„Ko je meni dopustio da uđem? Ne moraju nikog da jure, evo odmah da saopštim i tužiocima i njima. Pa ja sam. Ne moraju nikog da jure, pa rešili su šesti zahtev, pa ja sam taj. Ponosni Aleksandar Vučić, čija je ideja bila da obnovimo Klinički centar, da uložimo ogroman novac i zato što je tako moderan, ti ljudi su imali gde da dođu, a ja otišao da ih obiđem. Moja volja, niko nije hteo da me pusti, ja sam sam ušao i šta će sad? Ništa.“ – rekao je Aleksandar Vučić nakon što je sa svojim osobljem obišao povređene na odeljenju intenzivne nege, a koji su zadobili teške telesne povrede u požaru u diskoteci u Severnoj Makedoniji.
Nedugo zatim, gostujući u emisiji jedne komercijalne televizije, ponovio je skoro istu stvar, završavajući svoju izjavu sa:
„Ušao sam sam na silu i šta će sad?!“
Zapravo je to, što je on ovim činom dokazao da institucije ne funkcionišu kako treba, jer je u pravilniku tačno precizirano ko može dati dozvolu za jednu takvu posetu, te ako se to tako ne dogodi, samo potvrđuje koliko smo daleko od normalnosti o kojoj se u poslednje vreme toliko govori.
Srpski predsednik je pre dva meseca rekao da je „Srbija pogrešila kada je glasala za rezoluciju UN o Ukrajini koju su predložili Evropljani, te je grešku pripisao tehničkoj grešci i umoru.
Prvi slučaj pokazuje kako naše institucije (ne) funkcionišu, a drugi da državom već neko vreme vladaju ljudi koji pomešaju tastere prilikom važnog glasanja.
I ako neko sada postavi pitanje „i šta sad?!“, jedini odgovor je:
Frka je. Frka.
Vučićeva poseta povređenima iz Makedonije (Foto: nova.rs)
