Kada je bio odsutan iz škole, znali su da verovatno nije bolestan, već negde peca. Njegova strast datira još od detinjstva. Radio je u zdravstvu ovde kod kuće, kada su on i njegova supruga odlučili da se presele u Englesku.
Kaže da je veoma srećan, u svemu je uspeo, jer ga je prihvatila ne samo lokalna ribarska zajednica, u kojoj je sada na vrhuncu, već ima i veoma uspešan posao. Možete pretpostaviti: prodaje ribolovačku opremu, ali ne bilo kakvu. Arpad Fabijan kaže da su mu se svi snovi ostvarili, ali bi se zbog porodice u bilo kom trenutku vratio kući.
Pecao je tokom školskog vremena
-Već su svi izlazili u disko, a moj drug Laci Tot i ja smo zato odsustvovali iz škole jer smo bili na Palićkom jezeru, kampovali i pekli kukuruz. Sećam se svetala diskoteke Omega, pola razreda je bilo tamo, a mi smo bili na pecanju. Nismo razumeli kako mogu da idu u disko, kada je ovakva noć… – seća se Arpad.
Kaže da je oduvek voleo sport, imao je takmičarski duh, ali nije umeo da se otvori.
-Prilično dobro sam igrao fudbal, ali su mi bila potrebna poznanstva da bih uspeo. Mislio sam, pa i ribolov mi dobro ide, a samo je jedna zemlja u kojoj se od toga može živeti, a to je Engleska. Ja sada pecam za novac. Kod kuće dobiješ pehar ako pobediš, a ovde 10 do 20 000 funti.
Kod kuće je mogao biti menadžer stanice hitne pomoći
Arpad kaže da je u poređenju sa uslovima kod kuće imao dobru platu.
-Završio sam višu školu i ponuđeno mi je mesto menadžera stanice hitne pomoći u Subotici, gde sam tada radio, ali sam to odbio i rekao da odlazim i da ću živeti od ribolova. Svi su mi se smejali. Morao sam i da vratim ono što je zdravstveni centar uložio „u mene“, odnosno u moje obrazovanje, a mislim da sam bio jedini u istoriji koji je to vratio. Prve godine sam u Engleskoj radio da bih vratio taj novac…
Iselili su se 2014. godine, do tada je Arpadova starija sestra već živela napolju, pa nisu išli kao neko kome je potrebna pomoć, već su poneli nešto novca sa sobom, a imali su i dokumenta, sve su imali, što im je, kako sam kaže, veoma otežalo početak. Kako je rekao, najbolje prolazite ako stignete u Englesku bez ičega, kao izbeglica.
-Onda sve dobijete. Ovde ima jako dobrih programa u vezi ovoga, ali ako ne dođete bez ičega, proći ćete pakao. A mi smo ga i prošli. Morali smo da polažemo diferencijalne ispite da bismo radili u zdravstvu, ali moj nigerijski kolega nije morao da polaže nijedan, sve mu je bilo priznato. Kada sam položio sve ispite, zahvalio sam se na pruženoj prilici i napustio zdravstvo, jer sam već imao svoju firmu.
Računao je na dva miliona ribolovaca
Kada je osnovao Feederland, vodio se sledećim: ako samo polovina od 2 miliona ribolovaca u Engleskoj kupi nešto za funtu, to je već dobar prihod.
-Sve je počelo od nule. Kada smo došli ovde, već sam se takmičarski bavio ribolovom u Srbiji. Već smo godinu dana živeli u Engleskoj i nismo imali novca, te sam saopštio porodici da ću otići na Svetsko prvenstvo u bojama Srbije, ali je ono bilo u Holandiji, a želeo sam tamo da budem i na treninzima. Kupio sam polovni auto i te dve nedelje proveo u njemu. Jednog dana sam uspeo da ulovim više ribe nego neke velike legende, pa je jednog dana iza mene stao Jan van Schendel, koji je bio kapiten domaćeg tima, prava zvezda ribolova. Seo je iza mene i gledao. I ja sam pogledavao, poznajući ovog čoveka iz novina. Razgovarali smo, pa je on pozvao Savez Srbije i rekao, evo jednog dečka ovde, hvata više ribe, nego mi… Od tada smo najbolji prijatelji. Moja cela poslovna karijera je počela tako da mi je on pomogao i stao na moju stranu – priča Fabijan.
Arpad Fabijan (Foto: privatna arhiva)
Na početku jedva da je imao opreme
Arpad je odlučio da će pecati na takozvanim masterima. Postoje različite vrste takmičarskog ribolova. Jedan od najpopularnijih i najmasovnijih u Engleskoj je Feeder ribolov. Jedno od najprestižnijih takmičenja je Golden Rod. Arpad ga je ove godine u martu i osvojio, Ovom takmičenju prethodi kvalifikaciono kolo, gde se takmiči 1200 najboljih takmičara Engleske. Tri takmičara iz svake grupe prolazi u sledeće kolo. Takmičar sa najvećom uhvaćenom ukupnom težinom pobeđuje na takmičenju. Meri se na kraju takmičenja. Ponekad su to stotine manjih riba, ponekad manje, ali veće ribe su plen. Šezdeset njih stiže do finala, takmičeći se za preko 10 000 funti na čuvenim Larford Lakes. Finale traje nedelju dana i prenosi se uživo. On kaže da je standard mnogo viši, ribolovci su bolje pripremljeni, ali postoje samo tri takva takmičenja godišnje.
-Nisam ja tu mogao da pobeđujem na početku, jer kada je krenula firma, morao sam time da se bavim i danju i noću, zapostavio sam ribolov. Pecao sam ali nisam mogao da se pripremam za takmičenja, nisam mogao da idem na treninge. Onda je došlo vreme i za to. Stigao sam do svakog finala u poslednje dve ili tri godine. Ove godine sam pecao na 25-26 manjih turnira, koji su takođe imali nagradni fond i osvojio sam ih osamdeset posto. Sada svuda idem kao potencijalni pobednik.
Ušao je u elitu
Arpad naglašava da su Englezi veoma zatvoreni.
-Ako dođete u Englesku, videćete da je ova zemlja veoma lepa. Vreme na koje se svi žale, je po mom mišljenju, najbolje na svetu. Nema ni 35 stepeni, a nema ni minusa. Uvek je proleće. Kao da je maj cele godine. Ali ako odete na neko jezero, videćete da je ograđeno ogradom i niko ko nije meštanin ne može da pređe na drugu stranu ograde. Šume su takođe ograđene. Ne treba ni da kažem da se to desilo zbog stranaca koji su došli, snalazili se, vadili ribu iz ovih jezera i prodavali je na ulicama. Englezi su na kraju ogradili prirodu – objašnjava.
Fabijan je i u tome imao sreće, jer su mu takmičenja od samog početka išla dobro, meštani su ga prihvatili, te je dobio kodove za otvaranje ograda. Kaže da je on prvi stranac kome je dozvoljeno da se takmiči, prešao je prvu prepreku.
-Brian Nesbit me tamo odveo, godinama sam pecao sa njim, a nisam znao da je jedan od najbogatijih ljudi u Engleskoj. O tome ovde nikada ne pričamo – kaže.
-Ovi kodovi otvaraju kapije Engleske, jer stižete na drugu stranu ograde. Nema mesta gde ja sada ne mogu da uđem. Ali imam prijatelje koji ovde žive već deset godina i još uvek to ne mogu. Međutim, tek kada stignete na tu drugu stranu, vidite kakav je pravi život u Engleskoj. Jer tada oni znaju da ste zaslužili da tamo stignete.
Seća se i onih dana kada je išao na takmičenja svojim malim automobilom.
-Ovo su rezervati prirode, ne može se stići autom do jezera, svi imaju mala kolica, poput onih za golf, za prevoz opreme, koja može da teži i 150-200 kilograma. Ja nisam imao takva kolica. Desilo se i da je takmičenje već počelo, a ja sam još uvek donosio štapove za pecanje, nisam mogao ni da počnem da pecam, jer sam sat vremena donosio stvari do mesta takmičenja. Sada mi prodajemo ove male autiće Englezima, a naša platforma je najbolja na svetu. To je neverovatna promena.
Od prodavnice ribolovačke opreme do onlajn trgovine i proizvoda samostalne izrade
Imali su i prodavnicu do prošle godine, ali su shvatili da više niko ne ulazi u nju.
-U Engleskoj je sasvim drugačije nego u Srbiji. Ovde je sasvim normalno da jedan devedesetogodišnjak ume savršeno da koristi laptop. Niko ne ulazi u prodavnicu ribolovačke opreme ili ako uđe, uđe samo da bi ćaskao. Sada snabdevamo mnoge zemlje našim proizvodima. Ne postoji takav proizvod za ribolov koji u Englesku ne dolazi iz Kine. Mi smo jedina firma koja ne uvozi iz Kine. Radimo tako što pronalazimo tim koji je dobar u nečemu. Na primer, postoji jedna firma za zavarivanje u Mađarskoj, gde su radili stariji ljudi. Ta firma ih nije dobro plaćala, mi smo investirali, obučavamo ih i oni za nas proizvedu ono što tražimo, a mi organizujemo da se to donese ovde u Englesku. Oni sada dobro zarađuju, vole svoj posao. Osnovali smo tako male firme, koje rastu zajedno sa nama u različitim delovima Evrope. Istovremeno, postigli smo da vole svoj posao i proizvode kvalitetne proizvode. Skuplji su od Kineza, ali Englezi plaćaju za kvalitet.
Arpad Fabijan (Foto: privatna arhiva)
Prepoznali su procep na tržištu
U Engleskoj je najpopularniji ribolov džigom, što je zanimljivo jer je to ribolov modernih ljudi, možete brže uloviti ribu sa mnogo manje pripreme. Ako imate 3 sata slobodno posle posla, možete otići na džigovanje.
-Mi smo prepoznali da će to biti popularno. Napravili smo proizvode za to, i jednu feeder ruku, koja obično košta 20 funti, a naša je koštala četiri puta više. Postavili smo je na internet i nije bilo nijednog pozitivnog komentara, samo 180 negativnih. Vratili smo se na ovu objavu od pre nekoliko godina i videli da svi oni koji su tada dali negativne povratne informacije sada imaju ovakve feeder krake koje mi proizvodimo. Važno je bilo da to vide kod svetskog šampiona, koga sam ubedio da to koristi, a mi smo ga fotografisali. Sada već znaju, da ako kupe nešto od nas, to kupuju za više godina i ne postavljaju pitanje koliko košta, jer kineski takav proizvod mora da se zameni posle godinu dana, a naš možda posle deset godina.
Sada svaki ribolovac u Engleskoj zna šta je Feederland. Nije nam trebalo ni deset godina da ovo postignemo, a takmičimo se sa firmama koje su prisutne već 40, 50 godina, i sve su engleske. Ni sam ne znam kako smo ovo uradili.
Eastbourn je postao njihov novi dom, ali bi se vratili kući zbog porodice
Arpad i njegova supruga trenutno žive u Eastbourne-u, za koji misli da je najgore mesto za ribolov, jer tamo postoji samo more.
-Da bih išao na pecanje, moram da putujem najmanje 3 sata, ali pre 5-7 sati u jednom pravcu. Ali, porodica nam je ovde, zato smo i došli, kupili i kuću. Tokom godina smo naučili da je porodica najvažnija stvar. Veoma sam srećan. U svemu sam uspeo. Izuzetno je teško kupiti kuću u Engleskoj, ali je nama bio potreban dom. Međutim, nisu svi u porodici srećni, mnogima nedostaje Srbija. I meni nedostaje, ali mi je lakše, jer su mi se svi snovi ostvarili. Oni su me podržavali, ali nije sigurno da su se i njihovi snovi ostvarili. Moji roditelji su se upravo vratili nazad kući. Porodica je najvažnija i dugoročno gledano, i mi ćemo biti tamo gde nam je i porodica. Imamo nekretninu i kod kuće, koju stalno renoviramo. Širimo se i u Mađarskoj i Holandiji, a zapravo bi ovo mogli da vodimo i iz Srbije. Ako se vratimo kući, sigurno će i tamo biti ribolovačke prodavnice Feederland…
Arpad Fabijan (Foto: privatna arhiva)
