Tokom letnje sezone nije nedostajalo posetilaca, ali su ove godine umesto stranih, smeštaj popunili domaći turisti.
Villa Larus na Paliću radi već devet godina. Prethodnih godina su zgradu koristili posetioci raznih konferencija tokom nedelje, vikednom gosti koji su dolazili na venčanja, a u letnjim mesecima radnici na radu u inostranstvu. Zbog epidemije korona virusa, sve ovo je potpuno izostalo ove godine, međutim, tokom ove letnje turističke sezone ovde je veliki broj domaćih gostiju provodio svoj odmor, objasnio je Čaba Ladocki, vlasnik ovog smeštaja.
Treba(lo bi) naučiti živeti zajedno sa korona virusom!
Kako je epidemija uticala na vaše poslovanje?
-Kao i svaki zdravorazumski čovek, i ja mislim da korona virus itekako postoji, međutim činjenica je da su se i život i ekonomija celog sveta potpuno izvrnuli naopačke zbog njega.
Po mom mišljenju, ovo nije samo preterano, već i parališe život, svakodnevne aktivnosti, to jest, sve ono što spada u svakodnevnicu. Na primer, u našoj vili, za tri meseca, od 15. februara do 15. maja, nije odseo nijedan jedini gost. Država nije zabranila primanje gostiju, ali je donela takve odredbe, pa ko bi bio taj, koji bi otišao da letuje makar i na Palić ili bilo gde drugde? Policijski čas i druge restriktivne mere su bile na snazi. Da li su ove mere imale željeni efekat? Ja mislim da nisu, ali će rezultati to jednom pokazati. Može se lako dogoditi da za godinu dana govorimo o tome, da su iz vuhanske laboratorije naterali ceo svet da nosi maske, zato, da bi prodali maske i ostalu medicinsku opremu. Od tada ništa više ne čujemo o Vuhanu, kao da ne postoji, a nas u međuvremenu već plaše drugim i trećim talasom epidemije. Mislim da treba živeti zajedno sa korona virusom. Isto tako, kao što su prisutni gripa i neke druge epidemije, i ovo će biti tu sa nama. Nadajmo se da će jednog dana biti i vakcine, pa i leka, ali stvarno ne treba ovu stvar tako preduvati.
Koliki ispad je izazvala ova situacija i da li ste tražili subvenciju zarada?
-Nisam računao, jer da jesam, moguće je da bih bio veoma nervozan kad bih video rezultat. Ne bih želeo da politiziram, pa time ni da hvalim one koji vode državu. Ali, kao i svaka iole vredna država, i naša je shvatila da je potrebno pomoći. Imam šestoro zaposlenih, koji već godinama ovde rade. Nisu dobili otkaze i dok budem mogao da ih plaćam, dotle ih neću otpustiti. Jednim delom zato što dobro rade, a drugim delom zato što to ne bi bilo pošteno ni prema njima. Državna subvencija nam je, naravno, dobro došla. Bez nje bi bili u problemima, jer je ispad od tri meseca bio dosta veliki. Sada ima reči i o novim državnim subvencijama, pa ćemo videti na koji način bi to moglo nama da pomogne, s obzirom da dolazi jesen. Mi smo ranije živeli od kongresnog turizma, ugošćavali smo one koji su na usavršavanju, što ove godine nije slučaj. I to ne oseća samo naša vila, već Palić, čak i cela Subotica. Ako država ispuni ono što je obećala, onda još možemo ostati na nogama neko kraće vreme. A od Nove godine bi trebali da shvatimo da pandemija ne bi trebala da nam određuje živote. Možda to zvuči surovo, ali mora se ići dalje, raditi, jer svet ne može da funkcioniše dalje ovako kao sada. Cela Evropa, pa i ceo svet su zbog ovog paralisani.
Devedeset odsto turista su bili domaći
Da li je ukidanje vanrednog stanja donelo boljitak?
-Pomenuo sam da tri meseca nismo imali nijednog gosta. Ekonomski stručnjaci su pozivali na razvoj domaćeg turizma. Nama su bile vezane ruke, kao i domaćim turistima, u pogledu toga gde mogu da idu na odmor. Tako da sa ove tačke gledišta, letnja sezona i nije bila tako loša. Mnogi su do sada išli na letovanje u Grčku, Tursku, ali ove godine nisu mogli, pa su stoga došli na Palić. Devet godina vodim vilu i mogu da kažem da je ove godine prvi put bilo toliko mnogo turista na Paliću, kao nekada u dobra stara vremena. Onaj ko je uveče prošao šetalištem do kraja, mogao je da vidi koliko mnogo gostiju sedi u restoranima, to jest, tekao je život, cvetao turizam. A ovo bi moglo biti i dodatno poboljšano.
Da li su Palić potražili i oni koji ranije nisu dolazili?
-Ove godine su došli domaći turisti, i proveli su ovde od tri do pet, pa čak i nedelju dana. U svakom slučaju i normalno je da turisti provedu nedelju dana gde mogu da se kupaju – a možda će jednog dana tu biti i banja. Ranije smo mi prevashodno živeli od tranzitnog turizma: Grci, Turci, Bugari i drugi radnici na privremenom radu u Evropi, kada su putovali kući na odmor, usput su se kod nas odmorili, a isto tako i kad su se vraćali nazad. Ove godine je ova vrsta migracije izostala. Tako da mogu da kažem da je broj turista ostao isti, samo se sastav promenio, devedeset odsto su bili domaći turisti.
Šta treba znati o smeštaju kojim upravljate?
-U našoj vili 11 soba stoji gostima na raspolaganju, od kojih su tri apartmani, a ostalo dvokrevetne sobe, čiji kapacitet po potrebi može da se proširi dodatnim ili dečjim ležajem. Mnogo porodica je ove godine boravilo kod nas, jer je objekat prilagođen deci. Imamo lepo igralište i veliko dvorište gde deca mogu da se igraju, a nedavno smo otvorili i svoj bazen, dok se pozadi nalazi i roštilj. Možemo da obezbedimo smeštaj za najviše 32 – 35 ljudi, ali smo zbog epidemije ovo smanjili, jer se pridržavamo mera zaštite koje je donela vlada. Trudimo se da odgovorno pristupamo situaciji. Do sada je to dobro funkcionisalo, jer nismo dobili nikakvu povratnu informaciju da se bilo ko zarazio od nečega kod nas. I zaposleni su zdravi i nadam se da će to tako i ostati. Gostima služimo doručak, ako ga traže, imamo jedan deo sa kafićem, gde staje njih 20. Zbog situacije smo broj osoba koje mogu u isto vreme biti tamo smanjili na deset, ali smo švedskim stolom za doručak rešili da u isto vreme ne bude njih puno odjednom unutra. Vila je izmišljena za team building, ranije smo od ovog lepo živeli, zaposlenici raznih firmi su odsedali kod nas, provodeći ovde dva – tri dana i lepo su se osećali. U okolini se nalazi više poznatih vinskih podruma, tako da posetioci mogu da uživaju u raznim programima, ali se veoma nadam da će i termalna banja uskoro biti izgrađena. Već godinama govorim i to da se pre ili kasnije mora dovesti i kvalitet vode jezera u red. Ali je glavni cilj da se izgradi termalna banja. Ne akvapark, već termalna banja, s obzirom da bi radila 12 meseci. Nadajmo se da će uskoro biti potrebno proširenje kapaciteta.
Kakve bi prednosti donela termalna banja ovdašnjim posetiocima?
-Ne treba da idemo daleko, u okolini od 50 kilometara, u Mađarskoj, radi pet – šest termalnih banja i ta sela, gradovi, cvetaju. Naravno, i za njih ova godina predstavlja izuzetak. Ali kad i na Paliću bude izgrađena termalna banja, onda neće biti dovoljno smeštaja, pa će biti potrebno proširiti kapacitete. U planu je izgradnja jednog ili dva veća hotela, možda ćemo i mi proširiti kapacitete vile. Videćemo šta će doneti budućnost, ali verujemo u to da će onda cele godine turisti dolaziti na Palić.
Koliko meseci inače traje sezona?
-Kod nas su do sada novembar i februar bili mrtva sezona, tada je jako malo gostiju, ali smo u preostalih deset meseci radili. Sada ne znam kako će se stvari razvijati, jer su ove godine i svadbe otkazane. Oni koji svadbu drže u vinariji Zvonko Bogdan ili u okolini, uglavnom odsednu kod nas. Mnogi ljudi koji su se odselili iz Subotice i dalje žele ovde da se udaju ili ožene, jer su Subotica i Palić jako lepa mesta, naša gradska kuća i vinarije u okolini imaju posebnu čar. Nažalost, ove godine su svadbe otkazane, skoro sve su premestili za sledeću godinu, videćemo šta će sa njima biti – rekao je Čaba Ladocki, i vrativši se na epidemiju podsetio da su osamdesetih godina na primer epidemijom AIDS-a na sličan način plašili ljude, a sada se o ovom više ništa ne čuje. Prema njegovim rečima, komercijalni mediji bi trebali da prestanu da drže ljude u strahu.
U velikim gradovima cene su naglo pale
U glavnim gradovima nekih zemalja regiona možete pronaći pristojnu hotelsku sobu već za 30 evra, naveo je centar Demostat. Poslednjih meseci su svuda u regionu, a posebno u velikim gradovima, naglo pale cene, zbog čega se hoteli sa malim kapacitetima bore da prežive. U ovom pogledu, prema podacima centra, Skoplje i Sarajevo su najjeftiniji. U Skoplju možete noćiti već za deset, a u Sarajevu za 12 evra, a u hotelu sa četiri ili više zvezdica sobu treba platiti maksimalno 136 evra. U zavisnosti od smeštaja u Beogradu treba platiti od 26 do 225, u Zagrebu između 16 i 118, a u Podgorici između 16 i 86 evra za jedno noćenje. Pored velikih gradova, Zlatibor i Sokobanja su takođe popularna odmarališta, gde su kapaciteti popunjeni, a najskuplji smeštaj je na hrvatskom primorju, gde za jednu noć traže između 40 i 100 evra.
Imre Tot (Slobodna reč)
U ogromnom dvorištu vile Larus pogodnoj za porodice, pruža se mogućnost i deci da uživaju, naslovna fotografija: Imre Tot
Realizaciju ovog projekta podržala je Fondacija za otvoreno društvo