u slastičarni i časti za dobre ocene, malo je naše mesto, videli bi. Željna deca i tate i limunade i krempite. Ženu zapostavio isto, sam je sebi dovoljan. Pijatelji mu vucibatine k′o i on, šta i očekivati. Mama i dalje slaba na njega („Sin moj mali″, a konj sprc′o u dupe ihahaj godina i ni dan staža), tata k′o tata. Otac k′o kolac. K′o da ga ni nije pravio… Na slavu je dakle vec došao našpikovan i ništa nije valjalo, supa hladna, prasetina topla, kako on kuva samo, KAKO OOOON KUVA LJUDI, Stevo Karapandža da se postidi. Kako je tek on pametan, eeeeej u akademiju da ga prime. A lep… visok, sve devojke iz razreda u njega bile zaljubljene, mogao je „da hoda″ sa kojom god je hteo, da je hteo. Ali nije. Imao je druge planove. Bio predsednik razreda na silu, pa uvek dežurni, pa razrednoj cvet za svaki osmi mart. Ceo razred buket i on sam cvet. Potkazivao ko puši u wc-u na velikom odmoru. Ko je fudbalom razbio prozor na fizičkom, on nije, on je oslobođen zbog ravnih tabana. Mrzeli ga svi. I profesori i drugovi i tetkice. I direktor. I nadimak mu dali. „Bulja″. Ali nema veze i tih prokletih tabana i zvezdu bi mogao da trenira samo da je hteo. Eeeej je l′ čuješ???? Zvezdu!!!! A ti???? Šta ti??? Ništa u životu. A njega za sve bog dao. Pijan teča laje li laje, mi gledamo u pod. I slava i trpeza i ti domaćine, ni domaćin nisi kakav treba, jaaa kakav sam domaćin. Da vidis koliki badnjak unesem u kuću, četvorica ga nose, a ti???? Bem ti i kada sam došao, jebalo te sve ovde i vi svi gosti, goljo i mizerijo svi do jednog, a gle mene. Idem u „Fićok″ tamo me vole, tamo sam čovek, ona sisata kada me vidi okice se cakle i dalje je zaljubljena u mene. Još od gimnazije. Na putu ka izlaznim vratima, igrajući se u predsoblju, mala Duda, sa cuclom u ustima, krene da vozi malog krokodila u cik – cak, vezanog za kanap, igračkicu koju joj je baka poklonila za prvi rođendan. Zategne se kanap od metar za nesrećnu hoklicu, baš u momentu kada je teča pijan vikao kako neće više nikad kročiti u ovu kuću i kako je kum i glup i ružan, a gle njega pametnog. Kanap se zategne, cipela tečina zapne, a teča se zatetura i svom svojom visinom, a znamo da ga Bog dao velikog (i teškog), sruči se niz stepenice, kotrljajuci se kao pravi gimnastičar u najboljim danima. Juče se davalo 40 dana. Suza nijedna nije viđena. Mala Duda, srce babino, veselo vozi svog krokodila na malom kanapu i pevuši „…Zaklela se Duda u cvet i u med…″
Studentski protesti (Foto: južnevesti.com)
