Evo šta kaže nauka…
Prema istraživanju dr Tomasa Krilija, vanrednog profesora Liderstva i etike na Koledžu za operativno i strateško liderstvo u okviru Pomorskog i ratnog univerziteta u Njuportu u Sjedinjenim američkim državama iz 2019. godine, influenseri su ljudi sa ogromnim brojem posvećenih pratilaca na društvenim mrežama. Oni se generalno brendiraju oko jednog glavnog koncepta, kao što su kuvanje, lepota, igre, način života i još mnogo toga. Ljudi ih prate, lajkuju ili se pretplaćuju na njihove naloge na društvenim mrežama, kako bi bili u toku sa njihovim „svakodnevnim“ životom.
Dakle, društvene mreže su omogućile stvaranje poznatih ličnosti srednjeg ranga, koje profitiraju od lajkova i deljenja. U stvari, kompanije sponzorišu ove influensere, koji su još 2018. godine generisali procenjenih 1,7 milijarde dolara. Kao „obični“ ljudi, oni deluju mnogo pouzdanije i privlačnije potrošačima, u poređenju sa poznatim ličnostima. Pošto influenseri prodaju proizvode i ideale, njihovi pratioci, zauzvrat, takođe moraju da „kupe“ koncept datog influensera. Pratioci se takođe osećaju povezano sa širom zajednicom i koriste odgovarajuću platformu da bi pronašli zadovoljenje.
Milenijalci i Generacija Z odrasli su uz influensere koji su bili pristupačni, pouzdani i zabavni. Tehnologija je naizgled približila ljude, a u stvari, ifluenseri su odličan primer moći koju ista ta tehnologija ima nad ljudima. Mi živimo u digitalnom ekvivalentu Platonove pećine ( odnosno Mitu o pećini, alegoriji koju je Platon izložio u svom delu „Država“, prim. aut.), kojoj nedostaje smisla i svrhe, dok se u sajber prostoru individualizam stalno pojačava.
Istraživanje Džin Tvenge, američkog psihologa, ističe da se „individualističke kulture više fokusiraju na sebe, a manje na društvena pravila“. Moral je sada postao relativan u odnosu na sopstvenu agendu, to jest, etički kompas je vođen sopstvenim interesom. Uverenja su sada u velikoj meri bez tradicionalnih moralnih principa, kao okvira za dobro rasuđivanje. Rešenja i vrednosti se tiču osećanja – emocionalnih okidača – emotivizma. Život na mreži omogućava ljudima da stvore svet fantazije u kom mogu da se zavaravaju misleći da drugi nisu važni. Takođe u jednom od svojih istraživanja, Šeri Terkl, američki sociolog, primećuje da tehnologije smanjuju razgovor među ljudima, što je dovelo do „krize empatije“ u ljudskim odnosima.
Sva pomenuta istraživanja predstavila su različite definicije za influensere, te se osim tog uvreženog termina nazivaju i poznatim promoterima, kreatorima sadržaja, influenserima na društvenim mrežama. Međutim, zajednički imenitelj je da su influenseri pojedinci koji akumuliraju značajan broj pratilaca na društvenim mrežama i koriste zanimljiv sadžaj kako bi izvršili uticaj na svoju publiku. Štaviše, oglašavanje proizvoda i monetizacija izgleda da su važna karakteristika influensera.
S obzirom da deca, adolescenti i mlade osobe još uvek nemaju potpuno razvijen osećaj za vrednosti, kako onda influenseri mogu da utiču na njih?
Nedavne studije su pokazale da konzumiranje sadržaja influensera direktno utiče na način na koji se tinejdžeri ponašaju. Mnogi od njih navode da se osećaju kao da veruju influenserima na društvenim mrežama ili ih lično poznaju, što ih čini sklonijim kopiranju ponašanja ili modeliranju postupaka koje vide. Ovo može biti posebno opasno po fizičko ili mentalno zdravlje, a i oba, jer influenseri rade puno radno vreme kako bi postigli specifičnu i poželjnu sliku tela i način života koji su većini gledalaca uglavnom nedostižni, a veoma često i ne odgovaraju stvarnosti. Međutim, kao rezultat svega toga, mnogi tinejdžeri su u opasnosti da pomešaju sadržaj influensera sa stvarnošću. Ono što može delovati kao jedan opušten sadržaj, u stvari je precizno i visoko producirano: BBC je takođe pisao o tome da influenseri ponekad mogu da naplate i do 1500 dolara za jednu objavu na Instagramu, na primer. Drugo, mnoge slike objavljene od strane influensera su stručno izmenjene pomoću softvera kao što je Fotošop, da bi izgledale savršeno. Prema studiji objavljenoj u časopisu „Current Psychology“, način na koji influenser strukturira svoj interaktivni sadržaj na društvenim mrežama, utiče na ponašanje, stavove i izbore tinejdžera u njihovoj publici. Još jedna studija otkrila je da tinejdžeri dele uverenja koja su influenseri izrazili u svom sadržaju na društvenim mrežama i da se tinejdžeri koji često prate njihove sadržaje izlažu riziku od zavisnosti, fizičkih i psihičkih problema i imaju poteškoće u socijalizaciji.
Da ne bude sve tako crno, postoje i neke okvirne obrazovne koristi za tinejdžere koji gledaju influensere na društvenim mrežama. Posebno kada je sadržaj koji se kreira usmeren ka učenju, tinejdžeri su u pomenutoj studiji izjavili da su ih influenseri stimulisali i da im je radoznalost bila angažovana na pozitivan način. Ovakvi nalazi pokazuju da nisu svi sadžaji influensera negativni za tinejdžere i da je razlikovanje različitih tipova influensera u pogledu verovatnih efekata na gledaoce ključno.
Šta je u celoj priči najbitnije?
Medijska pismenost je jedan od naših najvažnijih alata kao roditelja, prijatelja, nastavnika i savetnika. Pomaganje mladima da kritički razmišljaju o vrstama influensera sa kojima se susreću na društvenim mrežama je jedan od najboljih načina da se osigura da nisu pod negativnim uticajem kreatora sadržaja. Međutim, odrasli koji su preplavljeni složenom lepezom društvenih medija mogu biti nesigurni kako da razgovaraju o tome sa tinejdžerima. Istina je da vam nije potrebno tehničko znanje da biste pomogli tinejdžerima da bolje razumeju i nose se sa sadržajem koji vide na svojim ekranima. Postavljanje pitanja o tome šta mladi gledaju – i iskreno slušanje i interesovanje za njihove odgovore – jedan je od najboljih načina da se razumeju navike gledanja i podrži digitalno blagostanje naše dece. Pitanja vode do diskusija, što može biti odličan način da se tinejdžeri podučavaju kritičkom razmišljanju koje im je potrebno da izgrade otpornost na zavisnost, hiperproduktivni sadržaj influensera i da budu pronicljiviji u vezi sa onim što vide.
Naime, u svemu ovome, krije se i jedno ključno pitanje, a to je, zašto ljudi uopšte pre veruju influenserima nego stručnjacima u datim oblastima? Treba napomenuti da većina influensera nema stručno znanje u temama o kojima pričaju.
Jedan od najcelovitijih odgovora stručnjaka bio je i ovaj:
„Mnogo više ljudi svakodnevno pristupa društvenim mrežama pre nego novinskim kućama. Ako ne gledate, ne čitate ili ne slušate aktuelne vesti, onda su objave na društvenim mrežama verovatno mesto odakle dolazi većina vaših informacija o svetu. Neproverena mišljenja anonimnih stranaca na internetu, nisu dobar izvor informacija ni o čemu. Pogotovo ne o vestima. Algoritmi na mestima poput Youtube-a, Twitter-a i Facebook-a osiguravaju da dobijete informacije koje ste ranije lajkovali. Dakle, ako tražite objave koje poriču da se sletanje na Meces ikada dogodilo, onda ćete to sve češće viđati. Vaše sumnje će biti potvrđene. Vaši stavovi će biti podržani. Vaša mišljenja će postati još čvršća. Posebno ako su pogrešna. Verovatno ćete otkriti da svet ne deli vaše pogrešno mišljenje. Pa ipak ono će iznova i iznova biti potvrđeno sadržajem koji vam društvene mreže nameću. To frustrira. Počnete da preklinjete ljude da „sami istražuju“ pod čim mislite da „upijaju istu potvrdu teorije zavere kao i vi svaki dan“. Ne mislite da to mislite, ali upravo to mislite. Pravi, pouzdani izvori vesti i informacija postaju vaši neprijatelji. Ljudi koji dobijaju vesti i informacije iz izvora sa dugom istorijom prikupljanja tačnih vesti i informacija su „ovce“, dok vi – sa svojim ličnim 24/7 feed-om prilagođene propagande niste ovca, već deo informisanog kluba ljudi sa privilegovanim pristupom „pravoj istini“. Pravi novinski mediji su skupe operacije, sa novinarima, reporterima i proveravačima činjenica. Oni bukvalno prodaju vesti. Oni se bave činjenicama. Govorimo o pravim, objektivnim medijskim kućama, ne o režimskim medijima. Pravi novinski mediji dobijaju gledaoce i čitaoce tako što imaju reputaciju sticanu tokom mnogo godina, da su činjenično tačni.“
Otprilike sve što o ovome treba znati.
Dakle, obrazovanje je važno.Ono predstavlja filter između stvarnog i kreiranog. I nikada ga nije dosta.
Obrazujmo se ceo život.
Influenseri, ilustracija (Foto: quickframe.com)
