Čantavir, Čoka, Subotica – ova tri naselja povezuje činjenica da ni u jednom od njih građane nisu pustili u javne zgrade koje sadašnje vlasti održavaju novcem poreskih obveznika.
U Čoki su nastavnici najpre hteli da održe sastanak u Kulturnom centru, a zatim je grupa Čoka proti cenzure zatražila da tamo prime goste iz prestonice, ali su umesto svega toga oba događaja održana na otvorenom ispred pomenute zgrade. U Subotici – gde su izbori za mesne zajednice odavno trebali da budu održani – javni skup je održan ispred zgrade mesne zajednice, jer ni tamo nisu puštali građane. U Čantaviru su meštani hteli da održe sastanak u vezi sa katastrofalnom javnom bezbednošću sela, u pozorištu, a nekoliko njih je bilo šokirano kada se ispostavilo da će vrata sale za njih ostati zatvorena.
Postavlja se pitanje da li se vlast toliko plaši sopstvenih birača, ako je sposobna da isključi ljude, ne pušta ih u javne institucije samo zato, što će se tamo na račun vlasti sigurno izgovarati teške reči i kritike? Svaka zatvorena vrata, svaka izjava da ovde nema problema, da se zemlja razvija, sve se gradi i unapređuje, samo su još dolivanje ulja na vatru koja već pali tabane vlastodržaca.
I ova rečenica će sigurno boleti mnoge, ali mora se izgovoriti: svako ko pominje i zagovara povratak normalnosti preko svog radnog mesta ili u nekom drugom obliku – ima finansijski interes da se u zemlji ništa ne promeni, da sve ostane onako kako je bilo pre urušavanja novosadske nadstrešnice.
-Na kraju, one koji podržavaju ovaj sistem iz ličnog interesa, samo bih pitala: sledeći put kada se nešto sruši na vašu decu, da li ćete pogledati svoje bankovne račune i pomiriti se sa tim uz misao: „Nije problem, bar imam novac? – ovo pitanje je postavila Silvija Danji tokom jednog protesta u Senti.
Studenti su krajem maja najavili da će i dalje tražiti raspisivanje vanrednih izbora. Prvi put za trinaest godina vlast ne želi glasanje, iako je pre nekoliko meseci predsednik izjavio da je voljan da raspiše izbore u bilo kom trenutku.
Prema prognozama, možemo očekivati vrelo leto, ali kako sada stvari stoje, slična će biti i jesen u našoj zemlji.
Peter Gesti
Zavetna pesma
Svet je veliki, do neba seže,
Ali postoji ova zemlja,
koja u naše ruke staje,
Ovde nam se sunčevi zraci smeše,
Teren crta drvena ograda.
I trg, i leto,
i drveće i bagrem
I bašta, i kuća,
I momče iz kuće,
Ti i ja, je li,
nikada se nećemo razdvojiti,
Dođi, reci, da smo zemlja mi.
Stanimo u zaštitu ako treba, šta god da nas snađe,
Neka zemlja bude slobodna,
Hajde da danas urežemo ovde,
da ovo mesto opstane,
Ili ćemo svi za to život dati.
Svet je veliki i ne osvrće se na to,
Ko ovde baca kamen na nas,
Kada je opasnost blizu,
neće nam usne zadrhtati,
Pobedićemo, ovo je naša domovina.
Ova klupa, ovaj zid,
ovih nekoliko gomilica drva,
Ova pesma, kako raste,
ovaj otkucaj srca.
To je znak da odavde
nikada nećemo pobeći,
Hajde, reci, da smo zemlja mi.
Stanimo u zaštitu ako treba, šta god da nas snađe,
Neka zemlja bude slobodna,
Hajde da danas urežemo ovde,
da ovo mesto opstane,
Ili ćemo svi za to život dati.
Stanimo u zaštitu, ako treba, šta god da dođe/ Zašto da se plašimo, zašto da živimo,
Neka zemlja bude slobodna / Ako ne za jedan san?
Hajde da danas urežemo ovde da ovo mesto opstane / Zašto bi se bojali, zašto bi živeli,
Ili ćemo svi za to život dati. / Ako ne za jedan san?
Zašto bi se bojali, zašto bismo živeli,
Ako ne za jedan san?
Zašto bi se bojali, zašto bismo živeli,
Ako ne za jedan san?
Jedan od studentskih zahteva je i raspisivanje vanrednih izbora (Foto: nin.rs)
