Dođe do neke promene raspoloženja u proleće, a tu je i tuga, iako bi ovo godišnje doba trebalo da označi dolazak sreće – zato su ljudi izmislili prolećne festivale, koji slave obnovu prirode i povratak svetlosti. U našim krajevima su najvažniji karneval, prolećna ravnodnevnica, Uskrs, Kićenje majskog drveta i Duhovi, koji simbolizuju pročišćenje, plodnost i radost zajednice.

„Zavesti red“ po svaku cenu

U Srbiji se ništa ne dešava po uobičajenom redu, čak i protiv poretka prirode idemo, a da ne pominjemo svetski poredak! Ovo možemo nazvati i običajnim pravom, Deset zapovesti ili vladavinom prava, koje usmerava ljude ka određenom obliku ponašanja kako bi društvo moglo da funkcioniše. Da nije tako, onda bi vladala pravila koja se nazivaju vladavinom udarne pesnice, što bi upućeniji građani pak nazvali anarhijom.

Pa, ovde u Srbiji takvu vladavinu nazivaju vladavinom prava. Naši izabrani (samoizabrani) lideri su sada očigledno odlučili da „zavedu red“ uz pomoć svojih nasilnih organizacija (policija, vojska, specijalne snage, naoružani ljudi regrutovani iz redova kriminalaca). Nije to sada počelo, ali su se sada zaista zalaufali – Novi Sad, Beograd, da nabrojim samo najnovije. Govorim o 16. i 17. februaru 2026. godine. I ranije su čuvari reda postupali brutalno, ali ono što se dogodilo u Novom Sadu, a zatim dan kasnije u Beogradu, je čisto nasilje. Posle ovoga može samo da usledi pucanje u gomilu, kao što se nedavno dogodilo u Iranu. Ali nemojmo prizivati đavola!

Mađarsko-srpski i srpsko-hrvatski odnosi

Počnimo sa Novim Sadom. Osnivanje svake institucije 19. veka vezane za srpsku kulturu i nauku bilo je vezano za Mađarsku, jer je takav bio raspored moći u Evropi u to vreme. Beograd je u to vreme još uvek bio centar pašaluka. Na primer, pre 200 godina u Pešti je osnovana Matica srpska. Tada je još uvek postojalo razumevanje između dva naroda, a tu je bio i Beč, koji je prethodno dodelio autonomiju Srbima, jer su izabrali pravu stranu 1848. godine.

Situacija se mnogo promenila do 1862. godine, iako nije prošlo mnogo vremena, a između nastajanja Nezavisne države Hrvatske i danas, prošlo je otprilike 85 godina. I od tada, svako ko ne razmišlja na srpski nacionalistički način je ustaša.

Ustaša, strani plaćenik i nitkov, izdajnik – bezbroj je prideva koji se izgovaraju čak i u parlamentu. Istina, bilo je nekad i gore od toga: u junu 1928. godine, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, radikalni srpski predstavnik je izvadio oružje i ubio trojicu Hrvata, od kojih su dvojica preminula na licu mesta, a treći je podlegao mesec dana kasnije.

Srbija danas

Danas u Srbiji policija juri studente ili druge ljude koji su se tamo zadesili po ulicama, odvodi ih u policijsku stanicu, a zatim pušta – klasičan primer zastrašivanja. Zato što protestuju protiv gradnje u Parku na Ušću. Demonstranti tvrde da je park važan za ekosistem Beograda, da je jedan od pluća grada. Neki kažu da ovom odmazdom vlast daje primer kako bi izgledao dan izbora ako bi neko razmišljao o smenjivanju aktuelne vlasti.

Onaj hrabri predsednik, koji je prethodno samouvereno najavio da će otvoriti proslavu 200. godišnjice Matice srpske, na kraju je samo nekoliko dana ranije rano ujutru bez ikakve najave otišao u Novi Sad i tamo pojeo sendvič.

Na novosadsku svečanost nije otišao, otputovao je u Indiju.

O ovome je Goran Ješić, gostujući u jednoj televizijskoj emisiji rekao: „Vučić mrzi Novi Sad, kao i sve koji razmišljaju na civilizovan, nepristrasan način. Mrzi svakoga koga ne može da kupi, ko ima svoje mišljenje, ko ne želi da živi u ovakvom društvu. Jer ovo i nije društvo, već kriminalno okruženje, sa dilerima droge i korumpiranim policajcima.“

Ješić je bio najmlađi gradonačelnik Inđije, 2012. godine je postao potpredsednik Vlade Vojvodine, sekretar za poljoprivredu, a zatim i poslanik u parlamentu 2016. godine. Demokratsku stranku je napustio 2023. godine.

Saradnja ili ipak ne?

Studenti ne žele ni da čuju za saradnju sa strankama, što bi mogla da bude fatalna greška. S jedne strane, zato što će se u slučaju njihove eventualne pobede – a kladio bih se u velike pare na ovo – odmah sukobiti, jer među njima ima i krajnjih desničara, nacionalista, desnocentrista, centrista ili pak levocentrista, pa i levičara i liberala, a njih okupiti u vladi ne bi bila umetnost, već čudo! S druge strane, istinski opozicione stranke bi mogle da im pomognu na svaki način: u organizaciji, u kontroli, u upozoravanju na opasnost, u organizovanju logistike. Dakle, prema svemu ovome, to je velika greška u donošenju odluka.

Profesor Žarko Korać, koga izuzetno poštujem zbog njegovo znanja i stručnosti, rekao je: ovo je zahtev bez presedana u Evropi. I on sumnja u uticaj studentske liste, jer mladost bez programa nije dovoljna.

Sada moramo da čekamo najviše godinu dana, da bismo saznali ko je u pravu.

Deže Ereg

Policijska brutalnost u Srbiji (Foto: n1info.rs)