Februar je obeležen velikim brojem karnevala širom sveta. Drugi najveći na svetu karneval, posle onoga u Rio de Žaneiru, jeste karneval na kanarskom ostrvu Tenerife.
Iako nema toliko dugu tradiciju kao karneval u Veneciji, koji seže oko 900 godina u prošlost, španski Karneval de Tenerife smatra se najvećim karnevalom u Evropi (ako zanemarimo činjenicu da se geografski posmatrano Kanari nalaze u Africi). Poznat je po svojevrsnom izboru za kraljicu karnevala, a svake godine ima drugu temu. Ove godine zvanična tema je bila „Ritmos Latinos“, pogodićete prevod – latinski ritmovi, a to su: salsa, samba, merenge i bačata.
Karneval de Tenerife je, kako stoji na zvaničnoj stranici, „simbol identiteta i konac koji tka jednu umetničku multidisciplinarnu umetnost koja prelazi sa generacije na generaciju“. Godine 1980. proglašen je festivalom od međunarodnog turističkog značaja i pleni da postane Uneskova nematerijalna kulturna baština. Godine 1987. karneval je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najveće okupljanje ljudi na trgu, gde je broj posetilaca brojao 250.000.
Prva kraljica festivala bila je Onagra Diaz Lorenco, izabrana 1935. godine. Svake godine bira se nova glavna kraljica i pralje u kategorijama: deca, odrasli, stariji. Izbor kraljice dešava se u toku vrlo sofisticirane gale zatvorenijeg tipa, nakon čega se karneval i zvanično prebacuje na ulicu gde svi građani mogu da učestvuju. Ulični deo karnevala otvara se noću, sa takozvanom „La cabalgata anunciadora“, odnosno najavljujućom paradom. Završnica karnevala je „Coso Apoteosis“, parada koja se dešava u popodnevnim satima, a ovekovečena je upravo u ovoj reportaži.
Postoje bića karnevala koja se uvek pojavljuju i posebno simbolizuju karneval. Tu su Mlekarica, Donja Kroketa, Šarlot od Čarlija Čaplina i mnogi drugi. Jedna od ličnosti, i nama poznata, jeste Fidel Kastro. Verno prisustvo ovih ličnosti u različitim performansima i momentima karnevala lokalna publika apsolutno i bez izuzetaka očekuje, iako onima sa strane štošta od ovoga ne bi bilo jasno.
Ne maskiraju se samo učesnici parade. U nedeljama karnevala po ulicama, autobuskim stanicama, supermarketima, kafićima i parkovima možete videti klovnove, Kleopatru, Supermena, razne bubamare i pečurkice i još mnogo neidentifikovanih šarenih bića. Običan narod, makar na kratko, odbacuje svoju svakodnevicu i bira da bude šta god mašta i budžet dozvole.
I dok karneval traje, vulkan El Teide, najviši vrh Španije, organizuje sopstvenu paradu, ali paradu kontinuiranih seizmičkih aktivnosti. One su počele 7. februara, sa sve većim brojem potresa, da bi 20. februara Seizmička mreža Instituta za vulkanologiju Kanara (Involcan) pooštrila posmatranje situacije zbog otkrivanja upornih aktivnosti koje su u roku od samo 40 sati dostigle broj od 3.000 zemljotresa. Ovi potresi i dalje traju, iako su veoma slabog intenziteta koji stanovništvo ne može da oseti.
Reč je o trećoj grupi seizmičkih aktivnosti registrovanih u poslednjih nedelju dana i najintenzivnijih do sada otkako su aktivnosti počele pre dve nedelje. Prema rečima stručnjaka ovi seizmički potresi posledica su kretanja hidrotermalnih masa, prvenstveno vode i karbon-dioksida u uslovima visokog pritiska i temperatura unutar vulkanskog sistema.
19. februara održan je još jedan sastanak stručnih organizacija i kriznog štaba PEVOLCA, gde je utvrđeno da trenutne aktivnosti ne povećavaju mogućnost izbijanja erupcije na kratkom i srednjem planu.
Ipak, lokalno stanovništvo je mahom osudilo što se nadležni više fokusiraju na karneval nego na pripreme za moguću erupciju i pribojavaju se da će im se desiti isti scenario kao sa drugim kanarskim ostrvom La Plamom, kada je septembra 2021. godine eruptirao stari vulkan Cumbre Vieja, iako su nadležni tvrdili da do erupcije neće doći. Tada je narod evakuisan potpuno nepripremljeno i svoje domove ljudi su napuštali u poslednjim trenucima pre nego što je vrela lava stigla do njihovih kuća i mnogima odnela sve. I danas, skoro pet godina nakon erupcije, mnoge porodice imaju nerešeno stambeno pitanje.
Vulkan El Teide, osim što sa svojih 3.718 metara nadmorske visine predstavlja najviši vrh Španije, jeste i treći najviši vulkan na svetu. Poslednji put je eruptirao 1909. godine, odnosno, pre 117 godina, i to ne u glavnom krateru, već na severozapadnom delu ostrva.
Dok stručnjaci traže od naroda da se smiri, a narod od nadležnih da se uozbilje, na društvenim mrežama vlada sveopšti haos u prognoziranju daljih dešavanja i lokalnog crnog humora ne manjka. Nedavno se na stranici „Isla sin corrupcion“, Ostrvo bez korupcije, pojavila i animacija u kojoj gospodin Teide govori maloj Lavi kako se razbesneo jer mu je dosta ljudi. „Dosta mi je više stanovnika ovog ostrva! Godinama im već dajem znake, ali oni ne prestaju da me ignorišu misleći da se nikad ništa neće desiti! Uglavnom sam miran, ali nisam dekorativni nameštaj i imam svoje veličanstvene momente!“, objašnjava señor Teide. Animacija je najava edukativnog događaja o vulkanima koja će se održati na Tenerifama u toku maja tekuće godine.
Piše: Mina Delić
