Teror neznalica

Sigurno nisam jedini koji se pita kako je grad Senta mogao tako nisko da padne, što karakteriše stanje ovog potiskog naselja u poslednje vreme. Dok se gradska vlast pretvara da je sve u redu i organizuje prijeme, prisustvuje otvaranjima i proslavama, račun javnog preduzeća Elgas je zamrznut mesecima, jer njihog dug prelazi milion evra; nedavno renovirana fiskulturna sala Osnovne škole Stevan Sremac nije dobila upotrebnu dozvolu, a krovna konstrukcija svlačionice pored nje liči na švajcarski sir; komunalno preduzeće podiže cenu usluga, a onda direktor istog kupuje automobil vredan 52 hiljade evra javnim sredstvima… i tako dalje.

Odgovor na pitanje kako se sve ovo moglo dogoditi je veoma jednostavan: zato što su nedovoljno obrazovani, nemoralni i nesposobni ljudi na pozicijama koje odlučuju o pitanjima koja utiču na budućnost građana.

Ima li niže?

Dvadeset tri godine sam aktivan učesnik u politici Sente i, iako sam uvek pokušavao da formulišem kritički stav prema senćanskoj organizaciji SVM-a, mogu reći da se sa nostalgijom osvrćem na bivše lidere stranke, jer su, pored toga što su bili gospoda, zahvaljujući svom obrazovanju i znanju, bili lekari i profesori u poređenju sa ovim sadašnjima. Takođe sam primetio i da u svakom četvorogodišnjem ciklusu njihova kompetentnost, moral, znanje i spremnost strašno opadaju, i to je rezultiralo time da je trenutna postava pala na neviđeno niske grane, i ne znam da li od ovoga ima još niže, ali ako prilikom sledećeg glasanja uspeju da dospeju u vlast, i ovo će nadmašiti.

Šta bi bio zadatak političara?

Onima kojima građani ukažu poverenje, posao bi bio obavljanje javnih zadataka koji utiču na sve, u zamenu za iznadprosečne plate. To bi bila osnova demokratije, a ne da oni koji su stekli vlast ismevaju demokratiju krađom i prevarom.

Teror neznalica doživljavamo u Senti svakodnevno, zato je Elgas i dospeo tu gde jeste, zato deca ne mogu da imaju fizičko u fiskulturnoj sali Osnovne škole Stevan Sremac, renoviranoj po ceni od 16,4 miliona dinara, i zato direktor javnog preduzeća može sebi da kupi luksuzni automobil za desetine hiljada evra. U Senti, u skupštini opštine sede ljudi koji nemaju odgovarajuće kvalifikacije, znanje ili informisanost da bi donosili odluke o javnim pitanjima, pa ipak to čine, ako se glas „za“ po naređenju stranke može tako shvatiti, a zbog toga ispaštaju građani Sente.

Dozvolite mi da navedem samo jedan primer: ko bi želeo da ga u bolnici operiše čistačica? Ili da mu traktorista bude pilot kada ide negde na odmor? Svi bi ogorčeno odgovorili negativno, dok se upravo to dešava u Senti, gde čistači i vozači traktora dižu ruke, glasajući o pitanjima o kojima ni materijal nisu pročitali i zapravo ne znaju ni o čemu se radi u datoj tački dnevnog reda. A to je očigledno iz činjenice da se oni ni ne oglašavaju, ne postavljaju pitanja niti daju predloge, već jednostavno igraju ulogu koja im je dodeljena, a to nije ništa drugo do osiguravanje da mašina za glasanje ispuni svoj zadatak.

Moral, sposobnost, znanje i iskustvo – to su neophodne osobine za gradske lidere. Ovo poslednje, to jest iskustvo, za neke se događa neaktivnošću, a za druge krađom.

Sekretar, koji urla na sednici

Stranka, koja je na vlasti na nacionalnom, pokrajinskom i opštinskom nivou, potpuno je opljačkala zemlju, smatrajući svaku instituciju plenom, a uništava i Sentu. Njihov vođa u Senti je Dragan Todorović, koji se penzionisao iz policije i trenutno je zamenik gradonačelnika, a zapravo ni ne znamo čime se zaista bavi, pored toga što su uspeli da gurnu Elgas u dug od milion evra, jer kada je plen podeljen, ovo javno preduzeće je postalo vlasništvo naprednjaka. Veselin Petrović, koga bih pomenuo samo kao traktoristu, predsednik je skupštine opštine. Igor Stojkov, sekretar skupštine opštine, ima diplomu pravnog fakulteta, ali umesto da radi svoj posao, stalno dobija reč od traktoriste i odgovara poslanicima, a uz to vređa i predstavnike opozicije.

Najbolji primer za ovo je to, kada je najaktivnijem opozicionom odborniku, Goranu Jovanoviću, kada je odstranjen sa sednice, vikao „batinaši, batinaši“, a zatim odbornika nazvao kriminalcem. Za ovako nešto, da je sekretar skupštine opštine vikao i vređao, ne postoji primer u proteklih dvadeset godina.

Na prethodnoj sednici, za sportskog savetnika imenovan je devetnaestogodišnji kuvar, što je izazvalo ogromno negodovanje građana, ali imam neki osećaj da ćemo uskoro plakati za ovim mladićem, a koji je verovatno ovu poziciju dobio zato što mu je majka odbornica u naprednjačkoj stranci, čijih više odbornika ima osnovno obrazovanje, a među njima ima i onih protiv koji se vode postupci, a takođe i onih protiv kojih je doneta pravosnažna presuda, kao protiv Gorana Baloga, koji kao pravni zastupnik kuvara amatera Sente, nije isplatio novac za pehare SZR Holker iz Kanjiže i zbog toga je civilna organizacija morala da prebaci na njihov račun 143 546 dinara. Napominjem da je isti zamenio Miodraga Vujadinovića, koji je dobrovoljno podneo ostavku, a koji je u martu pritvoren i ispitan zbog finansijskih zloupotreba u Elgasu. Čistačica Marija Kovač je šefica frakcije Srpske napredne stranke, ali sada se nadam da sedite, jer osoba čiji je posao da iznosi obrazloženja i učestvuje u debati, nijedan jedini put se nije oglasila na sednicama…

(Pseudo)penzionersko udruženje u službi vlasti

Izuzetno me rastužuje, što mnogi ljudi ne vide da civilna organizacija pod nazivom Treća generacija, koja okuplja penzionere, nije ništa više od jednog od preduzeća Srpske napredne stranke, koje služi za ubeđivanje starijih da glasaju za naprednjake. Stariji ljudi, koji ništa ne slute, učlanjuju se, radujući se što će imati društvo, ali moraju biti svesni toga, da u zamenu za to što će se osećati malo bolje, prodaju budućnost svoje dece i unučadi podržavajući vlast, samo zato što od svoje male penzije nemaju dovoljno novca za putovanja i veselja. Međutim, zaboravljaju da je taj mali dodatak koji dobijaju mnogo manji od onoga što im se oduzima povećanjem cena grejanja i komunalnih usluga. Dok su u prošlosti penzioneri stisnuli zube i rekli da će radije sedeti kod kuće i odreći se nečega, zarad toga da bi generacijama posle njih bilo bolje, sada – čast izuzecima – situacija je drugačija, jer mnogi ljudi misle samo na sebe i ne zanima ih budućnost njihovih potomaka.

SVM – Neki se ne oglašavaju, neki pričaju gluposti

Da je gradska vlast SVM-a sastavljena od hrabrih i moralnih pojedinaca, onda kada su naprednjaci došli sa svojim idejama koje su značile uništenje institucija koje su vodili, mogli su da kažu, nećemo da glasamo za predloge koji su štetni po građane. Međutim, oni to nisu uradili, već su, podvukavši repove, pritisnuli zeleno dugme, a posledice toga smo videli u slučaju Elgasa. Od 2012. godine, SVM je najverniji sledbenik i sluga Srpske napredne stranke, a rezultat toga je da nemaju sopstvenu politiku na lokalnom nivou, umesto toga pozovu Balinta Pastora, predsednika SVM-a, koji je vođstvo stranke nasledio od oca, da im kaže šta da rade. Predsednica opštine Hajnalka Buranj se ne meša u svoj sopstveni posao, već je umesto toga telefonska sekretarica, koja zove predsednika stranke, koji joj kaže šta im je posao, a ona to prenese partijskim kolegama.

Atila Juhas već tri decenije živi od javnog novca, ali je njegova politička karijera pri kraju, jer je sada samo zamenik predsednika skupštine opštine, a ima ulogu samo ako Veselin Petrović izostane sa sednice zbog bolesti. Igor Cipo, koji je ranije obavljao poslove magacionera, dobio je mesto u veću, ali bi bilo bolje da se bavi popunjavanjem magacina, a ne upravljanjem gradom. Činjenica da je arogantan je razumljiva, naime, ljudi koji su dobili poslove zbog svojih partijskih aktivnosti veruju da su neko i nešto i ponašaju se arogantno i pored toga pate od neke veličine. Među predstavnicima SVM-a ima nekoliko obrazovanih i diplomiranih ljudi, ali to ne vredi ništa, jer ako bi im Balint Pastor rekao da glasaju za paljenje gradske kuće, oni bi i glasali za to. Teodora Poša Šooš i Žolt Husar su članovi odbora već nekoliko mandata, ali za više od deset godina možemo na prste jedne ruke izbrojati koliko su se puta ukupno oglasili. Što se tiče vođe frakcije SVM-a, Marta Rac Sabo ponekad takve gluposti priča, kao što je ono kada je nedavno rekla da su korisnici centralnog grejanja godinama dobijali podršku od lokalne samouprave. Na njene izjave se često smejulje i njene partijske kolege, posebno kada pokušava da objasni neobjašnjivo.

Cveta kontraselekcija!

Nažalost, ako govorimo o dve pomenute stranke, moram reći: nikako. Mislim tako, jer je u obe organizacije osnova selekcije kontraselekcija, koja se pak sastoji od toga, da vođe ne žele da vide nikoga pametnijeg, veštijeg ili domišljatijeg od sebe u stranci, jer bi im brzo ukazali na nedostatak znanja i njihovu nepodobnost za rukovodeće pozicije. Jedan vođa koji je to postao od policajca ili traktoriste, nikada ne bi želeo da vidi stručnjake u svojoj stranci, posebno ne na odgovornoj poziciji, jer bi onda brzo propao. Nemam ništa protiv čistača, policajaca, traktorista ili magacionera, ali ih ne treba stavljati u poziciju gde se donose odluke koje zahtevaju stručnost u vezi sa javnim poslovima.

Kako se situacija može promeniti?

Potrebna je potpuna reorganizacija politike, ne samo na lokalnom, već i na državnom nivou. Građani takođe moraju da shvate da neizlaskom na glasanje idu na ruku aktuelnoj vlasti, kao i oni koji na razne načine tvrde da ih politika ne zanima, oni se njom ne bave, ali kada cena usluga poraste ili njihovo dete ne može da ide na čas fizičkog u fiskulturnoj sali, oni se ljude umesto da shvate da je to rezultat toga što ne žele da se bave politikom i ne glasaju.

O onima koji prodaju sebe i svoje glasove, nebitno da li to rade zbog odborničkog mesta, večere, pet hiljada dinara, stipendije deteta ili mesta u savetu, ne bih trošio reči, moraju sami da se nose sa svojom savešću i onim što će za deceniju njihova deca pričati o njima u svom krugu prijatelja.

Boris Zec, diplomirani pravnik

Senta (Foto: szmsz.press)