Tako da se nemojte čuditi ako za koji dan, pod senzacionalističkim naslovom „Evo šta smo sve potpisali u Vašingtonu“ na nekom sajtu, recimo sajtu Slobodne reči, zateknete prošireni spisak svih tih čudnih dogovora koje su smišljali Srbi, Amerikanci & Albanci, samo da bi taj skup bio nazvan „istorijskim“. Jer jebo skup ako nije istorijski.

 

Ljudi pod stare dane odlepe kada iznenadno saznaju da imaju potpuno nepoznatog ujaka u Americi, pritom milionera, koji je spletom okolnosti preminuo u sto osmoj godini života negde u Diksvil Noču u Nju Hempširu i testamentom im prepisao kuću s bazenom, bankovni račun sa 250 miliona dolara, pozlaćeni rols-rojs, kolekciju autograma Frenka Sinatre i ženku bišona staru šest meseci sa dijamantskom ogrlicom.

-A koji će mi ženka bišona? – zapitaju se obavezno kada ih obaveste o iznenadnom nasledstvu ujaka iz Amerike, koji nije imao ni kučeta ni mačeta (“a ženka bišona?”), pa je sve ostavio nekom nepoznatom srodniku iz Srbije koga nikada nije ranije video, ali je angažovao pijanog privatnog detektiva da posthumno raščivija njegovo porodično stablo i nađe naslednika.

Tako je i predsednik Vučić pod stare dane doznao da ima ujaka u Americi, milijardera, koji je igrom slučaja u sedamdesetoj godini postao predsednik Amerike, ali mu zasad nije ostavio ništa: ni kuću sa bazenom, ni bankovni račun sa pet milijardi dolara, ni pozlaćeni rols-rojs, ni kolekciju autograma Frenka Sinatre, a ni ženku bišona staru šest meseci sa dijamantskom ogrlicom.

Bez obzira na to predsednik Vučić skače ovih dana od sreće ko da mu je upravo sve to ostavio, jerbo je pre neki dan bio u Vašingtonu i sreo ujaka živog i zdravog. Što pretpostavlja srećnu okolnost da će mu tek sve to ostaviti, samo je potrebno da negde u sto osmoj godini ujak ode u večna lovišta.

To je jedino moguće tumačenje ponašanja predsednika Vučića po povratku iz Vašingtona, osim ako nije totalno odlepio pa se raduje kad mu neko ne ostavi ništa ili kada nekim sporazumom ne dobije ništa naročito.

Ima taj naš predsednik čudan običaj da kad god ode u Ameriku napravi neki belaj. Kada je pretposlednji put išao u Ameriku, podržao je Hilari Klinton, ali je odmah posle pobedio Tramp. Sada, kad je drugi put išao u Ameriku, podržao je Trampa, što pretpostavlja da će uskoro trijumfovati Bajden. Moguće da će svi budući kandidati za predsednika SAD gledati da što pre izbegnu tog baksuznog momka, bar dok ne pobede, jerbo kad pobede, oni će nasamariti njega, ko onaj ludi ujak od pre neki dan. A on će skakati od sreće, makar samo dobio jednu hemijsku olovku ili ključeve Bele kuće koji se prodaju u svakoj suvenirnici na svakom vašingtonskom ćošku.

Zbilja, onaj potpisani sporazum ukazuje da su pregovarači sedeli dva dana u Beloj kući i smišljali kako da što više najneverovatnijih stvari ture u taj papir, kako bi izgledalo da su celoj situaciji pristupili maksimalno ozbiljno.

Tako da se nemojte čuditi ako za koji dan, pod senzacionalističkim naslovom „Evo šta smo sve potpisali u Vašingtonu“ na nekom sajtu, recimo sajtu Slobodne reči, zateknete prošireni spisak svih tih čudnih dogovora koje su smišljali Srbi, Amerikanci & Albanci, samo da bi taj skup bio nazvan „istorijskim“. Jer jebo skup ako nije istorijski.

Dakle, evo šta smo sve potpisali u Vašingtonu:

-Srbija se obavezuje da će Golgotu, brdo kod Jerusalima, prebaciti na Koridor 10 kod Predejana.

-Srbija se obavezuje da će urnu Nikole Tesle pokloniti Melaniji Tramp, zgodna je da u nju smesti nakit, a Teslu premesti u pikslu.

-Kosovo se obavezuje da će Avdulah Hoti ubuduće potpisivati kao AVdulah Hoti, čime će odati počasti predsedniku AV-u.

-Marko Đurić se obavezuje da će promovisati frizuru Donalda Trampa, tako što će mu frizer napraviti istu frizuru čim sleti na beogradski aerodrom.

-Goran Vesić se obavezuje da će umesto spomenika Stefanu Nemanju na istom mestu izgraditi spomenik Majklu Džeksonu.

-Tramp se obavezuje da dovede Metaliku u Zubin Potok, a Brusa Springstina u Đakovicu.

-Srbija se obavezuje da sve mobilne telefone u vlasništu građana koji su marke Huawei P30 pro, Huawei P40 lite i Huawei P40 pro, do januara zameni telefonima Iphone 11 i Iphone 11 Pro Max. Zamena se ima obaviti o trošku poreskih obveznika Republike Srbije. Svi građani Republike Srbije koji najbližoj policijskoj stanici ne predaju svoj Huawei telefon, biće osuđeni na tri meseca kućnog pritvora bez mogućnosti korišćenja mobilnih telefona. Bilo koje marke.

-SAD se obavezuju da hemijsku olovku kojom je Tramp potpisao sporazum poklone predsedniku Vučiću zauvek, to jest u trajno vlasništvo.

-SAD se obavezuju da će odvojiti sumu novca iz budžeta Sjedinjenih Država kojom će u suvenirnici u Vašingtonu kupiti suvenir poznatiji kao „Ključevi Bele kuće“ i pokloniti ga predsedniku Srbije.

-SAD se obavezuju da će predsedniku Vučiću pokloniti i majicu, veličine XXL, sa natpisom „Hard rock caffe Washington D.C“.

-SAD se obavezuju da će priznati pobedu Srpske napredne stranke na lokalnim izborima u Šapcu.

-Kosovo se obavezuje da će priznati Šabac, a Šabac da će priznati Kosovo.

-Ivica Dačić se obavezuje da neće više obilaziti ostrvske zemlje u Pacifiku, kao i džungle Amazonije, gde će ljubaznim domaćinima pevati sve dok ne povuku priznanje Kosova, a on se obaveže da više neće pevati.

-Srbija se obavezuje da iz pesme „Amerika i Engleska biće zemlja proleterska“, izbaci reč „Amerika“. Pesma ubuduće ima da se zove „Engleska biće zemlja proleterska“. Engleska se obavezuje da neće uložiti veto na ovu odluku.

-SAD se obavezuju da će posle pregovora u Beloj kući da vode Marka Đurića da vidi Diznilend.

-Amerika se obavezuje da obezbedi nekog poznatog reditelja, recimo Spilberga, za TV seriju „Košare“, zato što Srbi trenutno ne mogu da se dogovore ko će da režira.

-Srbija se obavezuje da Miloš Biković neće više glumiti u ruskim serijama i filmovima, nego samo u holivudskim.

-Rusija se obavezuje da će Marija Zaharova ugasiti nalog na Tviteru.

-Šeron Stoun se obavezuje da će zabraniti da se njene scene iz filma „Niske strasti“ koriste za opis razgovora predsednika Vučića i predsednika Trampa u Vašingtonu.

-Kosovo se obavezuje da posle spomenika Bilu Klintonu i Madlen Olbrajt, u centru Prištine podigne spomenike Donaldu Trampu, Ričardu Grenelu i Šeron Stoun.

-Milo Đukanović se obavezuje da se ništa ne obavezuje.

Eto, to smo potpisali u Vašingtonu. I šta vam je tu čudno?

 

Dragoljub Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas, novinarstvom se bavi od 1994. godine. Pre Danasa radio je u Borbi, Našoj Borbi i Glasu javnosti, a kolumne je pisao za mnoge medije – od NIN-a, preko Kurira, do Nedeljnika i portala N1. Koautor je satirične emisije PLJiŽ koja se emituje na TV Nova S. Dobitnik je više nagrada, otac dve ćerke.

(Slobodna reč)

Dragoljub Draža Petrović, naslovna fotografija (privatna arhiva)