U Srbiji je 15. marta bio najveći protest svih vremena, a istraživanja javnog mnjenja već pokazuju da značajan deo građana ne zamišlja ni zemlju, a ni sopstvenu budućnost pod vlašću Aleksandra Vučića.
Ima i onih razočaranih, koji su mislili da će subota biti Dan D, kada će se sudbina zemlje uveliko preokrenuti. Oni razumniji su naslućivali: ovo je nemoguće realizovati sa ulice, jer su potrebne mnogo dublje, sistemske promene, ako želimo da se promeni ne samo vlast, već i čitavo društvo.
U nedelju, 16. marta, pojeli smo supu koja se još pušila, ukusno pohovano meso i pire krompir – onako kako to već decenijama činimo. Ali od subote više ništa ne može biti kao pre, jer je 15. mart zapravo bio samo početak tektonskih promena u Beogradu.
Već mesecima, studenti – levičari, desničari, katolici, pravoslavci, muslimani, metalci, narodnjaci, urbani i iz manje urbanih mesta – žrtvuju sve da se Srbija konačno korenito promeni. U subotu su redari ispisali brojeve telefona svojih roditelja na podlakticama, a krvnu grupu naznačili na narukvicama – toliko svesno su se pripremali za najgori scenario, jer su pre svih shvatili da se sve mora promeniti i da se mnogo toga mora staviti na kocku, da bi živeli u pravednoj i funkcionalnoj pravnoj državi.
Sada nas studenti uče kako da se izborimo za to, ali i mi moramo da polažemo ispit: mi, njihovi roditelji, rođaci, komšije. I to summa cum laude.
Roža Feher
15. mart 2025. Beograd (Foto: n1info.rs)
