Kada je bio srednjoškolac, ništa nije upućivalo na to da će Oto Gal iz Vesprema postati evropski rekorder sa 27 srednjih i naprednih jezičkih ispita, strastveno posvećen istraživanju unutrašnjeg sistema jezika.
Živeo je u inostranstvu mnogo godina, proputovao pola sveta, a zatim se vratio u Mađarsku za vreme promene režima. Razvio je metodologiju kreativnog učenja jezika 1990. godine, i od tada su njegovi nastavni materijali dostupni na 17 jezika – najnoviji su za srpski jezik.
Da li vaša karijera ima veze sa porodičnom tradicijom?
-Sa očeve strane sam potomak raseljene mađarske porodice sa teritorije nekadašnje Čehoslovačke. Moja majka je bila profesor jezika, a otac češko-slovački prevodilac, govorio je nekoliko jezika, pa otuda i moji počeci. Moj otac je verovao da građanin živi puni životom ako govori barem jedan strani jezik, svira muzički instrument – za mene je to bio klavir – i bavi se sportom, ja sam se bavio stonim tenisom. Tibor Klampar, dvostruki svetski šampion u stonom tenisu, moj je dobar prijatelj, mnogo smo igrali zajedno.
Kako ste počeli da „skupljate“ jezičke ispite?
-Moje interesovanje za jezike je poraslo nakon završene srednje škole. Svoj prvi jezički ispit sam položio u oktobru, nakon šest godina učenja engleskog jezika, a zatim je u januaru usledio pismeni ispit iz španskog jezika, za koji sam se pripremao bez nastavnika. Usmeni ispit je bio u februaru, takođe sam samostalno vežbao i govor, a veoma sam pazio na gramatiku. Pre mene su na usmenom ispitu iz španskog jezika srušili jednu ženu koja je 2 godine živela na Kubi, ali ja nisam odustao. Položio sam taj ispit posle samo 3 meseca učenja – metod „malo, ali veoma precizno“ je funkcionisao, jer je važno ne napraviti gramatičku grešku tokom ispita. Razvoj metode je počeo onda, kada sam počeo da tražim načine da uštedim energiju, a da ipak ispunim uslove ispita. Počeo sam da istražujem unutrašnju strukturu jezika, učestalost reči. Shvatio sam da je 80 procenata svakog teksta pokriveno sa najvažnijih 800 reči i 80 struktura. To treba dobro uvežbati prevođenjem sa mađarskog na ciljni jezik. Napravio sam „lingvističke formule“ i obrasce od pravila, pa sam naučio kako da sastavim ispravne rečenice. Mozak se može veoma dobro kontrolisati: fokusiram se na neku gramatičku strukturu, počinjem da učim malo i polako, a zatim ubrzavam dati tip rečenice – tako se razvijaju veštine samopouzdanog govora.
Po čemu se kreativni metod učenja jezika razlikuje od tradicionalnog?
-Učenje jezika je inženjerska, a ne humanistička aktivnost. Pojedinačni elementi jezika su cigle, a metoda je malter koji ih drži zajedno. Prema jednoj statistici, pre nekoliko godina, od 104 000 maturanata srednjih škola u Mađarskoj koji su učili strani jezik približno 10 godina, samo 54 000 je uspelo da položi ispit iz jezika srednjeg nivoa. U javnom obrazovanju žele da uguraju sve živo u nastavni plan i program, umesto da pokušaju da razviju jezičku veštinu sa 800 – 1000 reči. U tradicionalnoj nastavi jezika redosled je: čitanje, pisanje, razumevanje i govor. Kreativno individualno učenje obrće ovaj redosled: nakon govora i razumevanja, slede pisanje i čitanje, što sve čini pet puta bržim, jer ono što mogu da kažem, mogu i da razumem, mogu da zapišem, a što je najvažnije, mogu lako da pročitam – toliko je jednostavno. Suština metode je da učenik sam kod kuće naglas prevodi sa mađarskog na strani jezik, a dok dođe do kraja udžbenika, već ima oko 200 sati govora na jeziku koji želi da nauči.
Za šta je dovoljno 800-1000 reči koje se mogu naučiti za tri nedelje?
-Pokriva 80 procenata svakodnevnog jezika, to je i statistički dokazano. Vokabular je sekundaran. Pitanje nije da li znam što više nijansi značenja glagola (pomaže/asistira/podržava), već da moram da budem u stanju da formiram, na primer, sve oblike glagola „uraditi“ u potvrdnom, upitnom, odričnom, upitno-odričnom obliku u tempu govora: Uradiću, uradio sam, mogao sam da uradim itd… To je tektonska dubina, a ne vokabular. U mojoj metodologije je cilj kvalitet, a ne kvantitet.
Vi naučite jedan novi strani jezik od osnova za 3-4 meseca. Recite nam koji su jezici za vas bili lakši, a koji teži, s obzirom da imate 27 srednjih ili naprednih jezičkih ispita, do sada.
-Ovo zahteva kombinatoričke veštine, a ne osećaj za jezik. Što je manje pravila potrebno za sklapanje delova slagalice, to je jezik lakši. Engleski je gladak, kao domine, a najsloženiji su ugrofinski jezici, turski, islandski i baskijski. Norveški i italijanski su, relativno rečeno, lakši za sve. Vremenom sam se bolje upoznao sa jezicima i pronašao njihovu zajedničku unutrašnju strukturu, koju razumem kao neku vrstu lingvističkog periodičnog sistema. Postoji jedan drevni, fundamentalni, komunikativni sadržaj, koji je svaki jezik dužan da prenese.
Iz čega se sastoji jezički paket koji nudite?
-Nastavni plan i program od 220 stranica vodi vas od nultog do srednjeg nivoa jezika kroz 12 lekcija. Takođe imamo i onlajn predavača – na koga se možete pretplatiti iz inostranstva – a koji vam pruža odlične govorne veštine svojim primerima rečenica. Imamo i audio materijal od 3 sata uz štampani nastavni plan i program. Nastavni plan i program obuhvata 8000 rečenica na stranim jezicima, zajedno sa njihovim prevodima na mađarski jezik. Svako poglavlje sadrži rečnik i gramatičko objašnjenje, uz pomoć kojih student može naglas prevesti rečenice iz nastavnog plana i programa na ciljni jezik. Izgovor je potpomognut audio materijalima koje su napravili izvorni govornici. Prevođenje 8000 rečenica razvija odlične govorne veštine, a dvojezična priroda rečenica pruža solidnu osnovu za samoprocenu. Učenik prosečnih sposobnosti može dostići srednji nivo jezičkog ispita za oko godinu dana, učeći 4-5 sati nedeljno, ali se samostalan govor može razviti za nekoliko meseci uz jednostavniju gramatiku.
Koji su još jezici na vašoj listi želja?
-Ima mnogo takvih. Zanima me persijski, ali bi prava poslastica bila Okeanija, tahićanski i havajski jezik.
Imate kurseve iz mnogih jezika, a sada je objavljen materijal i za srpski jezik. Kome ga preporučujete i kako se može doći do istog?
-Preporučujem ga svima koji žele da nauče najlogičniji slovenski jezik, a takođe i onima, koji su kao Mađari na Južnoj teritoriji, u nepovoljnom položaju na tržištu rada i u daljem obrazovanju. Stoga, ovde i sada nudim donaciju od stotinu srpskih onlajn vežbanki, kao uslugu mojim sunarodnicima na Južnoj teritoriji, u vrednosti od 3 miliona forinti. Voleo bih da se neka fondacija sa ove teritorije ili u matičnoj zemlji javi i pozabavi time, kao i da dostavi na pravo mesto. Knjige se mogu naručiti na www.kreativnyelv.hu. Ukoliko naručite na poštu blizu granice, nema troškova poštarine. Kada bi postojao sponzor, štampana verzija bi mogla biti dostavljena zainteresovanim stranama sa značajnim popustom u većim količinama, koja zato ipak ima značajne troškove štampanja – to uključuje vokabular i gramatiku. Jedan od lektora za srpski jezik je Nikola Eklemović, poznati rukometaš. Njegov divni glas govori ovaj prelepo zvučni slovenski jezik. Čak i oni koji nikada nisu razmišljali o učenju istog, imaju želju da ga nauče.
Roža Feher
Oto Gal (Foto: Facebook)
