U ovoj epizodi se vraćamo u severni deo Vojvodine, u Bačku Topolu, gde meštani pate zbog smrada lokalnih reka i fabrika. Zagađenje vode je veliki problem u gradu, pa smo razgovarali sa jednim lokalnim političarem i jednom organizacijom o upravljanju vodama i zagađenju u Srbiji. Takođe pokušavamo da shvatimo kakvu ulogu u svemu ovome ima klimatska kriza.

Smeštena u ravničarskom, močvarnom području, Bačka Topola i njena okolina poznate su po jednoj stvari – smradu. Ali želimo odmah da damo nekoliko objašnjenja. Prvo, obližnje farme pilića i pogoni za preradu rade bez odgovarajućih sistema za filtraciju, često ispuštajući otpadne vode iz fabrike i farmi direktno u vodu. Kao rezultat toga, mali grad je obavijen jakim neprijatnim mirisom, naročito tokom toplijih dana. Zatim, poseban problem je i potok Krivaja – reka koja prolazi kroz grad – koji takođe zaudara, jer je toliko zagađena da u njoj jedva da išta od ribe može da preživi. I na kraju, ali ne manje važno, do kraja leta 2024. godine, nivo vode u jezeru je takođe pao na rekordno nizak nivo zbog navodnjavanja i nedostatka padavina.

Dr. Peter Červenek kaže, razni zagađivači ispuštaju svoj otpad u reku. Grad Bačka Topola jeste izgradio postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, ali još uvek nije očišćen stari tok reke. Zbog toga otpadne vode iz čitavog gradskog kanalizacionog sistema i dalje neprečišćene teku u Krivaju.

U Beograd smo se sastali sa Strahinjom Mačićem iz Polekola. Organizacija za političku ekologiju, poznata kao Polekol, je srpska advokatska grupa posvećena zaštiti životne sredine i promovisanju zelenih vrednosti u cilju koristi kako za ljude, tako i za prirodu. Jedna od njihovih značajnih inicijativa je „Pravo na vodu“, koja se fokusira na zaštitu vodenih resursa Srbije. Kako Strahinja kaže, jedan od najzapaženijih primera lošeg upravljanja vodama i ekološkog zanemarivanja u Srbiji je upravo reka Krivaja. Kao sporo tekući vodotok pod strogo regulisanim režimom protoka, Krivaja je podložna i osetljiva na zagađenje.

Ne samo zagađenje, već i suša predstavljaju značajan problem u Vojvodini, gde je nekada bilo dovoljno vode, ali to više nije slučaj. Ovo je samo vrh ledenog brega problema sa vodama u Srbiji. Kako Strahinja ukazuje, Vojvodina ima negativan bilans vode, jer je zajedno sa južnom Srbijom jedno od područja sa najmanjom količinom padavina. I naravno, tu dolazi do izražaja klimatska promena uopšte, jer sve ovo, kako lokalno, tako i globalno, utiče na klimu u Srednjoj Evropi, kao i na prilagođavanje toj klimi.

Da bi ste poslušali najnoviju epizodu serije na našem podkast sajtu kliknite OVDE, ili poslušajte na Spotify-u.

Druga epizoda je snimljena u Vojvodini, a prva epizoda pod imenom Priroda nije priroda, u Mađarskoj. Treću epizodu možete poslušati OVDE.

Podkast seriju Ravnica koja se suši pripremaju Qubit iz Mađarske i Fondacija Sloboda Štampe iz Srbije. Ova serija je deo WePod kolaborativnog projekta koji podržava Kreativna Evropa, program Evropske komisije.

Narator je bila Ljudmila Janković Gubik, novinarski i istraživački rad obavio je Oršolja Šeregelj i Mina Delić, dizajn zvuka potpisuje Imre Tot i Mina Delić. Producent serije je Alexander Damiano Ricci, a koordinator produkcije je Ana Ribera. Izradu ovog sadržaja podržala je Evropska unija. Izrečena mišljenja i stavovi su mišljenja autora i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije, koja ne snosi odgovornost za sadržaj.