Prošle godine, u Srbiji je svaka četvrta osoba starija od 65 godina živela na granici siromaštva, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Očigledan razlog za to je nizak iznos penzija. Najniže su poljoprivredničke.
Trenutno je prosečna penzija 50 675 dinara, a manje od ovoga prima 980 000 penzionera – to jest više od dve trećine penzionera u Srbiji.
Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“, govorio je za nedeljnik NIN o činjenici da 458 hiljada penzionera ima primanja manja od 27 711 dinara, a to su poljoprivredni i porodični penzioneri. Prema njegovim rečima, rešenje za ovu situaciju bi bila socijalna penzija od 30 000 dinara.
Nadležni kažu da su niska davanja za poljoprivrednike posledica činjenice da su poljoprivrednici plaćali doprinose samo za obaveznih 15 – 16 godina, obično po najnižoj osnovici.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Sektor za ruralni razvoj, godinama insistira na uvođenju socijalne penzije – prema njihovom predlogu, 150 evra, za muškarce starije od 65 godina i žene starije od 63 godine i 10 meseci, a koji nemaju pravo na penziju jer nisu ispunili osnovni uslov od 15 godina radnog staža i nemaju drugih prihoda – to bi uključivalo i poljoprivrednike. Ovo se primenjuje u više od stotinu zemalja, a nama najbliže u regionu su Hrvatska i Severna Makedonija, gde je pomenuta penzija 150 evra.
Početkom prošle godine, štampa je objavila da će ovaj sistem biti uveden u Srbiji u okviru projekta Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027, ali vlada od tada ćuti o tome.
Ko ima pravo na poljoprivrednu penziju i kako se može podneti zahtev za nju?
I poljoprivredno osiguranje je obavezno. Poljoprivrednici imaju pravo na penziju pod istim uslovima kao i ostali, tj. nakon 15 godina osiguranja za muškarce, sa 65 godina, a za žene od ove godine sa 63 godine i 10 meseci.
U poljoprivredi, muškarci odlaze u penziju nakon prosečno 22 godine osiguranja, a žene nakon 18 godina, dok uzimajući u obzir sve kategorije osiguranika, to je 32 godine za muškarce i 30 godina za žene.
Da bi neko bio osiguran u ovoj kategoriji, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
- Ima pravo (poljoprivrednik, član njegovog/njenog domaćinstva i član mešovitog domaćinstva) onaj ko se bavi poljoprivrednom i nije zaposlenik, preduzetnik, penzioner, učenik;
- U tom smislu, domaćinstvo je zajednica koja posluje od prihoda ostvarenih radom njenih članova, bez obzira na srodničke odnose;
- Nosilac poljoprivrednog domaćinstva ili bar jedan član istog mora biti osiguran, ostali mogu ostvariti osiguranje po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Pravo na osiguranje može se steći nakon navršenih 15 godina. Prilikom podnošenja zahteva, mora se odlučiti na koju od mogućih 13 mesečnih osnovica doprisa podnosilac zahteva želi da uplaćuje doprinose, ali se ova osnovica može kasnije promeniti. Iznos penzije se određuje na osnovu perioda osiguranja i veličine fonda doprinosa. (Plaćanje poreza i doprinosa nije odgovornost fonda, već Poreske uprave.)
Do 2025. godine, najniža mesečna osnovica doprinosa (za jedno lice) iznosila je 45 950 dinara, odnosno 551 400 dinara za celu godinu, a stopa plaćanja doprinosa bila je 24 posto za penzijsko i invalidsko osiguranje i 10,3 posto za zdravstveno osiguranje, koje se mora plaćati kvartalno, u roku od 45 dana od početka kvartala.
Potreban je pravedan i dostojan novi sistem
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji postoji 508 325 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih je 506 hiljada porodičnih, na kojima radi 1 150 653 ljudi, a skoro polovinu gazdinstava vode osobe starije od 65 godina. Procenjuje se da oko 300 000 ljudi spada u male poljoprivrednike, koji obrađuju oko 2,5 hektara.
Bez obzira da li neko obrađuje 3 ili 300 hektara, uplaćuje isti iznos u penzioni fond, na isti način, tj. po istoj osnovi, čak i ako gaji voće, povrće, žitarice, iako je profitabilnost ovih useva veoma različita.
Ova situacija se nije promenila od januara 1986. godine, odnosno skoro 40 godina. Pravedno bi bilo kada bi ovaj iznos bio proporcionalan površini obrađenog zemljišta ili godišnjem prihodu. Mali poljoprivrednici nemaju mnogo pristupa penzijskom, pa čak ni zdravstvenom osiguranju. Mnogo se priča o rešavanju problema, posebno tokom izborne kampanje, ali nije došlo do suštinske promene: ministri dolaze i odlaze i daju obećanja, dok se problemi nasleđuju i akumuliraju.
Kako ovu situaciju vide političari?
Savez vojvođanskih Mađara (SVM) obećao je da će rešiti penzijsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača u više mandata, a i u poslednjoj izbornoj kampanji je navedeno da su izmene zakona u procesu izrade. Tada su prvenstveno želeli da postignu to, da ima više kategorija, pri čemu bi mali proizvođači plaćali proporcionalno svojim prihodima, i dozvolili bi im da odluče da li žele da budu deo ovog sistema.
Takođe smo želeli da saznamo od SVM-a i državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Atile Juhasa, da s obzirom na to da je rešavanje penzijskog osiguranja poljoprivrednih proizvođača bilo važno predizborno obećanje stranke, da li trenutno teče konsultacija o relevantnoj izmeni zakona i ako da, šta ona obuhvata? Ako ne, koje su prepreke reformi? Međutim, to zaključenja lista nismo dobili odgovor na naše pitanje poslato 12. novembra.
Takođe smo se u vezi ovoga interesovali i kod Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i Stranke slobode i pravde.
„SVM i Vlada Srbije godinama ističu da daju prioritetnu podršku poljoprivredi, ali u stvanosti ni svakodnevni problemi proizvođača niti ozbiljne nepravde penzionog sistema nisu adekvatno rešeni. Uprkos svom dugom parlamentarnom prisustvu, SVM nije uspeo da obezbedi da poljoprivredne penzije odražavaju stvarno opterećenje poslom, pa poljoprivrednici i dalje pokušavaju da žive od jednih od najnižih primanja u svojoj starosti. Vladina politika se uglavnom odnosi na formalne subvencije, bez pravog, sistemskog rešenja. Po mišljenju DZVM-a, reforma bi trebalo da se zasniva na nekoliko elemenata. Prvo, trebalo bi stvoriti posebnu kategoriju poljoprivrednog penzionog osiguranja, koja koristi sistem prosečnih doprinosa koji uzima u obzir sezonske prihode i fluktuacije na tržištu. Drugo, trebalo bi uvesti državno finansiran dopunski stup podrške, koji bi garantovao pravednu minimalnu penziju za one koji su ceo život proveli u fizičkom radu. Treće, trebalo bi obezbediti podsticaje mladim poljoprivrednicima da plaćaju doprinose na duži rok, na primer u obliku poreskih olakšica ili ciljanih subvencija. Četvrto, računovodstvo doprinosa trebalo bi digitalizovati kako bi malim poljoprivrednim gazdinstvima bilo lakše da ispune svoje obaveze. Peto, 70% prethodnih doprinosa treba da se uplati, a preostali iznos treba da se plaća u ratama tokom 24-48 meseci, uz redovne uplate doprinosa. Šesto, DZVM bi okrenuo postepeno usklađivanje poljoprivrednih penzija sa minimumom socijalnog osiguranja, sa trogodišnjim prelaznim periodom. Sedmo, DZVM bi obezbedio popuste na zdravstvenu zaštitu, farmaceutske subvencije i status bez doprinosa za one starije od 70 godina. Samo takva sveobuhvatna reforma može garantovati da će oni koji su decenijama snabdevali zemlju hranom konačno doživeti dostojanstvenu i sigurnu starost“ – navodi se u odgovoru stranke. Laslo Čisar, predsednik Izvršnog odbora Stranke slobode i pravde u Subotici, ovim povodom je rekao: „Ovo nije jedino neispunjeno obećanje SVM-a, na primer među njima su i razvoj infrastrukture i učešće nacionalnih manjina u javnom sektoru.“ Čisar je istakao da je osnovni problem to što SVM ne može da preduzima akcije ili donosi odluke bez Srpske napredne stranke.
Roža Feher
Situacija se svake godine pogoršava
Prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, prosečna poljoprivredna penzija u Srbiji u oktobru 2025. godine iznosila je 21 974 dinara. Svako čija je plata manja od 65 716,70 dinara, dobijaće mesečni dodatak na penziju do kraja novembra, a koji neće biti uračunat u osnovnu penziju.
Nova uredba o visini povećanja penzija važi od decembra: iako je povećanje penzija od 12,2% nominalno veće nego prethodnih godina, primanja poljoprivrednika su i dalje među najnižim penzijama.
Poljoprivredna penzija se isplaćuje licima koja su bila osigurana kao poljoprivrednici – to su vlasnici registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i članovi njihovih domaćinstava koji učestvuju u poljoprivrednom radu. Poljoprivredna penzija zavisi od tri faktora: broja godina plaćenog radnog staža, iznosa na kojem se zasniva doprinos i neprekinutog kontinuiteta isplata.
Od više od 30 milijardi dinara koliko je godišnje potrebno za isplatu poljoprivrednih penzija, iz budžeta se isplaćuje 28 milijardi. Prema poslednjih podacima fonda za avgust, isplaćeno je 125 752 poljoprivredne penzije (7,6 ukupnih penzija).
Jedan od razloga za niska primanja poljoprivrednih penzionera je taj što je broj doprinosilaca skoro 50 000 manji od broja penzionera. Na primer, sedamdesetih godina prošlog veka bilo je sedam radnika na svakog penzionera, u poređenju sa skoro jednim i po danas. Većina poljoprivrednih osiguranika plaća doprinose po najnižoj stopi, a kašnjenja u plaćanju doprinosa su takođe redovna. Stoga ne čudi što su se dugovi poljoprivrednika prema fondu za penziono i invalidsko osiguranje nagomilale i uključujući kamate, prelaze dve milijarde evra. Ovi podaci najbolje ilustruju dugoročnu finansijsku i socijalnu situaciju poljoprivrednih penzionera, koja je svake godine sve komplikovanija.
U novembru 2020. godine najavljeno je rešenje za pitanje poljoprivrednih penzija. Obećane su manje obaveze penzijskog osiguranja za one sa malim poljoprivrednim gazdinstvima i veće obaveze penzijskog osiguranja za one sa većim poljoprivrednim gazdinstvima, kao i da će pitanje penzijskog i invalidskog osiguranja za poljoprivrednike sigurno biti rešeno sledeće godine (2021.). Dnevne novine Večernje novosti su tada objavile da predlog nadležnog ministarstva obuhvata. između ostalog, usklađivanje poreza i doprinosa prema snazi privrede, kao i otpisivanje dugova za penzijske doprinose određenih poljoprivrednika pod određenim uslovima, i činjenica da se onima koji otplate svoje dugove nudi nekoliko modela plaćanja (rate, reprogramiranje). Od svega toga, nije bilo ništa.
Rešavanje duga poljoprivrednika za doprinose je istaknuta tema razgovora između poljoprivrednika i Vlade Republike Srbije. Ukidanje naplate doprinosa od poljoprivrednika značilo bi i poništavanje zaostalih obaveza prema fondu, a koje realno nikada neće biti naplaćene, i samo izaziva dalje nepotrebne komplikacije – na primer, uobičajeno je da naslednici ne pokreću ostavinski postupak zbog nagomilanih dugova za penzijske doprinose.
Prema Ministarstvu poljoprivrede, razmatra se mogućnost reprogramiranja dugova poljoprivrednika, odnosno odlaganja plaćanja dugova na rate do 60 meseci za one koji redovno plaćaju svoje odložene obaveze, uključujući i redovne.
Reprogramiranje duga u ovom obliku je neprihvatljivo za većinu poljoprivrednika, jer prema rečima predstavnika udruženja poljoprivrednika, mnogi čak ni ne znaju iz čega da otplate osnovni dug, a kamoli iznosi koji su vremenom značajno povećani kamatom. Trenutno se tu nalazimo.
Magda Takač
Usklađivanje podataka
Više poljoprivrednih penzionera suočilo se sa činjenicom da su njihovi podaci netačni, nisu koordinisani, a praćenje svega toga nije tako lako.
„Penzijski fond poljoprivrednika je oko 130 000, a zdravstveno osiguranje oko 55 000 dinara godišnje, bez obzira na to koliko zemlje neko ima – recimo da je to u redu.
U maju ćemo dobiti odgovarajući nalog za datu godinu, i uplatnicu za četiri rate – i to je u redu.
Svako ko ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo ima i sistem eUprava, odluku dobija putem imejla – i tu počinju problemi, jer morate da proveravate da li je odluka stigla, a morate i da je odštampate, ako imate mogućnosti za to.
Ovo se može rešiti porezom na imovinu, jer čak i ako osoba to dobije putem imejla i možda i ne pogleda, može da ode u opštinsku poresku upravu, oni će ček popuniti umesto nje ili njega, te može da uplati porez.
Međutim, za poljoprivredne penziju, šalter u Bečeju je zatvoren, gde se ranije popunjavao ček i vršila provera koliko je duga ostalo. Sada samo možete dobiti broj u Zrenjaninu i tamo se raspitati.
Postoji još jedna opcija: možete proveriti status svojih plaćanja i na eUpravi, ali je to prilično komplikovano, ima dosta ljudi koji to ne umeju da urade.
Da li udovica može da plaća doprinos?
U Srbiji je samo 10 posto obrađenog zemljišta u vlasništvu žena, što postavlja pitanje: da li udovica može da plati doprinos u slučaju smrti muža kako bi primala penziju? Prema nadležnima u penzionom fondu, ovo nije moguće ako udovica prethodno nije bila obavezno osigurana kao član osiguranog domaćinstva preminulog i nije ostvarila pravo na porodičnu penziju.
Prava koja proizilaze iz penzijskog i invalidskog osiguranja su lična prava i ne mogu se preneti na drugi lice, pa niko, a ni supruga, ne može nastaviti da plaća doprinose za preminulog osiguranika čiji osigurani odnos prestaje danom njegove smrti. Supruga može da plaća doprinos samo u svoje ime, ako je prethodno stekla status osiguranog poljoprivrednika i plaćala poljoprivredne doprinose najmanje 15 godina da bi primala starosnu penziju.
Ako je preminuli bio osiguran i plaćao doprinose najmanje pet godina, supruga može da traži penziju, ali ako je plaćao manje od pet godina, penzija se ne isplaćuje.
Oni koji su ceo život hranili državu zaslužuju dostojne penzije (Foto: pixabay)
