Slobodni muzičari u veoma teškom položaju

A mi, srpski muzičari, smo u nekoj vrsti sive dimenzije, ne samo sada za vreme epidemije, nego smo već unazad dvadeset godina u određenom smislu socijalni slučajevi.

Zbog epidemije korona virusa, slobodni muzičari su dospeli u veoma težak položaj, ne samo zbog toga što ne mogu da drže koncerte i da putuju usled restriktivnih mera – pa nemaju ni prihode – nego i zbog toga što su u Srbiji mnogi od njih van sistema, pa ne mogu ni računati na finansijsku ili drugu pomoć države.

Ciganska muzika izumire

Umetnik na cimbalu, Michael Kurina, potiče iz poznate subotičke dinastije muzičara, i sa dvojicom braća svira na koncertima i festivalima kao Kurina trio. Poslednjih decenija je posetio nekoliko kontinenata, patinirane koncertne dvorane i velike festivale, a sarađivao je i sa više svetski poznatih muzičara, kao što su Robi Lakatoš, Felix Lajko, Silvester Levai, kao i sa kamernim gudačkim orkestrom Sv. Đorđe.

-Ove godine, zbog epidemije i ograničenja putovanja, mnogi naši koncerti su otkazani. Trebali smo da putujemo u Švajcarsku, Nemačku i Austriju preko jedne ozbiljne agencije, ali su svi nastupi otkazani.

U Subotici smo imali jedan koncert, pošto je ukinuto vanredno stanje: nastupili smo u VM4K, ali su posle ponovo uveli ograničenja, pa ne možemo više ni kod kuće da držimo koncerte, a ne možemo ni u inostranstvo da putujemo.

Najmanje osam, deset koncerata nam je otkazano, što ne izgleda kao veliki broj, s obzirom da smo nekada i tri puta nedeljno nastupali, ali u poslednje vreme prihvatamo samo veće koncerte.

Da li možete da računate na podršku države?

-Saznao sam da država pruža određenu pomoć slobodnim umetnicima. Siguran sam, da u Subotici ima barem dvadeset takvih, aktivnih muzičara, kojima bi ova pomoć dobro došla. Ne želim samog sebe da sažaljevam, ali je činjenica da je ovih nekoliko meseci ispada uzrokovalo veliki problem sa finansijske tačke gledišta. Ne želim ni od koga da tražim pomoć, međutim, ako već postoji neka državna pomoć, bilo bi jako dobro da je ne dobiju samo beogradski i novosadski muzičari, i ne samo oni, koji imaju prijavljenu firmu. Na primer, mi nemamo firmu, pa smo opet aktivni muzičari. Bio bih srećan ako bi neko mogao u ovome da mi pomogne, da nađe neko rešenje.

Da li ste već dobili odnekud pomoć?

-Pre tri, četiri meseca sam dobio 24.000 dinara od SOKOJ-a (organizacija muzičkih autora Srbije), s obzirom da imamo i sopstvene kompozicije, koje sam pisao sa mlađim bratom Jančikom. Inače, SOKOJ jednom godišnje prebacuje iznos u obliku honorara na ime autorskih prava, ali je pomenuta pomoć dodeljena povrh toga. Međutim, i za ovo sam saznao slučajno, od jednog prijatelja iz Novog Sada.

Čime se sada bavite?

-Veoma sam zahvalan vlasniku subotičkog ribljeg restorana Tresetište koji me je prihvatio i rekao da nedeljom sviram kod njega. S obzirom da je to malo mesto i ne može da stane ceo orkestar, sviramo u duetu sa mojim kolegom Jovicom Stojanovićem. Radujem se ovoj mogućnosti, jer sam zahvaljujući njoj ostao aktivni muzičar – kaže Michael Kurina.

Prema rečima ovog cimbaliste, autentična mađarska ciganska muzika je i inače u krizi, ne samo u Vojvodini, već i u Mađarskoj. Mlađe generacije više ne cene akustične instrumente kao što su cimbalo, kontrabas, viola, violina ili klarinet. Zbog toga Kurina sve ređe i svira muziku koja je najbliža njegovom srcu, a na njegovom repertoaru je i muzika drugih naroda koji žive u Vojvodini.

Potrebno je sistemsko rešenje!

Kao zaposleni u jednoj italijanskoj kompaniji, Jovica Stojanović svira na prekookeanskim brodovima, ali se njegov poslednji, devetomesečni angažman naglo završio 13. marta umesto u junu mesecu. Dalji, unapred dogovoreni poslovi su otkazani, a on se vratio kući u Suboticu.

-Radim za kompaniju Rossetti iz Monaka, na brodu Grandiosa firme MSC, sviram muziku u stilu gipsy jazz na gitari. Nasuprot situaciji na drugim brodovima, na našem nije bilo zaraženih, kada je izbila epidemija nadležni su brzo reagovali, brod je pristao na vreme i niko se nije razboleo. Od poslodavca i dalje dobijam određen prihod, ali do kada će to tako ostati, ne znam. Međutim, mora da se radi, pa sada jednom nedeljno sviram sa prijateljem Michaelom Kurinom u ribljem restoranu Tresetište. Ali to nije ono pravo, jer je i ovde kod kuće život skoro potpuno stao, jer oni noćni klubovi gde postoji potreba za živom muzikom, ne mogu da rade – ukazao je muzičar.

-Naravno, razumem i državu, ako ne plaćam ovde porez, onda nema osnove da dobijem pomoć. Ali, na primer moje kolege u Mađarskoj, sa kojima radim na istom brodu, dobili su od mađarske države pomoć od hiljadu i pet stotina evra. A mi, srpski muzičari, smo u nekoj vrsti sive dimenzije, ne samo sada za vreme epidemije, nego smo već unazad dvadeset godina u određenom smislu socijalni slučajevi. Naravno, znam i za mnoge kolege koji nemaju čak ni za osnovne dnevne potrebe. Stvarni problem je to, što se srpsko društvo uopšte ne bavi muzičarima. Zato sam formulisao tako, da živimo u sivoj dimenziji, jer smo praktično van sistema, i nemamo prava. Najpre imamo prava na to, da budemo socijalni slučajevi – žali se Jovica Stojanović, prema čijim rečima bi bilo vreme da se u Srbiji nađe sistemsko rešenje za status muzičara koji se nalaze u sličnoj situaciji, a njih je veliki broj.

Imre Tot (Slobodna reč)

Michael Kurina i Jovica Stojanović, naslovna fotografija: screenshot, Facebook

Realizaciju ovog projekta podržala je Fondacija za otvoreno društvo