Dom kulture: dom svih građana ili Vučićev dom?

Kada su naše najbliže komšije iz opštine Čoka prošle nedelje ostale uskraćene za svoje pravo da se okupe u Domu kulture i tamo, kao punopravni građani, održe zbor prosvetnih radnika i ljudski rasprave o bitnim profesionalnim problemima sa kojima se suočavaju, kao i o položaju prosvetnih radnika, zapitala sam se – a čemu zapravo služi jedan dom kulture?

Prvi zbor prosvetnih radnika opštine Čoka održan je 28. aprila 2025. godine, ispred Kulturno-obrazovnog centra (KOC) u Čoki. Iako su prosvetni radnici uputili zvaničnu molbu da im se omogući održavanje zbora u ovoj kulturnoj ustanovi, a ne ispred nje, direktorka KOC-a Eva Kobrehel njihovu je molbu usmenim putem odbila. Kao razlog je navela da ovakva aktivnost nije u delokrugu delatnosti Centra. 

Vučićev dom

A šta je onda delatnost KOC-a i gde se ovde uklapa poseta predsednika Aleksandra Vučića? Predsednik je u toku svoje turneje po Severnobanatskom okrugu (prilikom koje je neobjašnjivo zaobišao Sentu) posetio i Čoku, gde se obratio građanima. Štaviše, građani su, čudom, dobili pravo da mu se požale na svoje životne probleme, a on je, kao svaki dobar gospodar, obećavao…

Prema Statutu Kulturno-obrazovnog centra „Čoka“ Čoka, od 26. aprila 2022. godine, delatnost ovog doma kulture razvrstava se u stvaralačke, umetničke i zabavne delatnosti.  

Pa tu imate listu od 25 tačaka sa šifrom klasifikacije i pojašnjenjem svake tačke zasebno. Vučićeva poseta bi mogla da se svrsta, na primer, pod šifru 93.29 – ostale zabavne i rekreativne delatnosti. Ili možda 47.79 – trgovina na malo polovnom robom (šta god da to značilo, ali mi nekako zvuči kao Vučić…). Iako, za ovu situaciju mi najkonkretnije zvuči šifra 59.13 – distribucija kinematografskih dela i audio-vizuelnih dela i televizijskog programa, s obzirom da je predsednik vešt glumac, dramaturg i TV lice decenije. Uostalom, šifre ovom čoveku dobro stoje. Može ih poneti i nekoliko. 

Domovi kulture nekad – radnički univerziteti i ideje prosvetiteljstva

Nije sve ovo, zapravo, daleko od nekadašnje suštine postojanja domova kulture. U vreme komunizma i kasnije socijalizma domovi kulture se jesu koristili u svrhe političke propagande. Ali pored toga, imali su još jednu svrhu – bili su dom svih građana i radnih ljudi. Dom kulture u Čoki ranije se nazivao „Radnički univerzitet“. 

„Radnički univerziteti osnivani su u periodu socijalizma radi opšteg, stručnog, društveno – ekonomskog i ideološko – političkog obrazovanja i osposobljavanja radnika. Istovremeno sa širenjem mreže narodnih i radničkih univerziteta širila se mreža domova kulture ustanovljenih kao institucionalnih oblika za difuziju kulture i kulturno – umetničkih stvaralaštva. Postepeno, tokom šezdesetih dolazi do spajanja ovih institucija u sredinama gde ih je bilo više“, stoji u tematskom zborniku “Arhitektura objekata domova kulture u Republici Srbiji” iz 2014. 

Istorijski posmatrano preteče današnjih domova kulture su čitaonice – sedište građansko orijentisanih intelektualaca. Domovi kulture su otvorene institucije koje „niču“ u malim gradovima, selima, a ne samo metropolama. Ideja domova kulture je humanistička, „prosvetiteljska“ i edukativna, navodi dalje studija. Te se postavlja pitanje – u kom trenutku smo izbacili prosvetne radnike iz ideje prosvetiteljstva?

Domovi kulture – vlasništvo svih građana

Narodni zbor za spas reke Studenice održan je 13. aprila 2025. godine u Domu kulture “Ušće” u Beogradu. Građani su uputili dopis mesnoj zajednici tražeći da im se ustupi sala Doma kulture za zbor, što im je i omogućeno. Iz udruženja “Pravo na vodu”, koje je podržalo zbor, kažu da bi građani svuda trebalo da imaju pristup domovima kulture jer su oni vlasništvo svih građana.

Domovi kulture oduvek su imali izuzetan značaj za osnaživanje lokalne zajednice. Tako je i danas – makar van Čoke. U martu 2019. godine studenti i nastavnici Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, zajedno sa meštanima sela Dojkinci na Staroj planini, adaptirali su zapušten i neiskorišćen prostor u Dom kulture – “prostor zajednice u kojem se mogu odvijati različite aktivnosti od značaja za unapređenje života ljudi u selu: sastanke, seoske proslave, radionice, prezentacije, izložbe, projekcije, predstave…”

Eva Kobrehel  – direktorka koje nema

Direktorku KOC-a u Čoki Evu Kobrehel pokušala sam da dobijem nekoliko puta u toku prošle nedelje i dva puta ove nedelje, prvo telefonski, zatim i elektronski. Kružila je informacija da je na bolovanju, zatim su mi iz Doma kulture saopštili da je službeno odsutna. Najnovija informacija je da je na godišnjem odmoru. Iako su ove informacije dolazile tek nakon što su osobe sa kojima sam razgovarala prvo išle okolo po hodnicima da traže direktorku (dok sam slušala tišinu u slušalici, jasno sam vizualizovala scenu potrage za izgubljenom direktorkom). 

Pitanja na koja od direktorke nismo dobili odgovor bila su sledeća: Pre nedelju dana ste odbili molbu prosvetnih radnika da održe zbor u Domu kulture. Da li biste mogli da nam obrazložite razloge za takvu odluku? Da li ste se s nekim konsultovali u cilju donošenja takve odluke ili je ona u potpunosti bila lično vaša? Da li ćete otvoriti građanima Dom kulture za sutrašnju javnu tribinu?

Čoka bez cenzure: Javna tribina

Građani okupljeni oko Fejsbuk grupe „Čoka bez cenzure“ pozvali su narod iz svih okolnih gradova na javnu tribinu „Osim zakona sve je po propisu“, koja će se održati u četvrtak, 8. maja u 18 sati, ispred zgrade KOC-a. Najavljeni su govornici: umetnik Tibor Lazar, predstavnik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Zlatko Rahimić, košarkaš, reprezentativac iz Srbije Vladimir Štimac, narodna poslanica i advokatica Jelena Pavlović i radnik u kulturi i odbornik iz Kikinde Igor Grandić. Specijalni gosti tribine biće i studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Aleksandra Nikolić i Zak Veličković. 

Čokani su uputili javni apel KOC-u: „Otvorite salu Doma kulture za tribinu!“

Piše: Mina Delić