Narednih godina, biće tihog hladnog rata u klupama mnogih opštinskih i vojvođanskih skupština – tačnije najpre u hodnicima i toaletima gradskih kuća. Ne samo da neće biti iznenađujuće, već je i za očekivanje, u slučaju jedne poremećene domaće političke ravnoteže u Srbiji – setimo se na tren opet sudbine DS-a – između SVM-a i SNS-a će izbiti otvoreni rat.

Poslednja dva, tri meseca su na vrlo spektakularan način pokazala onu liniju prekida – koja vlada između SVM-a i Srpske napredne stranke – pre svega na nivou lokalnih samouprava. Čak i bez posebnog podsećanja, plačući građanin se može setiti vojvođanske svakodnevnice, šta je Balint Pastor diretno i indirektno rekao o Subotici na čelu sa Srpskom naprednom strankom (da se i SVM  pokazao kao jedan od stubova, sin predsednika stranke šta bi drugi bacio, nego sunđer). „Srednje – evropejizam“, „balkanizacija“, „secesija“ – čuli smo ovakve parole… Kampanja SVM-a u Subotici je pre 21. juna odzvanjala od masovnih poruka kulturnog identiteta, a čiji je jedan od najvažnijih ciljeva bio čovek sa debelim renomeom, Bogdan Laban, i koji je bio vladajući gradonačelnik četiri pune godine. Odgovor je stigao i iz drugog pravca, s obzirom da je jedan subotički srpski sajt sa verovatno naprednjačkim vetrom u leđa, dao mlađem Pastoru luk.

Svako ko je upoznat sa močvarnim terenom „dark web-a“ SVM-a, u međuvremenu je mogao da primeti i to, da Pastorovi ne samo da su napali poslanike svojih veoma popularnih partnera u vezi sa toliko hvaljenom Suboticom, nego su to uradili i sa naprednjacima u Senti, Adi i Bečeju, govoreći svakakve ružne stvari na račun poslanika SNS-a.

Od saveza do prestupa

Prvo zapažanje: sjajni savez SVM – SNS je proklizao priličnom ružnoćom, gde su pomenute stranke u bliskom kontaktu, takoreći u svakodnevnom međusobnom kontaktu. Čudna je to grimasa sudbine, pogotovo iz istorijske perspektive. U dubini vremena, u jesen 2012. godine, započeta je promena kursa na lokalnom nivou… Karolj Pal je diplomatski najavio da će se u Novoj Crnji i Palanci stranka premestiti pod krila SNP-a. Ovaj se proces potom u roku od godinu dana razvio u celini – toliko, da je Jene Maglai, koji se u to vreme još uvek kandidovao u bojama SVM-a mogao na neko vreme da postane gradonačelnik Subotice, zbog spremnosti naprednjaka…

Drugo zapažanje: pomenuta naselja su baze SVM-a. Ove opštine stranka najpre može smatrati domaćim terenom, koji se razlikuje od dijaspore. Dok je – kao što smo ranije videli – mađarska stranka u Srbobranu pokrenula zajedničku listu sa SNS-om 2018. godine. Situacija je bila sasvim drugačija u slučaju Bečeja, Sente ili Subotice, koji su imali različite etničke proporcije i simbolički značaj. To je, zapravo i logično – zbog zakona etnopolitike i prostornih dimenzija partijske kulture.

„Pokušavaju“

Godinama se već iz raznih indirektnih simptoma moglo naslutiti da nešto tu nije u redu. U redovima SVM-a, konačno za otvorene i prihvaćene promene – kao što je prvi napomenuo Mark Lošonc u drugom, junskom izdanju portala Autonomija u emisiji „Razmena mišljenja“ (Eszveres) – a što je predsednik pomenuo pre više od pola godine. Ištvan Pastor je od tada sugerisao da „postoji konfuzija u snagama“. U nedavnom intervjuu mađarskom nedeljniku Ma7 u Slovačkoj, rekao je: „I Vučić kaže: vi ste predstavnici političke snage Mađara, a mi Srba i to oboje prihvatamo. Na tome se bazira naš savez. Od toga možete pokušavati da uđete u naše (!!!) izborne jedinice, a sa tim se možda lakše nosimo ili možemo čak i ojačati nacionalnu politiku. Oni našu politiku ne uzimaju kao mađarizaciju, već jednostavno prihvataju interes naše zajednice.“

Međutim, čak i dragi čitalac može lako osetiti da je ovde stvar u međusobnom držanju u šahu, što daje unutrašnju nestabilnost njihovom „savezu“. Mogli bismo reći, da, ali kako bi trebalo da izgleda političko partnerstvo, posebno u Srbiji? Postoji mnogo istine u ovome, ali ne zaboravimo, da u ozbiljno izobličenom okruženju, u kom srpski partijski sistem, tako kako jeste, parazitira u društvu, a politička žongliranja mogu da imaju ogromnu psihološku, pa i fizičku cenu.

Borba na život i smrt?

Do sada nismo videli ni iskru javnih znakova da bi naprednjačko stranačko rukovodstvo na čelu sa Aleksandrom Vučićem, moglo i da pomisli na mini neuspehe u kampanji SVM-a. Da li daju svojim najdražim mađarskim saveznicima odrešene ruke u rešavanju malih problema, sve dok u njima vide odgovarajućeg partnera na svim ostalim poljima? Ili zarad drugih stvari sve to previde, na kraju krajeva, jedna Senta, pa čak ni Subotica, nisu centar srpskog sveta? Mogli bi još nabrajati pitanja, na koja možda ni SVM elita ne zna odgovor, ali sve to ne umanjuje vrednost svega navedenog. Oštrina kontrasta i gorčina istog su jasni, pa čak ni uskoro formiranje novih samouprava neće razbistriti vid. U svakom slučaju, Pastorovi su već jednom zajedno sa Demokratskom strankom odigrali izuzetno ružan raskid, kada se za to stvorila prilika, a gde su „žuti“ izvukli kraću slamku. Verovatno se ni sam Vučić ne bi iznenadio, ako bi u slučaju budućih promena, počevši od lokalnog nivoa, SVM razbucao večno prijateljstvo „u korist zajednice“. U svakom slučaju, ne rizikujemo mnogo, ako računamo na ovo: narednih godina, biće tihog hladnog rata u klupama mnogih opštinskih i vojvođanskih skupština – tačnije najpre u hodnicima i toaletima gradskih kuća. Ne samo da neće biti iznenađujuće, već je i za očekivanje, u slučaju jedne poremećene domaće političke ravnoteže u Srbiji – setimo se na tren opet sudbine DS-a – između SVM-a i SNS-a će izbiti otvoreni rat. Temelji su već postavljeni i SVM bi na paradoksalan način imao lakši posao u takvoj situaciji, tako je istrebio i mogući rivalistički tabor u Vojvodini, a iz Budimpešte, sve dok je vlada Orbana živa i zdrava, uvek se mogu nadati pruženoj ruci pomoći…

Peter Vataščin (Slobodna reč)

Balint Pastor i Bogdan Laban, naslovna fotografija: Nikola Tumbas