Seksualno vaspitanje nije jednokratni veliki razgovor, već dijalog koji se postepeno razvija, naglašava psiholog Agota Pap u intervjuu za naše novine. Da li deca ranije sazrevaju, kada, šta i kako treba da im saopštavamo? Na ova pitanja smo potražili odgovore.

Da li je ikada prerano za seksualno obrazovanje?

-Mislim da pitanje nije da li je „prerano“, već da li su informacije plasirane na odgovarajući i uzrastu prilagođen način. Seksualno obrazovanje nije jednokratni veliki razgovor, već dijalog koji se postepeno razvija, a može početi u ranom detinjstvu, na primer, tako što dete upoznaje svoje telo, nazive delova tela, uči da ima intimne delove tela i da ima pravo da odbije dodirivanje. „Prerano“ seksualno obrazovanje može biti štetno ako roditelj pruža previše, to jest previše direktnih i zastrašujućih informacija koje nisu prikladne za uzrast deteta, a koje ono još nije u stanju da obradi. Cilj nije akumuliranje informacija, već izgradnja poverenja.

U kom uzrastu i na koji način treba da odgovorimo na detetova pitanja o intimnosti ili rođenju?

-Između 3. i 6. godine, deca često pitaju o rođenju beba ili „kako beba dospeva u stomak“. U ovom uzrastu, dovoljni su jednostavni, istiniti, ali ne i detaljni odgovori, kao što su: „Beba raste u majčinoj utrobi, kada se mama i tata mnogo vole.“ U uzrastu osnovne škole, razgovor se može proširiti i može se razgovarati o povezanosti između intimnosti, ljubavi i odnosa. Intimnim delovima tela se takođe mogu davati i sve preciznija imena. U dobi od 10 do 12 godina, važno je da deca imaju saznanje o fizičkim promenama, pubertetu, sekundarnim polnim karakteristikama i hormonskim promenama, kako bi razumela da su to prirodni telesni procesi. Većina dece u ovom uzrastu se već susreće sa takvim temama u školi ili na internetu i bolje je da o njima ne čuju tamo prvi put.

Kada je već neophodno razgovarati sa detetom o seksu?

-Iskren razgovor o seksu je neophodan pre početka puberteta, u dobi od 10 do 12 godina. Naravno, ne treba reći sve odjednom. Najvažnije je da dete ima poverenja da nam se obrati ako ima pitanja i da oseti da nema tabua, nema neprijatnih pitanja.

Kako da razgovaramo sa decom o fizičkim promenama?

-Pošto su promene na telu zastrašujuće za mnogu decu, posebno ako ne razumeju šta im se dešava, važno je razgovarati sa njima o tome već na početku samog procesa ili čak i pre, umesto da se čeka dok ih menstruacija ili ejakulacija neočekivano ne pogode. Neka razgovor bude objektivan, ali empatičan. Možete pomoći tako što ćete podeliti detalj iz sopstvenog iskustva: „Sećam se kako mi je čudno bilo kada sam prvi put…“  I ako shvate da ove fizičke promene nisu preteće, već su prirodni procesi njihovog rasta i razvoja, to takođe pozitivno utiče na formiranje identiteta, samopoštovanja i slike o sebi.

Ako ne žele da razgovaraju sa nama, kakvu literaturu da im ponudimo?

-Ako je adolescent povučen, nemojmo forsirati, već mu ponudimo pouzdane, autentične itvore. Važno je da mu ne „gurate“ knjigu u ruke, već da je otvoreno ponudite, na primer: „Ovo je dobra knjiga, ako imaš nekih pitanja, možda će ti pomoći, pa ako želiš da kasnije porazgovaramo o tome, tu sam.“

Nekoliko dobrih knjiga:

Erika Lazar: Šta obavezno treba znati o seksu

Ivan Lunin: Hajde da pričamo o seksualnosti – direktno, a opet dobro strukturirano

Melisa Holms, Triš Hačinson – You•ology – Tvoje telo, dečaci i seks

Jerg Miler – Informativna knjiga za adolescente o seksu i ljubavi

Na kojim onlajn platformama tinejdžeri mogu pronaći pouzdane informacije?

-Yelon.hu ima sadržaj za decu i adolescente o fitičkom doživljaju, odnosima i emocijama. Postoji i besplatna usluga ćaskanja Plava linija – tu možete pronaći emocionalnu sigurnost i postaviti pitanja, a Fondacija Hintalovon pomaže u vezi sa temama kao što su prava, svest o telu i sprečavanje zlostavljanja.

Koliko ranije deca počinju da sazrevaju? Ili pak kasnije počinju da se interesuju?

-To je potpuno individualno i u redu je ako neko uđe u svet seksualnosti „kasnije“ ili „ranije“.Često su stariji brat ili sestra ti zbog kojih se ranije zainteresuju i bolje ih informišu. Brzina biološkog sazrevanja tela takođe varira, jer kod nekih osoba pubertet nastupa sa 9 godina, dok kod drugih počinje sa 13-14 godina, a postoje i značajne razlike između dečaka i devojčica. To ne zavisi samo od hormona, već i od psihološkog i socijalnog okruženja. Stoga se i interesovanje za seksualnost razvija različitom brzinom. Važno je ne vršiti pritisak ili podsticati dete, već biti prisutan, dozvoliti mu da postavlja pitanja, razgovara, ali i dozvoliti mu da kaže i to da još ne želi da zna o tome.

Zašto je važno da mlada osoba bude emocionalno spremna za prvi telesni kontakt?

-Prvi telesni kontakt nije samo biološki događaj, već i emocionalno prelaženje granice. Ako se mlada osoba ne oseća bezbedno, voljeno, poštovano, to može ostaviti trajne tragove na njenoj slici o sebi, sposobnosti da se poveže, pa čak i na kasnije veze i intimnost. Telo i duša se ne mogu razdvojiti. Mladi ljudi imaju pravo da znaju da seks nije samo tehnički čin, već i intimnost, uzajamnost, odgovornost i u idealnoj situaciji, ljubav. Kada dete oseća da su njegova osećanja važna, mnogo je sposobnije da odluči šta želi, a za šta nije spremno.

Seksualno obrazovanje je bitno (Foto: raisingchildren.net.au)