Reč godine po izboru Dictionary.com-a za 2025. godinu nema definiciju.

Dakle, ova titula je dodeljena izrazu „67“, sleng izrazu koji mesecima oduševljava decu, razdražuje nastavnike i zbunjuje nas odrasle.

Izraz zapravo ima korene u pesmi „Doot Doot (6 7), koju je reper Skrila iz Filadelfije objavio prošlog decembra. „Način na koji taj prekidač brrt, znam da umire… 6-7, samo sam sleteo pravo na autoput“ – kaže Skrila, koristeći glagol koji u hip-hopu može opisati bukvalno bilo šta, od sudara automobila do glatke vožnje, preko još milion stvari.

Ali je fraza „67“ postala popularna kada je krenula da se koristi na internetu, uglavnom kroz viralne TikTok objave sa najzanimljivijim trenucima iz košarke, uključujući i one gde se pojavljuje i LaMelo Bol, plejmejker Šarlot Hornetsa, koji je visok 190 cm (6 fita i 7 inča). Zatim su i drugi poznati košarkaši, uključujući i Lebrona Džejmsa i Pejdža Bjukersa počeli da koriste taj termin u intervjuima. Proširio se i na druge sportove, a ubrzo i na škole širom zemlje.

Generacija Alfa ga obično izgovara sporim, razvučenim glasom uz prateći pokret ruke: podižući po jedan okrenuti dlan za svaki broj, kao da važu dva predmeta.

Kada počnete da istražujete malo ovaj pojam, nećete doći do nekog zaključka baš. Izgleda da se koristi bukvalno svuda i za sve, te i nema neko posebno značenje.

Konsultovala sam poznati rečnik Merriam-Webster, a u njemu piše sledeće: Šest  sedam (ili 67 ili 6 7, itd.) je besmislen izraz koji koriste posebno tinejdžeri, a povezan je sa rep pesmom, a takođe i sa košarkašem visokim 190 cm. I tinejdžeri i odrasli su pokušali da ga objasne. Neki kažu da znači „tako-tako“, posebno zato što deca često tu frazu uparuju sa pokretom ruke gore-dole. Drugi tvrde da se odnosi na visoku osobu, neki pak da je to skraćenica za košarkaški termin i tako dalje. Suština je da je izraz besmislen, što je otprilike i poenta. Kao što je jedan tinejdžer sa TikTok-a rekao: „Mislim da je poenta u tome što nema smisla“.

Pa sad, ako smo nešto razumeli…

Dakle, jedini zaključak koji može iz svega ovoga da se izvuče je da je fraza zapravo besmislena, jer se ne odnosi ni na šta specifično i da može da se izgovara bilo kada i za bilo šta. U nedostatku vokabulara, verovatno može da posluži, ali je problem upravo u tom nedostatku.

Kada smo počeli da koristimo besmislene fraze i zašto, to je već tema za neki drugi put.

Međutim, besmislene fraze poput ove, često nazivane poštapalice, nisu moderni izum, već fundamentalna karakteristika ljudske interakcije, koja se razvijala zajedno sa jezikom. Iako se određene fraze pojavljuju i nestaju, impuls da se one koriste za upravljanje društvenom dinamikom, prevazilaženje tišine i dobijanje vremena za razmišljanje duboko je ukorenjen u ljudskoj psihologiji, kako navode psiholozi.

Možemo da čitamo i da obogaćujemo svoj rečnik, a možemo i da koristimo besmislene fraze. Ni jedno ni drugo nije zabranjeno, izbor je na nama.

Kada bi generalizovali, oko 50-75% odraslih na svetu pročita barem jednu knjigu godišnje, ali navike čitanja značajno variraju u zavisnosti od zemlje, uzrasta i pola, pri čemu mnogi ljudi čitaju vrlo malo knjiga (ili nijednu), dok manja grupa čita veliku količinu, od 4 do 17 knjiga godišnje, širom sveta, u zavisnosti od izvora i regiona, prema podacima za period 2022-2025. Tako da prosek ispadne kao što je navedeno. Mlađi ljudi i žene prema istraživanju imaju tendenciju da više čitaju, a veliki deo čitalaca konzumira knjige u više formata poput onih digitalnih i audio knjiga.

Neki interesantni podaci su da u Americi na primer ljudi u proseku čitaju 17 knjiga godišnje, u Velikoj Britaniji 15, u Francuskoj 14, dok u Japanu pročitaju jedva 4 knjige godišnje, u Kini 8.

U ondosu na to, neka istraživanja kod nas navode da prosečan Srbin čita veoma malo godišnje, s tim da veliki procenat populacije ne pročita nijednu knjigu, dok oni koji barem nešto čitaju pročitaju 3 do 4 knjige godišnje. Prilično poražavajuća statistika.

Kako navodi Vreme, za 6,6 miliona stanovnika koliko ih ima u Srbiji, izdavači u državi objave 12 470 knjiga, a u 1988 biblioteka koliko ih ima u našoj zemlji, učlani se 1 377 797 ljudi (podaci za 2022. godinu). Dakle, kako se dalje navodi, to je sasvim zadovoljavajuća količina knjiga za državu koja ima toliku populaciju, a od kojih je 38 000 potpuno nepismenih, i još barem dva ili tri puta toliko elementarno pismenih (dakle, znaju da pročitaju ime ili da se potpišu, ali niti pišu niti čitaju). Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, i u 2023. godini je objavljeno isto toliko knjiga kao i u 2022.

I za kraj, prema nekim opet statističkim podacima, ako u toku čitave godine izdvojimo 320 sati, možemo pročitati dosta knjiga. Dakle u toku godine možemo pročitati oko 25 do 40 knjiga godišnje, ako uzmemo da prosečan roman ima oko 250 strana.

I za kraj, šta o čitanju kaže AI?

Čitanje neupitno utiče na razvoj mašte, kreativnost i značajno obogaćuje rečnik, jer izlaže čitaoca novim rečima, stilovima izražavanja i idejama, stimulišući mozak da stvara slike i razume složenije koncepte, što je ključno za kognitivni razvoj.

Kako se navodi na sajtu jednog od naših najvećih izdavača, Lagune, rezultati jedne studije su pokazali da bogatstvo našeg rečnika u četrdesetoj godini zavisi od toga koliko smo čitali kao tinejdžeri.

Da li će fraza 67 i tome slično pomoći generaciji Alfa da se adekvatno izrazi u nekim zrelijim godinama, ostaje da se vidi.

A ja sada odoh, da pročitam neku dobru knjigu.

“67” je proglašeno za frazu godine 2025. (Foto: newsweek.com)