I ovo nije karakteristično samo za Mađarsku, već i za Srbiju, jer oni koji čak ni slučajno ne objavljuju sadržaje koji kritikuju vladu, žive kao bubreg u loju, a subvencije dolaze sa nekoliko mesta. Naravno, ovo ima svoju cenu i to prilično visoku: mediji nisu u stanju da ispune svoju osnovnu misiju, a to bi bila kontrola vlasti.
Glavni urednik najčitanijeg i najpopularnijeg portala u zemlji je otpušten, a sutradan je više od 80 ljudi, gotovo svi saradnici, podnelo ostavke – s obzirom da se ovo dogodilo u glavnom gradu Mađarske, moglo bi sve da prođe i sleganjem ramenima i jednom rečenicom (Pa šta, sigurno je loše vodio list, a ostali su krenuli za njim), ali je ova priča mnogo više od toga da bismo tako uradili.
Ne sme se zanemariti da poslednjih godina u Mađarskoj nestaju sa tržišta takve novine, koje kritikuju vlast. Tiraž Magyar Nemzet-a i Népszabadság-a je bio mnogo veći nego drugih novina, pa su ova dva izdanja ipak prestala da postoje (istina, prvi se od tada ponovo može kupiti, pošto su Magyar Idők (Mađarska vremena) preimenovali u Magyar Nemzet (Mađarski Narod). Ovo takođe pokazuje da je potpuna besmislica stvarati uslove na tržištu, jer ovo nije takva oblast u kojoj najbolji stvaraju najveći prihod, a najslabiji prestaju da postoje. I ovo nije karakteristično samo za Mađarsku, već i za Srbiju, jer oni koji čak ni slučajno ne objavljuju sadržaje koji kritikuju vladu, žive kao bubreg u loju, a subvencije dolaze sa nekoliko mesta. Naravno, ovo ima svoju cenu i to prilično visoku: mediji nisu u stanju da ispune svoju osnovnu misiju, a to bi bila kontrola vlasti. I od tog trenutka, to više nisu mediji, već partijske novine, bilten, onakav kakav političar uživa da čita, a čitalac se sreće sa sve manje i manje članaka o stvarnim problemima. Umesto njih, postoje izveštaji o proizvodnji, zdravstvenoj zaštiti predstavljenoj kroz ružičaste naočare, obrazovanju…
Takođe se bez reči ne sme ostaviti ni to, da je više od 80 ljudi koji su podneli ostavke svoju egzistenciju stavilo na kocku, jer u vreme epidemije korona virusa, kada je tržište već stavljeno u lance, pa ga još i bičuju, uopšte nije lako naći posao i izdržavati porodicu. Oni su se ipak odlučili za ovaj korak, čime su dokazali da imaju pravu kičmu. I tada mnogi dođu sa sledećim rečima „Ma hajde, kakva sloboda medija, kakva nezavisnost, od koga su bili nezavisni, možda od mađarštine ili od vesti?“ To su tako detinjaste izjave, da se u normalnom svetu njima ne bi trebalo ni baviti, međutim, s obzirom da ne živimo u normalnom svetu, treba reći, da je sloboda medija univerzalna vrednost, a poenta iste je da se urednici i novinari oslanjaju isključivo na svoju stručnost, iskustvo i mišljenje, da odlučuju oslobođeni spoljnih uticaja, pretnji i zakonskih ograničenja, kakav će se sadržaj pojaviti u medijima koji uređuju. Ogromna je privilegija nas, koji radimo za Fondaciju za slobodu štampe (i pripremamo Čaladi Ker, Sabad Mađar So i Slobodnu Reč) da nam je ova vrsta slobode data. I ovo ne znači da se čitalac mora složiti sa svakim našim člankom, da mu se mora svaki dopasti, ali je važno da se naši članci ne spremaju po narudžbi, ne odlučuju kibiceri o važnim pitanjima, dok neko drugi mora da preuzme odgovornost za njih. Mi smo malo ostrvo u okeanu. Sa ostrva zvanog Index su se skoro svi odselili, a prošle nedelje je već počelo njegovo naseljavanje novim ljudima. Uzalud ostaje ime, jer će sadržaj biti sasvim drugačiji, i tako će ostati jedno ostrvo manje…
Janoš Teke (Slobodna reč)
Redakcija Index-a, naslovna fotografija: Index.hu
