Trenutno zatvaranje granica nam veoma otežava situaciju, s obzirom da sam ranije mogao jednom mesečno da odem kući, i da obavim poslove oko kuće, manje popravke, kao i veće kupovine. Poslednji put sam bio u junu. Negujem čvrste odnose sa mojim rodnim gradom, ali poseta prijateljima i mojoj staroj majci je pod ovim uslovima skoro nemoguća.

 

Zbog epidemije korona virusa, Mađarska je poslednjih meseci nekoliko puta menjala pravila za ulazak u zemlju. Poslednje što su objavili krajem avgusta je da će država zatvoriti svoje granice od 1. septembra, međutim, ova odredba prvenstveno pogađa građane zapadnoevropskih zemalja, a druga pravila se primenjuju na one koji žive u njima susednim zemljama, kao na primer Čehe, Slovake i Poljake. Život onih koji nameravaju da putuju iz Mađarske u Vojvodinu zagorčala su ograničenja uvedena sredinom jula, a novom uredbom se promenila i situacija onih koji žive u pograničnom pojasu od trideset kilometara.

Kao što je poznato, mađarska vlada je u julu podelila države sa epidemiološke tačke gledišta na zelenu, žutu i crvenu kategoriju. Srbiju su stavili u žutu kategoriju, što je rezultiralo time, da su od 15. jula do 30. avgusta svi oni koji su ušli u Mađarsku u odsustvu dva negativna PCR testa morali da budu u karantinu četrnaest dana. Stare odredbe i one koje su stupile na snagu 1. septembra takođe uključuju tu klauzulu, da oni koji stižu iz Srbije mogu da uđu u Mađarsku unutar pograničnog pojasa od trideset kilometara i bez testa i obaveze karantina, međutim, u roku od 24 sata moraju da napuste zemlju. Ovo definitivno mnogo znači radnicima koji žive u Vojvodini, i svakodnevno idu da rade u neko pogranično naselje.

Prema trenutnim ograničenjima, ljudi koji žive u pograničnoj zoni od trideset kilometara, mogu ući u susednu zemlju na 24 sata, međutim, ovim su samo njihovi problemi rešeni. Odredba praktično čini nemogućim negovanje odnosa sa porodicom, prijateljima, poslovnim kontaktima i drugim, za one Vojvođane koji ne žive u pograničnoj zoni od trideset kilometara, već u Budimpešti ili drugim delovima zemlje. Ima onih kojima je ovaj dvostruki aršin nepravedan i nečuven, a ima i onih koji imaju više razumevanja, a svoju situaciju doživljavaju kao žrtvu koja se mora podneti radi suzbijanja epidemije. Mnogi su se zbog ovog problema obratili i našoj redakciji, a koji se nisu usudili da navedu svoje ime, ali su se požalili da mesecima nisu videli roditelje, bake i deke, a test za njih previše košta.

„Nema smisla da u kilometrima pokušavaju da spreče epidemiju“

Natalija Konja Bošnjak živi u Mađarskoj šest godina. U januaru joj se rodio sin, a za vreme trudnoće je već ređe putovala kući u Suboticu, ali je ranije redovno na mesec i po dana posećivala roditelje, baku i deku, rođake i prijatelje.

-Poslednji put smo za vikend, 11. jula bili kod kuće, baš onda kada su odlučivali o ograničenjima. Čekalo bi nas dve nedelje karantina, da smo posle 15. jula stigli nazad u Mađarsku, stoga smo „otkazali“ dvonedeljni odmor u Subotici i vratili se u Budimpeštu posle dva i po dana. U Subotici žive moji roditelji, bake i deke, najbliži rođaci i jedan deo prijatelja. Od januara, kako nam se rodio sin, bake i deke su se ukupno četiri puta sreli sa njim lično, pradeda i prababa jednom, dok ima i takvih bliskih rođaka sa kojima nismo uspeli od tada da se vidimo. To nas je prilično rastužilo, i zaista strpljivo čekamo da se situacija razreši, ali nije lako prihvatiti ovu izolaciju. Ja lično ne znam više šta da mislim o svemu ovome. U početku me je nerviralo što uopšte ima prelaza – ako je zatvaranje granica jedno od rešenja, međutim, od tada se kocka okrenula, i sad sam već ljuta zbog toga što u kilometrima pokušavaju da „odbrane“ širenje epidemije, dok je, ako samo malo razmislite, više nego očigledno, da ovo zaista nema puno smisla. U stvari, činjenica je, da je teško naći rešenje koje svima odgovara… Za ovakvu situaciju bi možda moglo da bude rešenje to, kada bi se moglo dokazati da dolazimo – odlazimo iz porodičnih razloga u pograničnom pojasu od trideset kilometara, da će nas u zatvorenom prostoru biti manje od deset i da nećemo ići na masovne manifestacije. Međutim, bojim se da bi mnogi i izigrali ovaj sistem, te od tog trenutka već ne bi imalo nikakvog smisla – naglasila je Natalija Konja Bošnjak, i izrazila nadu, da će se ova situacija rešiti u roku od nekoliko nedelja.

„Ljude muče psihički tereti i nostalgija za domom“

Prema rečima jednog Vojvođanina koji živi u Budmpešti, a želeo je da ostane anoniman, dvostruki aršin koji Mađarska primenjuje pri pravilima ulaska u zemlju je nerazumljiv.

-Ogroman je problem što hiljade ili možda čak desetine hiljada vojvođanskih Mađara ne mogu da idu kući, pošto je dozvoljeno putovanje u krugu od trideset kilometara samo jednosmerno. Svi oni, koji žive u Mađarskoj, bilo u Segedinu, Kečkemetu, Budimpešti ili Đeru, jednostavno ne mogu da stignu kući. Takođe je neshvatljiv taj dvostruki standard za njih hiljade, jer na primer, dok stanovnici Vranja, Požarevca mogu bez ikakvih problema da odu u Segedin, a oni koji tu žive to ne mogu da urade obrnuto. Jasno je da je mera prvenstveno bila namenjena rešavanju života putnika, međutim, zanemaruje se činjenica da postoji i obrnuto putovanje, kada bi čovek zbog posla išao iz Mađarske u Srbiju. Takvim ljudima je život potpuno onemogućen. I još hiljade njih muči psihički teret zbog nemogućnosti da se sretnu sa svojim voljenima i zato što ih muči nostalgija. A sa početkom školske godine u septembru se ovaj problem dalje pogoršao, jer dotiče i hiljade srednjoškolaca i studenata – objasnio je ovaj Vojvođanin, ali, s obzirom da to pitanje niko ne postavlja, tako se on pomete pod tepih.

„Ova odluka je nužno zlo“

Atila Vincer, poreklom iz Subotice, već četvrtu godinu živi u Mađarskoj, u gradiću u južnom Boršodu, gde radi kao pedagog.

-S obzirom da je daljina između Subotice i mesta u kome živim 300 kilometara, ne spadam u krug onih koji žive u pograničnom pojasu od trideset kilometara. Nažalost, moja stara i bolešljiva majka sama živi u porodičnoj kući. Trenutno zatvaranje granica nam veoma otežava situaciju, s obzirom da sam ranije mogao jednom mesečno da odem kući, i da obavim poslove oko kuće, manje popravke, kao i veće kupovine. Poslednji put sam bio u junu, kada sam uspeo da kupim potreban ugalj za grejnu sezonu. Međutim, ako se situacija ne popravi, ne znam šta da radim, jer u februaru ponovo moram da kupim ugalj. Negujem čvrste odnose sa mojim rodnim gradom, ali poseta prijateljima i mojoj staroj majci je pod ovim uslovima skoro nemoguća. Cenu dva negativna PCR testa čovek nekako i može da skrpi, ali već dvonedeljni karantin poslodavac ne toleriše. Sigurno je mnogo nas u sličnoj situaciji, koji ne ispunjavaju navedene uslove i nisu u mogućnosti da odu kući. Svestan sam toga, da ovim odlukama mađarska vlada pokušava da spreči širenje epidemije, i ova odluka je nužno zlo – izjavio je Atila Vincer, i naglasio, da bi možda bilo rešenje za ovu situaciju to, kada bi dozvoljeni pojas proširili na celu zemlju, a vremensko ograničenje povećali na 48 sati.

-Mislim da to ne bi dodatno povećalo šanse za širenje epidemije. Šta bi bilo pravedno rešenje? Nažalost, kakvu god odluku da donesu, negde nešto mora da se žrtvuje, a do tada se pridržavajmo propisanih epidemioloških mera – rekao je ovaj pedagog.

Pooštrene mere zaštite granica u Mađarskoj

1.septembra su u Mađarskoj stupile na snagu strožije mere zaštite granica, naložene zbog epidemije korona virusa. Vlada je privremeno ponovo uvela kontrolu granica, na celoj unutrašnjoj granici.

Prema propisima objavljenim u Mađarskom glasniku, mađarski državljani koji dolaze iz inostranstva i članovi njihovih porodica koji nemaju mađarsko državljanstvo, u trenutku ulaska u zemlju mogu biti podvrgnuti lekarskom pregledu. Bez obzira na ustanovljenje sumnje na infekciju, oni dospevaju u karantin određen od strane vlasti ili kućni karantin koji odredi epidemiološki organ, na 14 dana. Oslobođenje od pomenutog može obezbediti negativni rezultat na dva molekularno biloška ispitivanja (PCR test), izvedena u roku od pet dana, u razmaku od najmanje 48 sati.

Uredba se ne odnosi na prelazak granice u teretnom saobraćaju, kao ni sa službenim pasošem, a ni na one koji u trenutku ulaska pruže verodostojne dokaze da su preležali infekciju korona virusom u prethodnih šest meseci.

Građani koji nisu mađarski državljani ne smeju da ulaze na teritoriju Mađarske u putničkom saobraćaju. Izuzeće od toga može dati samo policija iz opravdanog razloga, a to može biti na primer učešće u sudskom ili službenom postupku, poslovni poziv ili druga poslovna aktivnost opravdana garantnim pismom, korišćenje zdravstvene zaštite sa overenim uputom, ispunjavanje studijskih ili ispitnih obaveza, učešće u porodičnim događajima – brak, krštenje, sahrana – nega člana porodice, učešće u međunarodnim sportskim, kulturnim i crkvenim događajima od posebnog značaja.

Državljani susednih država i mađarski državljani koji tamo žive mogu ući na teritoriju Mađarske na najviše 24 sata, na najvećoj udaljenosti od trideset kilometara od državne granice, ali ovaj pojas ne smeju napustiti.

Tranzit inostranih državljana je dozvoljen nakon lekarskog pregleda i ako ne postoji sumnja na zarazu. Međutim, tranzitni saobraćaj je moguć samo na određenoj ruti, zaustavljanje samo na određenim odmorištima i to najviše 24 sata.

Imre Tot (Slobodna reč)

Granični prelaz, foto: police.hu

Realizaciju ovog projekta podržala je Fondacija za otvoreno društvo